Zeleni venac: Oblikovanje i funkcija tokom decenija

Od kafane „Zeleni venac“ i doma Mesarske banke, preko izgradnje podzemnog prolaza, do mogućih predloga za budućnosti jedne od najvažnijih tački u Beogradu. 

Nakon predloga plana detaljne regulacije prostora Zelenog venca iz 2021. godine, ponovo se podigla prašina oko sudbine ovog centralnog gradskog prostora.

Građani bi voleli da znaju šta je sve predviđeno da se izmeni, ali i šta da se sačuva. Kritičari se vode razlozima proisteklim iz istorijskih svedočanstava ovog prostora, ali i kvalitetnim i savremenim infrastrukturnim potrebama građana.

Međutim, kada postavite pitanje nekome od građana Beograda, šta je Zeleni venac – da li je trg, pijaca, okretnica, odgovor bi bio u većini slučajeva sve zajedno. Ali da li je sve to oduvek bilo tako…?

Kako je Zeleni venac dobio svoj naziv i šta podrazumeva ovaj pojam, pokušaćemo da damo odgovor. U ovome će nam pomoći arhitektonsko-sociološka analiza perioda od međuratnih do novijih godina.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Rušenje Sajma: Provokacija ili neprijatna realnost?
• Balkansko arhitektonsko nasleđe i kako se prema njemu odnosi Srbija

Međuratni period – trgovačko-bankarski centar

Nakon Prvog svetskog rata kreće obnova kompletnog Beograda, pa ovaj prostor dobija jednu od najmodernijih tržnica. Inicijativa za njeno podizanje pokrenuta je 1918. godine, a radovi na izgradnji trajali su od 1920. do 1926. godine.

Izgrađen je otvoren prostor za tezge, kao i zatvorene mlečne hale i prostori za dućane, a sve to u jednoj veoma smeloj arhitekotonskoj kompoziciji u duhu nacionalnog (neo srpsko-vizantijskog) stila.

Kafana je bila okružena zelenilom, a na krovu je imala zeleni venac od lima, pa je po tim motivima i
dobila ime.

Preko puta pijace (na mestu današnjeg Mekdonaldsa), uveliko je postojala kafana „Zeleni venac“, izgrađena oko 1840. godine, po kojoj je i ceo taj kraj i dobio ime.

Kafanu je otvorila Nemica, udovica Sofija Herman, koja neuspevši da se ostvari u šeširdžijskom poslu svog pokojnog muža, smelo prelazi u vode ugostiteljstva.

Kafana je bila okružena zelenilom, a na krovu je imala zeleni venac od lima, pa je po tim motivima i dobila ime. Imala je kafanski prostor u prizemlju, deset soba za prenoćište na spratu i tri dućana na suprotnoj strani zgrade.

Izlazila je na današnje ulice Brankovu i Jug Bogdanovu, ali je ceo prostor oko kafane poneo naziv Ulica Zeleni venac, pod kojim je zavedena kafana i sve okolne zgrade.

Banka mesarskog esnafa

Ovaj kraj posebno postaje interesantan bankarskom sektoru tokom 30-ih godina, kada jedna blizu druge bivaju podignute filijale dva novčana zavoda.

Prva je dom Mesarske banke, na Zelenom vencu 2a, sa karakterističnim motivima glava domaćih životinja, čime je banka ukazivala čijim kapitalom raspolaže, tj. kojem esnafu pripada.

Zgrada filijale izvedena u je u tada najsavremenijem ar dekou, a njen arhitekta je bio Josif Najman, vrsni predstavnik francuske škole arhitekture.

Druga je izgrađena iste 1936. godine, na broju Zeleni venac 8, blizu stambene zgrade arhitekte Dragiše Brašovana.

Ovo je bila filijala Beogradske opštinske štedionice, jedne od najjačih banaka u međuratnom Beogradu, od koje posle rata nastaje Beobanka.

Njena zgrada izvedena u je u tada najsavremenijem ar dekou, a njen arhitekta je bio Josif Najman, vrsni predstavnik francuske škole arhitekture.

