Zeleni krovovi: Kako se postavljaju i na koji način ih održavati i sanirati

Beograd sa svojim toplotnim ostrvima je savršen za primenu zelenih krovova, a posebno što se dosta starijih objekata sa ravnim krovovima sprema za rekonstrukciju hidroizolacija i fasada.

U poslednjih nekoliko decenija, zeleni krovovi postali su globalni trend u arhitekturi. Osim što dodaju zelene površine gradovima, oni pružaju i mnoge druge benefite kao što su smanjenje efekta toplotnog ostrva, apsorpcija kišnice, smanjenje potrebe za klimatizacijom prostora, poboljšanje kvaliteta vazduha i stvaranje prirodnog staništa za biljke i insekte.

Noseći važnu ulogu u očuvanju životne sredine, ozelenjeni krovovi doprinose smanjenju emisije štetnih gasova, kao i energetskoj efikasnosti zgrada, smanjujući potrebu za veštačkim hlađenjem leti i grejanjem zimi. Osim toga, daju doprinos i poboljšanju kvaliteta života građana, pružajući im pristup prirodi i stvarajući prijatnije okruženje za život i rad.

Međutim, prilikom projektovanja ovih svojevrsnih urbanih oaza, važno je već na početku znati postoji li neko ograničenje, odnosno koji tipovi konstrukcije krova mogu da se koriste za zelene krovove a koji ne, koliko je opterećenje zemlje i zelenila na tavanicu, kao i na koji način se ovakva vrsta krovova navodnjava, održava, po potrebi sanira, ali i koliko košta.

Stručne odgovore na naša brojna pitanja dao nam je Dejan Lazić iz beogradskog studija Green decor, tima pejzažnih arhitekata koji je još od 2001. godine posvećen projektovanju, održavanju i uređenju zelenih površina.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Buka (ni)je u modi: 10 najčešćih grešaka u projektovanju zvučne izolacije i akustičkog dizajna

Četiri glavna faktora prilikom izbora konstrukcije

Kako ističe naš sagovornik, nije svaka konstrukcija krova pogodna za zelene krovove, te se prilikom projektovanja nameću četiri glavna faktora koji utiču na izbor konstrukcije.

Na prvom mestu je nosivost, budući da krov mora biti dovoljno čvrst da izdrži dodatno opterećenje zemlje, biljaka, sistema za odvodnjavanje i potencijalnih ljudi koji održavaju vrt.

Sledeći na redu je nagib, jer iako se zeleni krovovi mogu postaviti i na krovove sa manjim nagibom, optimalni nagib je između 2 i 30 stepeni, navodi Lazić.

Dalje, dobra toplotna i hidroizolacija su ključne kako bi se sprečila oštećenja konstrukcije i propuštanje vode, a važan faktor su i odvodnja i drenaža:

“Sistem za odvodnjavanje mora biti dobro projektovan kako bi se sprečilo zadržavanje vode na krovu i omogućilo neometano oticanje, a samim tim sprеčilo i oštećenje korena biljaka”, objašnjava Lazić.

Intenzivni zeleni krovovi imaju deblji sloj supstrata, širi izbor biljaka, te se mogu koristiti kao vrtovi, ali zahtevaju više održavanja.

Tipovi zelenog krova prema stepenu održavanja, ali i tipu konstrukcije (specifične težine po m²), jesu ekstenzivni i intenzivni zeleni krovovi.

“Ekstenzivni zeleni krovovi lako se održavaju, imaju tanji sloj supstrata i biljaka, a pogodni su za ravne krovove. U skladu s tim, specifična težina zelenog krova je 50 do 150 kg/m²“, kaže Lazić.

Intenzivni zeleni krovovi pak imaju deblji sloj supstrata, širi izbor biljaka, te se mogu koristiti kao vrtovi, ali zahtevaju više održavanja. Specifična težina im je 200 i više kg/m².

Važan faktor je i količina vode u supstratu, s obzirom na to da nakon obilnih kiša opterećenje može biti znatno veće.

