Moderna zemunica u Petrovaradinu kao simbol održivog stanovanja
Kuća se delimično ukopava do polovine svoje visine, sa tri strane, dok se na ploči planira formiranje ekstenzivnog zelenog krova.
U vremenu kada se suočavamo sa rastućim izazovima klimatskih promena i urbanizacije, sve veća pažnja posvećuje se održivim rešenjima u građevinarstvu. Među njima, modernizovane verzije tradicionalnih zemunica zauzimaju posebno mesto.
Ove ekološki prihvatljive kuće, inspirisane drevnim tehnikama gradnje, savršeno spajaju funkcionalnost, estetiku i harmoniju s prirodom. Korišćenjem prirodnih materijala, pametnim energetskim rešenjima i uklapanjem u pejzaž, moderne zemunice predstavljaju ne samo povratak tradiciji, već i korak napred ka održivom načinu života.
Novosadski projektantski biro Metfer projekt ove godine dobio je specifičan zadatak od investitora: projektovanje moderne zemunice, kuće za povremeni boravak čija je gradnja planirana u Petrovaradinu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Koncept usmeren ka postizanju simbioze s prirodnim okruženjem
Jedan od ključnih izazova u arhitektonskom projektovanju predstavlja specifična morfologija terena, koja direktno usmerava i definiše lokaciju objekta.
Teren nije samo fizički okvir, već oblikuje odnose između objekta i prirodnog okruženja, potvrđujući da postavljanje objekta nije moguće na svakoj površini bez prethodnog razumevanja njegovih karakteristika.
Teren na kom se planira izgradnja je u nagibu pa se predviđa njegovo zasecanje, a objekat se delimično ukopava do polovine svoje visine, sa tri strane.
Kuća koristi razuđenu formu, što omogućava njen suptilan ulazak u prostor, istovremeno zadovoljavajući potrebe savremenog korisnika.
Prilagođavanjem prvobitnih idejnih skica topografiji, uz istovremeno poštovanje zahteva investitora i pravilan pristup orijentaciji objekta prema najpovoljnijim stranama sveta, ostvaruje se harmoničan odnos između prirodnog i izgrađenog okruženja, koji će rezultirati održivom dizajnu.
U ovom kontekstu, ova kuća u brdovitom delu Petrovaradina koristi razuđenu formu, što omogućava njen suptilan ulazak u prostor, istovremeno zadovoljavajući potrebe savremenog korisnika.
Koncept je bio usmeren na postizanje simbioze sa prirodnim okruženjem, kroz delimično ukopavanje objekta prizemne spratnosti i postizanjem forme koja ga integriše u visoko vegetirani teren.
Transformabilnost objekta kao mera funkcionalnosti
Forma objekta proizilazi iz kombinacije dve pravougaone celine i njihovog međuprostora, koji je mesto preklapanja unutra i spolja, uokvirenih jedinstvenim krovom blagog nagiba 5%. Ovaj spoj omogućava vizuelnu harmoniju između objekta i nepravilne topografije terena i predstavlja prvi kontakt korisnika sa objektom.
Sama natkrivena terasa, orijentisana prema istoku i jugu, služiće kao zaštita od sunca unutrašnjosti kuće, a postavljena klizna senila će omogućiti kontrolu osunčanosti i tako korisnicima obezbediti ugodan boravak tokom celog dana.
Veliki stakleni portali, pak, omogućavaju „hvatanje“ zimskog sunca i tako doprinose atmosferi unutar kuće tokom zime. Svetla visina kuće je 3,00 m u najnižem delu, dok je u najvišem delu ostvarena svetla visina od 3,68 metra.
Ovaj fleksibilni pristup omogućava korisniku da prilagodi prostor svojim dnevnim navikama, čime se doprinosi trajnosti objekta.
Funkcionalnost objekta zasniva se na njegovoj „transformabilnosti“, koja omogućava fleksibilno korišćenje prostora u zavisnosti od sezonskih promena i specifičnih potreba korisnika. Projekat predviđa više scenarija korišćenja objekta.
Prvim predlogom, objektu se daje mogućnost stanovanja i akcentuje se boravak u delimično otvorenom prostoru tokom dana, dok su prostorije za obedovanje, spavanje i sanitarni čvor smeštene u zatvorenom delu objekta.
U hladnijem periodu, objekat bi mogao da se transformiše u radni prostor, gde bi natkrivena terasa imala mogućnost zatvaranja stvarajući zelenu zimsku oazu, dok bi unutrašnji prostor bio organizovan za radne aktivnosti, uključujući radionice i prostor za obedovanje.
Ovaj fleksibilni pristup omogućava korisniku da prilagodi prostor svojim dnevnim navikama, čime se doprinosi trajnosti objekta.
Hladan beton i toplo drvo
Nosivost objekta biće ostvarena pomoću betonskih potpornih zidova visine 180 cm i 220 cm, betonskih stubova i greda, što omogućava stabilnost objekta na nepravilnoj topografiji. Fundiranje je projektovano u vidu temeljne betonske ploče i greda, što obezbeđuje dugoročnu sigurnost objekta.
Materijalizacija objekta bazira se na principima održivosti i integracije u prirodno okruženje. Ekstenzivni zeleni krov čini ga vizuelno i ekološki integrisanim sa okolnim pejzažem. Materijalizacija fasade je kombinacija „hladnog“ betona i „toplog“ drveta.
Zemunica projektovana na ovakav način, ne samo da pruža kvalitetno stanovanje, već i osvešćuje značaj harmonije između prirode i čoveka.
Zemunica projektovana na ovakav način, ne samo da pruža kvalitetno stanovanje, već i osvešćuje značaj harmonije između prirode i čoveka.
Ovakav projekat je primer kako održiva gradnja može biti i ekološki i estetski privlačna, inspirišući nove generacije arhitekata da dizajniraju objekte koji zadovoljavaju potrebe današnjice bez ugrožavanja budućnosti.
Ostaje samo da sačekamo realizaciju ove moderne zemunice koja se planira 2025. godine.
Nit je zemunica, nit je održiva..
ovde mi je sve loše i više liči na jeftin bunker nego ekološku savremenu zemunicu, ništa ovo nije dobro