Proširenje zgrade nepoznato javnosti

Tada su arhitekte vodile računa i bavile se total dizajnom, pa kada uđete u enterijer ove zgrade (kasnije postala centrala lokalne poreske uprave) možete i dalje videti detalje svetiljki sa industrijskim motivima zupčanika, što je bio zaštitni znak industrije i napretka, čest motiv na mnogim zgradama banaka.

O tome koliko je ovaj novčani zavod bio moćan govori projekat koji je nepoznat javnosti, a predstavljao je proširenje zgrade Beogradske opštinske štedionice, tj. izgradnju novog objekta i uniformisanje postojećeg u novu arhitekturu.

Ovaj novi projekat bio je u duhu evropskog monumentalizma, tj. totalitarnih režima, a njegov autor bio je arhitekta Dragomir Petković.

Ceo kraj predstavljao je važnu sponu između nekadašnjeg poslovnog jezgra u Savamali i novog poslovnog jezgra na Terazijama.

Nažalost, Drugi svetski rat je sprečio izgradnju ove zgrade, ali je na njenom mestu, nakon Rata, izgrađena stara zgrada Energoprojekta (kasnije Beobanke), arhitekte Milice Šterić, koja se sada rekonstruiše po projektima arhitektonskog biroa Folić architects.

Iz ovog opisa vidimo da je ceo kraj Zelenog venca (ulica i njena okolina), bio okrenut trgovini i bankarstvu i predstavljao je važnu sponu između nekadašnjeg poslovnog jezgra u Savamali i novog poslovnog jezgra na Terazijama.

Posleratni period – okretnica i trg

Pored izgradnje zgrade Energoprojekta (Beobanke) iz 1957. i rušenja kafane „Zeleni venac“ 1960. godine, ceo prostor je čitavu deceniju bio nepromenjen.

Veliku promenu najavljuje probijanje Terazijskog tunela, koji je otvoren istog dana kada i most „Gazela“ sa mostarskom petljom, 4. decembra 1970. godine.

Ovaj slobodan plato, sa žardinjerama, klupama i terasom, par decenija je dominirao okolnim prostorom.

Ali pre tunela morao se urediti i sistem podzemnih prolaza, koji je poveren arhitekti Olgi Divac. Ona do kraja 1967. godine projektuje čitav sistem podzemnih prolaza na potezu Nušićeva – Terazije – Zeleni venac, ali poslednji dobijaju i svoju nadzemnu arhitekturu u vidu velike popločane terase.

Od tada je Zeleni venac postao, možda ne trg, kako je sam naziv promenjen, ali zasigurno pešački plato. Ovaj slobodan plato, sa žardinjerama, klupama i terasom, par decenija je dominirao okolnim prostorom, kakav je ostao u sećanju mnogih Beograđana.

Sadašnje stanje – devastirani prostor i gradsko ruglo

Ovaj plato biva narušen izgradnjom Mekdonalds restorana, kao i drugim lokalima brze hrane i trafikama u nastavku. Mnogi od tih lokala su se ili proširili nad celom terasom, praveći svoje bašte, a neki su potpuno zatvorili ovaj prostor, spajajući ga sa ostatkom poslovnog prostora lokala.

Sve u svemu, nekadašnji trg Zeleni venac postepeno narasta u veliko ruglo grada, sa neodgovarajućim sadržajem, gde svaki lokal, bio on na spratu ili u prizemlju, uz okretnicu autobusa, ima svoju reklamu, a izveden je u drugačijim bojama i materijalima.

Podzemni prolazi bivaju devastirani, a svuda po tavanicama prolaza i iznad lokala počinju da izviruju strujne instalacije.

Podzemni prolazi bivaju devastirani, a svuda po tavanicama prolaza i iznad lokala, počinju da izviruju strujne instalacije. Drveće koje je postojalo na tom mestu, biva posečeno i sada se jedino nalaze, relativno skoro zasađene, mladice drveća uz autobusku stanicu u Brankovoj ulici.

