Kako će izgledati železnička stanica u Novom Sadu i dokle se stiglo s radovima
Stanica je izgrađena 1964. godine i od tada nije obnavljana, a mi vam ovom prilikom predstavljamo kako će ovaj objekat izgledati nakon renoviranja.
Sredinom decembra nastavljeni su radovi na rekonstrukciji staničnih perona železničke stanice u najvećem vojvođanskom gradu, a u okviru izgradnje pruge za velike brzine Beograd – Novi Sad.
U toku su izgradnja temelja perona i nadstrešnica, kao i šahtova za kišnu kanalizaciju, navodi se na sajtu Infrastuktura železnice Srbije.
Takođe, u enterijeru stanične zgrade nastavljeni su radovi na uređenju prostorija Centra za daljinsko upravljanje, zatim staničnog restorana, kao i na obnovi pojedinih kancelarija.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Rekonstrukcija železničke stanice Novi Sad za potrebe vozova velike brzine
- Ovako će izgledati nova železnička stanica u Sremskim Karlovcima
Uskoro i radovi na staničnom platou
Zbog izuzetno nepovoljnih vremenskih uslova tokom protekle nedelje nije bilo radova na staničnom platou zbog izuzetne vlažnosti terena, ali će i ovi radovi uskoro biti nastavljeni, kažu u IŽS.
Izvođač radova počeo je sa aktivnostima na izgradnji kampa na železničkom zemljištu pred pruge Novi Sad – Novi Sad ranžirna. Ugrađeni su cisterna za otpadne vode, pristupni put, a postavljeni su i kontejneri.
U stanicu Novi Sad dopremljen je materijal za nastavak radova poput kanalizacionih cevi, trenažnih creva, geotekstila i metalnih kalupa za izradu betonskih temelja za kontaktnu mrežu.
Pored toga nabavljena je i armatura različitih dimenzija, pesak, šljunak i šine, a u toku narednog perioda očekuje se doprema pragova, skretnica i tucanika.
U stanici su predviđeni radovi na sanaciji podova, zidova i krova, kao i energetska sanacija objekta.
Aktivnosti na rekonstrukciji stanice u Novom Sadu, koja je sagrađena 1964. godine, počele su krajem septembra.
Radove izvodi konzorcijum kineskih kompanija „China Railway International“ i „China Communications Construction Company“, koji radi na izgradnji pruge za velike brzine između Novog Sada i Subotice.
Prva faza obuhvata radove na prva tri stanična koloseka, kao i na desetom i jedanaestom koloseku, zatim izgradnju novog perona i nadstrešnice, kao i delimičnu sanaciju i adaptaciju stanice Novi Sad.
Završetak prve faze rekonstrukcije ove stanice usklađen je sa puštanjem u saobraćaj deonice pruge za velike brzine Beograd – Novi Sad.
U stanici Novi Sad predviđeni su radovi na sanaciji podova, zidova i krova, kao i energetska sanacija objekta. Takođe, biće zamenjena fasada i stolarija.
Pothodnik će biti dugačak ukupno oko 60 metara, a sa prilaznim stepeništem i liftovima njegova korisna površina iznosiće oko 800 kvadratnih metara.
Postojeći stanični pothodnik ispod trećeg, četvrtog, petog i šestog koloseka biće produžen i modernizovan, a novi deo pothodnika biće dužine 30 metara i činiće ga i stepenišna konstrukcija, kojima će se izlaziti na novoprojektovani treći i četvrti peron.
Pothodnik će biti dugačak ukupno oko 60 metara, a sa prilaznim stepeništem i liftovima njegova korisna površina iznosiće oko 800 kvadratnih metara.
U skladu sa novim tehnološkim potrebama za prugu velikih brzina, u stanici je predviđena i adaptacija prostorija u kojima će biti smeštena nova signalna i telekomunikaciona oprema, u skladu sa zahtevima korisnika i Idejnim tehnološkim projektom.
Od Beograda do Budimpešte na proleće 2025.
Železnički saobraćaj se trenutno iz Novog Sada nesmetano odvija po četvrtom staničnom koloseku ka Subotici i Somboru, dok bi prva faza rekonstrukcije stanice, kako je najavljeno, trebalo da traje do prvog kvartala naredne godine.
Prema najavama, deonica od Beograda do Novog Sada trebalo bi da bude u funkciji do septembra sledeće godine.
Završetak deonice od Novog Sada do Subotice planiran je za kraj 2024. godine, do kada bi trebalo da se okončaju i radovi u Mađarskoj.
