Dobra arhitektura nikad ne umire: Ovako nakon obnove izgleda Železnička stanica u Novom Sadu
Otkrivamo vam kako je izgrađen kultni objekat na novosadskom Bulevaru Jaše Tomića, ali i kako nakon druge faze rekonstrukcije sija čuveno „Farkaševo zlato“.
Da dobra arhitektura nikad ne umire, već je samo potrebno malo je osvežiti s vremena na vreme, posvedočila nam je početkom ovog meseca renovirana i modernizovana unutrašnjost Železničke stanice u Novom Sadu, za mnoge, već šest decenija unazad, prvo mesto susreta s najvećim gradom u Vojvodini i njegovom arhitekturom.
Otvaranjem brze pruge Beograd – Novi Sad u martu 2022. godine, kada smo videli kako izgledaju prvi rekonstruisani stanični peroni, temelji perona i nadstrešnica, te novopostavljeni behaton s horizontalnom signalizacijom, pristupilo se nastavku radova u staničnoj zgradi koji su završeni tik pred festival Exit – 5. jula 2024. godine.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Projektovao Imre Farkaš, izgradio „Neimar“
Da podsetimo, sadašnja Železnička stanica Novi Sad izgrađena je 1964. godine i autorsko je ostvarenje arhitekte Imrea Farkaša (1924–2003) i njegovih saradnika iz projektnog ateljea “Arhitekt“, dok je posao izvođača radova bio poveren novosadskom građevinskom preduzeću „Neimar“.
Arhitektkinja Julka Majtan, u to doba inženjer gradilišta u „Neimarovom“ timu, možda je i poslednji autentični svedok izgradnje ovog arhitektonskog bisera, a sa svojim kolegama, građevinskim inženjerima i tehničarima, vodila je računa „da se sve radi po projektu“.
„Raznorazni detalji su stizali tokom izvođenja i bilo je tu i dogovora i popravki i prepravki, pa i grešaka, ali je sve urađeno u roku i na vreme“, kaže za Gradnju Julka Majtan, koja je bila zadužena za stanično krilo C, odnosno deo u kom je projektovan restoran.
U dva stanična krila bilo je planirano i postavljanje raznih umetničkih dela, ali se od toga odustalo zbog nedostatka sredstava u kasi ŽTP-a.
Naša sagovornica dodaje da je na gradilištu bilo angažovano čak hiljadu radnika, koji, kako kaže, „nisu mogli da zamisle da im naređuje i daje upustva jedna devojka od 25 godina“, te je tokom rada bila suočena s povremenim i ne baš umesnim dobacivanjem od strane „majstora“, na šta danas gleda kao na simpatičnu anegdotu.
„U to vreme sve se drugačije radilo nego danas, na primer, sad se beton donosi na gradilište, a mi smo imali mešalice koje su mešale beton. Imali smo i ruski cement za koji nismo znali da li je dobar ili ne… postoji masa stvari koje nisu zapisane“, naglašava gospođa Majtan, koja je deo svog radnog veka provela kao profesorica u Građevinskoj školi u Novom Sadu.
Jedna od takvih stvari jeste i podatak da je u dva stanična krila bilo planirano i postavljanje raznih umetničkih dela, ali se od toga odustalo zbog nedostatka sredstava u kasi Železničko-transportnog preduzeća Novi Sad, otkriva nam učesnica u prvobitnoj izgradnji, upućujući nas i na druge zanimljive detalje vezane za ovaj poduhvat, koji se mogu naći na ovoj stranici.
Bez značajne rekonstrukcije sve do skora
Od puštanja u rad Železničke stanice Novi Sad pa sve do pre par godina nisu vršene nikakve značajne rekonstrukcije ovog kultnog novosadskog objekta, a sada se, nakon druge faze koja je obuhvatila i uređenje staničnog vestibila, nastavlja parterno uređenje staničnog trga, odnosno prostora ispred stanične zgrade.
Radovi druge faze obuhvatali su zamenu mermernih površina na kompletnoj staničnoj zgradi i u celom vestibilu, izolaterske radove na ploči stanične zgrade, završetak kolosečnih kapaciteta u stanici, izgradnju galerije u vestibilu, zamenu kompletne stolarije u zgradi, uređenje šalterskih prostora i radove na čekaonicama, kao elektro i termo-tehničke radove.
“Farkaševo zlato”, plafonska površina sastavljena je od istovetnih “pozlaćenih” kvadratnih pločica, danas još više doprinosi toplini ovog dvoetažnog prostora.
A dok je u prvoj fazi zgrada dobila potpuno novu čeličnu nadstrešnicu, koja svojim oblikom prati originalnu Farkaševu arhitekturu, po završetku druge faze novim sjajem zasjalo je i čuveno “Farkaševo zlato”, plafonska površina sastavljena od istovetnih “pozlaćenih” kvadratnih pločica, koja danas još više doprinosi toplini ovog dvoetažnog prostora.