Opterećenje zelenog krova zavisi od debljine sloja supstrata, odnosno što je sloj deblji, to je opterećenje veće. Zavisi i od vrste biljaka, jer teže biljke i veća količina vode povećavaju opterećenje, objašnjava sagovornik Gradnje.

Važan faktor je i količina vode u supstratu, s obzirom na to da nakon obilnih kiša opterećenje može biti znatno veće.

Prvo pozvati statičara

Lazić naglašava da je prilikom projektovanja neophodno učešće stručnjaka za projektovanje zelenih krovova, kao i statičara, kako biste bili sigurni da vaš krov može da izdrži dodatno opterećenje.

„Stručnjak će proceniti nosivost postojeće konstrukcije, izabrati odgovarajući tip zelenog krova i projektovati sve potrebne slojeve“, navodi pejzažni arhitekta i dodaje:

„Prilikom projektovanja novog objekta sa planiranim zelenim krovom, opterećenje zelenog krova mora se uzeti u obzir već u fazi projektovanja konstrukcije“.

Prednosti modularnih zelenih krovova

Modularni zeleni krovovi sastavljeni su od prefabrikovanih modula koji se lako postavljaju na krovnu konstrukciju, čime se skraćuje vreme izvođenja radova i smanjuju troškovi.

Prednosti modularnih zelenih krovova su brojne, uključujući i brzu i jednostavnu instalaciju, smanjenje opterećenja na konstrukciju, kao i fleksibilnost u dizajnu.

Sastoje se, naime, od gotovih elemenata koji se međusobno spajaju, što omogućava efikasnu ugradnju u kratkom vremenskom roku, a obično su lakši od tradicionalnih zelenih krovova, što smanjuje opterećenje na krovnu konstrukciju.

Modularni sistemi omogućavaju i korišćenje različitih vrsta biljaka, od sukulenata do travnjaka, u zavisnosti od želja i klimatskih uslova.

Moduli se mogu kombinovati na različite načine, omogućujući stvaranje različitih uzoraka i oblika zelenih površina, dok se oštećeni moduli mogu lako zameniti bez potrebe za rastavljanjem celog sistema.

Modularni sistemi se proizvode u kontrolisanim uslovima, što osigurava njihov visok kvalitet i dugotrajnost, a omogućavaju i korišćenje različitih vrsta biljaka, od sukulenata do travnjaka, u zavisnosti od želja i klimatskih uslova.

Kako ističe Lazić, ovi sistemi su i ekološki prihvatljivi –  modularni zeleni krovovi doprinose smanjenju potrošnje energije, poboljšanju kvaliteta vazduha i upijaju padavinske vode.

Vrste modularnih zelenih krovova

Prednosti modularnih zelenih krovova čine ih sve popularnijim izborom za različite vrste objekata, od stambenih zgrada do komercijalnih objekata, naglašava naš sagovornik, te nas upoznaje ponaosob sa tri tipa modularnih zelenih krovova.

• Ekstenzivni modularni zeleni krovovi: Odlikuju se malom debljinom supstrata i niskim održavanjem. Obično se koriste za stvaranje zelenih površina sa niskim biljkama, poput seduma.
• Intenzivni modularni zeleni krovovi: Imaju deblji sloj supstrata i omogućavaju sadnju većeg broja biljnih vrsta, uključujući žbunje i manja stabla. Zahtevaju češće održavanje.
• Modularni zeleni krovovi sa integrisanim sistemima: Osim vegetacije, moduli mogu sadržati i druge elemente, poput solarnih panela, sistema za sakupljanje kišnice ili sistema za hlađenje.

„Naše iskustvo je pokazalo da se u zadnjih 5 godina izrađuje duplo više modularnih zelenih krovova, jer se naše rešenje Green decor modularnog krova pokazalo kao praktično, kvalitetno, brzo i povoljno za dosta investitora, a takođe i primenjivo na širokom spektru objekata sa metalnom podkonstrukcijom manje nosivosti, kao i industrijskih hala, magacina“, kaže Lazić i nastavlja:

„Svi nabrojani faktori utiču kao odlučujući kod izbora našeg modularnog zelenog krova. Svakako je dosta važno što u svakom trenutku kod nas u firmi investitori mogu uživo da pogledaju rešenje. Naša proizvodnja i količina nam omogućava da u kratkom vremenskom roku izvedemo kasetni zeleni krov od početka do kraja, ključ u ruke“.