Dodatni problem predstavlja i okretnica autobusa, koja je odavno prevazišla kapacitete autobusa koji tu okreću i broja putnika koji tuda dnevno prođu. Da li ovo ruglo može da se prevaziđe i da se stanovnicima Beograda ponudi bolje rešenje?

Budući period – veliki potencijal uz sveobuhvatnu rekonstrukciju

U planu detaljne regulacije ucrtano je da bi objekti koji su izgrađeni na platou Zelenog venca moraju da ostanu, a dodatno im se povećava i spratnost.

Ideja je da se od sadašnjih lokala brze hrane, prostor pretvori u lokaciju na kojoj bi bili izgrađeni poslovni objekti, sa lokalima u prizemlju.

Ovo bi malo uredilo čitavu lokaciju, a na štetu pešaka, tj. ovim potezom bi se narušio izvorni projekat arhitekte Olge Divac, koja je na tom potezu samo na međuspratu projektovala ugostiteljski objekat, čime je želela da spratni plato, koji izlazi na Brankovu ulicu, ostane slobodan za pešake i njihovo okupljanje na prostranoj terasi.

Kritičari s pravom strahuju od izmeštanja okretnica, jer su one u nekoliko slučajeva bile skraćivane ili potpuno izmeštane sa prethodnih ruta.

Ali, glad za kvadratima čini svoje pa će ovaj predlog verovatno biti usvojen. Međutim, ovo bi moglo biti nadomešteno izmeštanjem autobuske stanice i pretvaranjem ulice Jug Bogdanove u kaskadnu pešačku zonu, sa puno slobodnog prostora i novozasađenog drveća.

Nažalost, nismo još videli da je neko predložio ovakvu funkcionalnu prenamenu, koja bi mogla drastično da oplemeni prostor, kao što je 70-ih to urađeno sa prvobitnim rešenjem.

Kritičari s pravom strahuju od izmeštanja autobuskih okretnica, jer su one u nekoliko slučajeva bile skraćivane ili potpuno izmeštane sa prethodnih ruta, što je mnogim građanima otežalo dolazak u grad i presedanje na neke druge autobuske ili trolebuske linije.

Međutim, ovo izmeštanje ne mora da naruši postojeći poredak. Odavno se zna da je u mnogim evropskim gradovima javni autobuski saobraćaj tako regulisan da ne postoje okretnice u centru grada, već da linije prolaze kroz centar, ali da okreću na jednom, odnosno drugom kraju grada.

Kako doći do adekvatnog rešenja

Ovim putnici dolaze na svoja odredišta, a autobusi se ne zadržavaju duže već okreću tek na drugom kraju grada. Isto se može uraditi sa Zelenim vencem, gde autobuski saobraćaj može prolaziti ispod, ulicom Gavrila Principa i nastavljati dalje prema Brankovom mostu, sa stanicom u samom dnu ulice Jug Bogdana, gde bi prolazili autobusi sa Čukarice.

Slično rešenje bi moglo da se izvede sa autobusima iz Zemuna i Novog Beograda, koji bi skretali iz Brankove i nastavljali dalje ulicom Kraljice Natalije, sa stanicom na postojećoj lokaciji ili na samom vrhu kod pijace.

Autobuski saobraćaj može prolaziti ispod, ulicom Gavrila Principa i nastavljati dalje prema
Brankovom mostu.

Tu se postavlja pitanje da li grad Beograd može da izmesti sve okretnice isključivo na periferijama grada i da li bi sve linije onda imale dužinu i opterećenje kao autobusi 95, 88, 23 i 16?

Ovo onda podrazumeva daleko ozbiljniji pristup u kompletnoj izmeni infrastrukture javnog gradskog prevoza, što prevazilazi pitanje detaljne regulacije i rekonstrukcije prostora Zeleni venac.

Ako plan detaljne regulacije ostane na rušenju postojećih lokala brze hrane i izgradnji novih poslovnih objekata, sa zadržavanjem kompletne okretnice kakva je sada, a odsustvom pešačke zone, oplemenjene parkovskim sadržajem, pitanje Zelenog venca neće biti adekvatno rešeno.