Ukoliko sve bude išlo po planu, brza pruga Beograd – Budimpešta trebalo bi da proradi celom svojom dužinom na proleće 2025. godine.
sjajna vest! kako je to remek delo sjajnog inženjera imre farkaša, fenomenalno
i onda, pored ovakve izuzetne arhitekture na nasem tlu, od naseg projektanta i tima inzinjera, mi olako damo tamo nekom kinezu i njihovom timu da resi novi deo. 🙁
tuga, tuga… pa ima li iko pametan tamo gde se odlucuje o ovakvim temama.
I pre sam komentarisao da se sve one manje stanice duz pruge projektuju bas tako (cortanovci i ostale) usputno, olako…neko drugi , rusi ili kinezi…
(neveroovatnooooooo)
Lepo izgleda, i drago mi je sto je sacuvano. Pitanje za redakciju: imate li u planu i da li uopste to spada u gradnja.rs sadrzaj, da odradite neku analizu kako ocekujete da novi brzi voz na trasi Novi Sad – Beograd, utice na gradnju stanova i nekretnina oko ove zeleznicke stanice (i uporedite sa nekim primerima u svetu), s obzirom da je u planu da se do NBG-a stize za 40 minuta, koji je ekonomsko srediste Beograda, a Bulevar i oko Bulevara u Novom Sadu je ekonomsko srediste Novog Sada, ne bi me cudilo da dodje do dzentrifikacije kraja oko Zeleznicke?
U tekstu piše: „Prema najavama, deonica od Beograda do Novog Sada trebalo bi da bude u funkciji do septembra sledeće godine.“ Zvanične najave (od prošlog vikenda) su da se pruga pušta u saobraćaj 1. marta (https://www.mgsi.gov.rs/cir/aktuelnosti/momirovitsh-nash-cilj-je-da-1-marta-pustimo-brzu-prugu-od-beograda-do-novog-sada, https://infrazs.rs/2021/12/ministar-momirovic-cilj-je-da-od-1-marta-pustimo-brzu-prugu-beograd-novi-sad/). Bilo bi dobro da proverite svoje izvore.
KUDA STIGLA NAŠA ŽELEZNICA?
Na železnici vlada šarenolikost, vozovi se kreću brzinom 0 do 200 km/h, a železničke stanice prokišnjavaju, ruinirani i skladište su svakojakog otpada i smeća. Voz „Soko“ je zadovoljio znatiželjnost vođećih poličara i putnika koji ga koriste. Za ostale i raspadnute pruge i vozova malo ih briga zaobilazi, kao kiša oko Kragujevca. Voz na liniji Niš-Bor (130 km) putuje pet sati u jednom pravcu, sporiji je od vozova iz 19. veka. Putnički vioz na liniji Majdanpek-Kučevo ne saobraća godinama. Železnička stanica u Boru bila je za primer arhitektonski i za posmatranje sada je ruinirana, proterano je osoblje, a stanica je pretvorena u WC bez šolje, vode i čučavce i prostor pun sa svakojakim otpadom. To je sramota za Srpsku železnicu i za grad bakra, srebra i zlata, Bor. Nadležni ili su slabovidi ili ne razumeju na šta je pretvorena. Izlomljena stakla, porušeni zidovi, nikada neočišćena, puna stakla, otpadaka i izmeta. Ovo se događa u 21. veku u zemlji Srbiji i u grada giganta bakra i zlata, žalosno i sramno. Valjda će se, nadležni na železnici, Bora i Srbije, sete da i ove anomalije srede, u suprotnom neka im služi na čast i obraz, ukoliko ga imaju.Sada je što je južnije to je i tužnije, a dokle. Sve dok se vođe ne dosete da i tu treba investirati nešto, pa makar bila i železnica.
Eto danas videsmo kako je obnovljeno ovo remek delo…
Ima li hrabrosti i potrebe da redakcija uz stručne i nezavisne arhitekte i gradjevinske inzinjere objavi tekst o tragičnom urušavanju nadstrešnice „rekonstruisane“ zgrade zeleznicke stanice…?…da javnost sazna izmedju ostalog…
o1.] ko je izrsavao radove na krovu zgrade..?
o2.] ko je nadgledao radove na krovu zgrade..?..
o3.] koliko je projekata drzava jos planirala da izvodi sa istim firmama..?..
o4.] koliko je projekata drzava već izgradila sa istim firmama..?..
Dogadjaj se ne sme precutati….
Neduzni su nastradali…