Slojevi zelenog krova

Visina do atike potrebna za zeleni krov zavisi od nekoliko faktora, uključujući tip zelenog krova (ekstenzivni, poluintenzivni ili intenzivni) i vrstu biljaka – dubina korena određuje potrebnu debljinu supstrata.

Tu su i dodatni elementi – sistemi za drenažu, navodnjavanje i zaštita od korena – koji mogu uticati na ukupnu visinu, navodi sagovornik Gradnje.

Slojevi zelenog krova variraju u zavisnosti od njegove vrste i namene, ali uopšteno se sastoji od sledećih slojeva:

• zaštitna membrana: štiti krovnu konstrukciju od prodora vlage i korena biljaka (1-2 mm)
• drenažni sloj: odstranjuje višak vode i omogućava prozračivanje korena (10-20 mm)
• filtracijska tkanina: sprečava prodiranje sitnih čestica supstrata u drenažni sloj (1-2 mm)
• retencioni sloj: zadržava vodu i omogućava biljkama da je koriste (5-15 cm)
• supstrat: smesa organske komponente i minerala u kojoj rastu biljke; debljina varira u zavisnosti od vrste biljaka. (5-30 cm)
• vegetacioni sloj: biljke koje se sade na krovu.

Debljina ekstenzivnog zelenog krova iznosi oko 20, dok debljina intenzivnog zelenog krova iznosi oko 32 centimetara.

Važno je napomenuti da visina i debljina svakog sloja trebaju biti individualno proračunati u zavisnosti od specifičnih uslova gradnje i željenih rezultata.

Osim toga, pre izrade zelenog krova preporučuje se i razgovor sa stručnjakom koji će izraditi detaljan projekat i odabrati optimalna rešenja, savetuje Lazić.

Na visinu utiču i klimatski uslovi, te je tako u područjima sa obilnim padavinama potrebno predvideti veći kapacitet za zadržavanje vode.

Na visinu utiče i nagib krova – na krovovima sa većim nagibom potrebno je predvideti dodatne mere za zadržavanje supstrata.

Važno je znati i da nosivost krovne konstrukcije ograničava ukupnu težinu zelenog krova, a na visinu utiču i klimatski uslovi, te je tako u područjima sa obilnim padavinama potrebno predvideti veći kapacitet za zadržavanje vode.

„U svakom slučaju, visina do atike potrebna za zeleni krov zavisi od mnogo faktora i treba se odrediti u saradnji sa stručnjakom. Pravilno projektovanje i izvođenje zelenog krova osigurava njegovu dugotrajnost i funkcionalnost“, ističe Lazić.

Testiranje hidroizolacije pre ozelenjavanja

Kada su u pitanju prokišnjavanje, curenje i oštećenje hidroizolacije krova, te njegova sanacija nakon toga, Green decor je imao par puta u svojoj praksi takve slučajeve, te Lazić naglašava da, pre svega, treba pravilno ispitati, testirati hidroizolaciju pre kretanja radova ozelenjavanja krova.

„Testiranje traje 48 sati pod opterećenjem vode. Zatvore se drenažni otvori slivnika i vodom se napuni krov kao i visina atike do planiranog nivoa budućeg zelenog krova. Tek posle uspešnog testiranja se potpisuje zapisnik i preuzima odgovornost za novonastala oštećenja hidroizolacije, ali se i zabranjuje drugim izvođ ačima rad na krovu ili uz nadzor“, navodi on.

Prokišnjavanje zelenog krova može biti uzrokovano različitim faktorima, od nepravilne ugradnje do oštećenja od vremenskih uslova ili korenja biljaka, a sanacija takvog problema zahteva pažljivu procenu i stručno izvođenje radova.

Sanacija prokišnjavanja zelenog krova predstavlja složen proces koji zahteva stručnost i oprez.