“Samo u ovu zgradu je uloženo ukupno 16 miliona evra. Ona je renovirana, ima neke nove delove, ali je uz uslove Zavoda za zaštitu spomenika sačuvan izgled stanice kakav je imala kada je napravljena i po kojem je poznata”, rečeno je na prigodnoj ceremoniji povodom ponovnog puštanja ovog dela stanice u rad.
Nažalost, tom prilikom niko se nije udostojio da u društvo visokih državnih i gradskih funkcionera pozove i gospođu Julku Majtan, osobu čije ime zaslužno stoji među originalnim graditeljima arhitektonskog šezdesetogodišnjaka koji ponosno stoji na adresi Bulevar Jaše Tomića 4.
A kako niko ne pomenu autorku projekta rekonstrukcije Arh Branislavu Lazović?
Moram vas kritikovati i pored toga što stanica izgleda lepo.
Biće i lepše kad bude bilo Više sadržaja.
– Peron 1. Je već mastan i prljav.OPRITE GA, POBOGU.
– Sad lepo proterajte GSP iz pristupa železničke stanici. Napravili ste im garažu ispred stanice. Još kad se predaju oni autobusi izlepljeni greklamama, što lice na kamione, eto kako novi sad dočekuje svoje goste, ponižavajući građane Novog Sad.
Kako vas nije sramota?
Telefon iskrivljuje tekst, izvinite na slovnim greškama.
Gde je tu potrošeno 16 miliona eura?!Jedino,ako je donošen mermer iz Italije,Mikelandjelo ga lično izvlačio,a behaton od vulkanske lave sa Sumatre…
Hocemo obnove fasada u centru grada, obnovu trotoara posebno trotoari na Grbavici su istrošeni. Treba da podhitno uvedete pranje ulica pa cak I trotoara, posebno na Grbavici. Ulice na Grbavici su pune smeća, popišane, prljave i smrde, leti pogotovo. Tražimo čiste fasade, više kanti za otpatke i više cveća.
Novi Sad je jedini naš grad koji ima snagu da postane grad građana! Mislim da bi to MI morali da iskoristimo! Pošto je državni kriminal uzeo svoje sa pranjem novca kroz infrastrukturu i ti megalomani će se morati povući! Mogućnosti su ogromne ali mislim u ovom trenutku da je prioritet uređenje tvrđave. To se mora uraditi preko vojske, jer je to objekat od državne važnosti i naravno bezbednosne, urediri tunele i obezbediti maksimalnu pristupnost turistima i samo od kineskih turista uzeti milijardu za godinu dana. Nema mnogo ulaganja, rasveta, provetrenost je obezbedio graditelj, samo još električne voziće za obilazak i Bog da nas vidi! Ali projekat mora biti pod realizacijom vojske zbog hiljadu stvari kojih su svi bitni svesni!!! Ostale mogućnosti neograničene maštom i kreativnošću! Srećno!!!
I tako dođe čovek na Ž.stanicu i da parkira auto kad ono nema parkinga.Doduše ostao je stari od nekih 100 parking mesta,koji služii i za železničku i međugradsku (međunarodnu) autobusku stanicu.
Rekonstruisana stanica je realno super!
Koliko je od tih 16milja otislo na vile na Popovici?
Lepotica, zaista. Peroni, hodnik i stepenište su već toliko prljavi da se od sramote gledati ne može: u hodnicima su kante i džogeri kao da nema dovoljno prostorija za odlaganje. Ploče na kolodvoru su preprljave a stepeništa iz bočnog hodnika su boje blata. Proći će malo te će i Lepotica da zavapi za metlom…
Zašto je u tekstu „arhitetkinja“ a nije „inženjerka“, „svedokinja“ nego je i dalje „inženjer“ i „svedok“? Zato što je „rodno ravnopravni jezik“ isto politikantsko silovanje jezika kao što je bio i pokušaj pravljenja „crnogorskog jezika“ od srpskog – naprimer. Smejemo se Hrvatima i njihovom „jezičkom čistunstvu“, a sami isto radimo.
Je li ima i jato golubova? Prljavo
ja iskreno ne znam na šta je potrošen ogroman novac al ok, zgrada je opšte poznato predivna, enterijer očišćen, okrečen, izbrušen, promenjena rasveta bukvalno i to je to, izgleda nekako nedovršen projekat, taj mobilijar više priliči nekom studentskom domu ili fakultetu, a mnogo manje javnoj čekaonici sa mnogo umornih putnika ili ljudi koji su se sklonili od vremena, da se ja pitam ispred zgrade je mogla da se postavi fontana koja de facto ne postoji u ns- u, a ne okretnica autobusa pto mi je uvek bilo smešno
…poz