Zgrada-elektrana proizvešće struju i za njeno rušenje
Arhitektura ovog poslovnog objekta u Norveškoj je u službi prikupljanja što veće količine sunčevih zraka tokom cele godine.
Zahvaljujući odličnoj izolaciji ali i velikom fotonaponskom omotaču krova i fasade objekta koja je okrenuta ka jugu, Powerhouse Telemark će generisati 256.000 kWh svake godine što je otprilike 20 puta više od godišnje potrošnje jednog prosečnog norveškog domaćinstva.
Prema rečima arhitekata iz renomiranog arhitektonskog biroa Snohetta, nova grada u norveškom gradu Porsgrunn će stvoriti čak i više energije nego što je potrebno da nadoknadi potencijalni životni vek objekta od narednih 60 godina, kao i energiju koja je bila potrebna za njegovu izgradnju, ali i onu koja će biti potrošena na eventualno rušenje u budućnosti.
Powerhouse Telemark je objekat od 11 etaža, iskošene forme sa naglašenim delom istočne fasade konstruisanim pod uglom od 45 stepeni, dok je krov objekta postavljen pod nagibom od 24 stepena. Iskošenost određenih površina objekta pomaže u maksimalnom prikupljanju solarne energije preko fotonaponskih panela, a takođe tako je omogućen i dodatni prodor prirodne svetlosti u unutrašnjost objekta.
Pogledajte kako izgleda ovaj štedljivi objekat:
Zgrada će u narednih 60 godina napraviti struju koja je bila potrebna za njenu izgradnju ali i za eventualno rušenje u budućnosti.
Fasada je izvedena u kombinaciji visokoizolovanih kompozitnih ploča na bazi drveta i Cembrit fasadnih panela, odnosno velikih fiber-cementnih ploča.
Cembrit je odabran jer je najsličniji kamenoj konstrukciji te može da skladišti toplotu tokom dana i polako je emituje tokom noći. Ovakav proces pomaže pasivno grejanje i hlađenje objekta, zajedno sa sistemom koji koristi geotermalne bunare iskopane na dubini od 350 metara ispod nivoa tla.
Podrumski prostori nisu pravljeni kako bi se smanjila količina primenjenog betona potrebna za izgradnju.
Nema izgovora za građevinsku industriju
„Powerhouse je zgrada koja proizvodi znatno više čiste energije nego što troši. Ono što smo dokazali konkretno ovom zgradom jeste da nema izgovora za građevinsku industriju, i da se ne mogu više graditi karbonski pozitivne zgrade. Svi sistemi koji se nalaze u ovoj zgradi već postoje ne tržištu.“, rekao je Kjetil Tredal Thorsen, jedan od partnera u birou Snohetta.
Zgrada pravi 256.000 kWh svake godine što je otprilike 20 puta više od godišnje potrošnje jednog prosečnog domaćinstva.
Održivi enterijer
U unutrašnjosti objekta smešteni su raznovrsni kancelarijski prostori, kao i zajednički restoran za osoblje, prostor za sastanke u zoni penthausa i krovna terasa. Među kancelarijskim prostorima, dva sprata su organizovana kao fleksibilni radni prostor u kom se omogućava lako transformisanje prostora u skladu sa brojem trenutnih korisnika, kao i njegovo pretvaranje u zajedničke ili privatne kancelarije.
Podovi su pravljeni od materijala u čijem je sastavu i reciklirana ribarska mreža (70%).
Manji i tradicionalni zatvoreniji radni prostori nalaze se iza zakošenih fasadnih zidova i udaljeniji su od zona objekta koje su izložene sunčevom zračenju.
Paleta materijala primenjena u unutrašnjosti takođe je izabrana sa namerom da bude što održivija, lokalna i izvedena uglavnom od drveta, gipsa i podova napravljenih 70% od reciklirane ribarske mreže. Paleta materijala, nameštaj kao i svi ostali elementi enterijera su standardizovani u celom kancelarijskom prostoru kako bi se što više smanjio otpad.
Pritom, primena veštačkog osvetljenje je svedena na minimum, a prozori su pozicionirani na način da omogućavaju što efikasniji prodor prirodne svetlosti u unutrašnjost.
Armagedonske situacije
Prema rečima Thorsena, arhitekte moraju da planiraju „armagedonske situacije“, odnosno da osmišljavaju zgrde koje će biti isključivo karbonski negativne.
Ovaj četvrti po redu Powerhouse objekat, arhitekte iz biroa Snohetta su projektovali u saradnji sa R8 Property, Skanska i Asplan Viak. Powerhouse objekti su razvijeni kao odgovor na klimatsku krizu i doprinos građevinske industrije problemu globalne emisije ugljenika, sa primarnim ciljem da se ponudi „održivi model radnih prostora za budućnost“.
Foto: Ivar Kvaal