Najčešći uzrok prokišnjavanja zelenog krova je oštećenje hidroizolacijskog sloja, bilo zbog nepravilne ugradnje, mehaničkih oštećenja ili delovanja korena biljaka.

Uz to, nakupljanje organske materije ili korena može začepiti drenažni sloj i uzrokovati zadržavanje vode, dok oštećenja na zaštitnoj membrani mogu omogućiti prodor vode u donje slojeve.

I nepravilna, odnosno neispravna ugradnja bilo kojeg od slojeva može dovesti do propuštanja, te stoga sanacija prokišnjavanja zelenog krova predstavlja složen proces koji zahteva stručnost i oprez.

5 koraka prilikom sanacije

Identifikacija mesta propuštanja: Precizno određivanje mesta propuštanja može biti izazovno zbog višeslojne strukture zelenog krova. Koriste se različite metode, kao što su termografija, merenje vlage i vizuelni pregled.

Uklanjanje oštećenih delova: Nakon što se utvrdi mesto propuštanja, potrebno je ukloniti oštećene delove zelenog krova, uključujući vegetaciju, supstrat i oštećene slojeve.

Popravka hidroizolacije: Oštećeni delovi hidroizolacije se popravljaju ili zamjenjuju novim materijalom.

Obnova drenažnog sistema: Ako je problem uzrokovan začepljenjem drenažnog sistema, on se čisti ili zamenjuje.

Ponovna ugradnja slojeva: Nakon popravke oštećenja, ponovo se ugrađuju svi slojevi zelenog krova, počevši od drenažnog sloja, pa sve do vegetacije.

Redovnim održavanjem zelenog krova radi preventive može se sprečiti pojava većih problema i produžiti njegov vek trajanja.

Lazić savetuje da sanaciju zelenog krova treba prepustiti stručnjacima koji imaju iskustva sa ovakvim vrstama radova, ali da je pre početka radova potrebno proveriti ima li izvođač garanciju na izvedene radove.

Preporučuje korišćenje visokokvalitetnih materijala koji su otporni na vremenske uslove i delovanje korena, ali je takođe potrebno pratiti uputstva proizvođača.

Redovnim održavanjem zelenog krova radi preventive može se sprečiti pojava većih problema i produžiti vek trajanja, a važno je i da zaštitite zeleni krov od mehaničkih oštećenja.

Održavanje zelenih krovova

Kada je u reč o održavanju zelenih krovova, sagovornik Gradnje ističe da je u pitanju važan aspekt koji mnogi ljudi zaborave prilikom planiranja.

Kako navodi, ekstenzivni zeleni krovovi obično ne zahtevaju košenje jer se na njima sade niske, sukulentne biljke koje ne rastu brzo i ne formiraju travnjak.

„Ako ste se odlučili za intenzivni zeleni krov sa travnjakom ili drugim biljkama koje zahtevaju redovno košenje, onda će biti potrebno kositi. No, postoje i vrste trave koje rastu sporije i zahtevaju ređe košenje“, objašnjava Lazić.

Što se tiče navodnjavanja, u početnoj fazi, dok se biljke ne ukorene, potrebno je redovno zalivanje kako bi se osiguralo njihovo preživljavanje.

„Većina biljaka na zelenim krovovima, posebno sukulente, dobro podnosi sušu i nakon ukorenjivanja zahtevaju minimalno zalivanje, često samo u periodima dugotrajne suše“, ističe naš sagovornik.

Pritom, na zelenim krovovima moguće je instalirati automatski sistem za navodnjavanje, koji će osigurati optimalnu količinu vode, dodao je Lazić.

S vremenom se deo supstrata može izgubiti zbog erozije ili isparavanja, te ga je potrebno povremeno nadopuniti.

U održavanje spada i redovno uklanjanje korova, potrebno posebno u početnoj fazi, a takođe redovno trebalo bi se proveravati da li drenažni sistem funkcioniše kako treba.

„S vremenom se deo supstrata može izgubiti zbog erozije ili isparavanja, te ga je potrebno povremeno nadopuniti, a ako se neke biljke oštete, potrebno ih je zameniti novim“, kaže Lazić.

Visoke temperature i suša

Zeleni krovovi su dizajnirani da budu otporni na različite vremenske uslove, uključujući visoke temperature i sušu.

„Biljke koje se koriste za zelene krovove su obično otporne na sušu i dobro podnose ekstremne temperature. Međutim, u periodima dugotrajne suše i visokih temperatura, dodatno zalivanje može biti potrebno, posebno za mlade biljke ili intenzivne zelene krovove“, kaže Lazić.

Napominje da je odabir pravih biljaka ključan za uspeh zelenog krova: „Odaberite biljke koje su prilagođene vašoj klimi i koje zahtevaju minimalno održavanje“.

Takođe, debljina sloja supstrata utiče na sposobnost zadržavanja vlage, odnosno, deblji sloj supstrata će bolje zadržavati vodu, dok je dobar drenažni sistem neophodan kako bi se sprečilo zadržavanje vode i truljenje korena.

„Održavanje zelenog krova nije komplikovano, ali zahteva malo pažnje i truda. Uz pravi izbor biljaka i dobar dizajn, zeleni krov može biti lep i funkcionalan dodatak vašem domu ili poslovnom prostoru, čak i u uslovima visokih temperatura i suše“, zaključuje pejzažni arhitekta.

Koliko koštaju zeleni krovovi

Kada je u pitanju cena zelenog krova po kvadratnom metru, Lazić kaže da ona može značajno varirati u zavisnosti od niza faktora: složenosti projekta, odabranih materijala, veličine površine, regije i izvođača radova.

Ekstenzivni zeleni krovovi su jeftiniji zbog manje debljine supstrata i jednostavnijeg održavanja, dok su intenzivni skuplji su zbog veće debljine supstrata, složenijeg navodnjavanja i mogućnosti sadnje većih biljaka.

Na cenu utiču i kvalitet hidroizolacije i supstrata, tip i debljina drenažnih slojeva, dok cena biljaka varira u zavisnosti od vrste i količine. Veće površine često imaju povoljnije cene po kvadratu, ali krovovi nepravilnih oblika, s mnogo detalja ili nagibima, zahtevaju više radne snage i materijala.

Cene radne snage i materijala variraju u zavisnosti od regije, a važna cenovna stavka jeste i iskustvo i reputacija izvođača, kao i ugradnja sistema za navodnjavanje ili drugih dodatnih elemenata koji utiču na povećanje cene.

U svakom slučaju računajte da cena zelenih krovova varira od 60 do 100 evra po kvadratu, ali je najbolje zatražiti konkretnu ponudu od ovlašćenog izvođača.

Zaštita od urbanih i vremenskih nepogoda

Lazić ističe da zeleni krovovi na razne načine mogu pružiti odličnu zaštitu od sve češćih urbanih i vremenskih nepogoda. Tako zeleni krovovi mogu da upiju velike količine kišnice, smanjujući rizik od poplava, posebno tokom obilnih padavina.

Osim toga, biljni pokrivač deluje kao izolator, smanjujući temperaturne oscilacije u zgradi – „Leti hladi, a zimi greje, smanjujući potrebu za klimatizacijom i grejanjem,“ navodi Lazić.

Zeleni krovovi smanjuju i buku koja dolazi s ulice, te poboljšavaju kvalitet vazduha, budući da biljke upijaju štetne stvari iz vazduha i proizvode kiseonik, dok sam biljni pokrivač štiti krovni materijal od UV zračenja, produžujući tako njegov vek trajanja.

Beograd savršen za primenu zelenih krovova

Ističe i da u nekim područjima postoje propisi koji regulišu ugradnju zelenih krovova, pa je važno proveriti lokalne zakone i uskladiti ih jer su, kako kaže, prednosti zelene gradnje očigledne.

„Beograd sa svojim toplotnim ostrvima je savršen za primenu zelenih krovova, a posebno što se dosta starijih objekata sa ravnim krovovima sprema za rekonstrukciju hidroizolacija i fasada. Urbana zelena gradnja zelenih zidova, kao i zelenih fasada, predstavlja lepa i efektna rešenja sa ogromnim prednostima“, naglašava Lazić.

Kad je reč o budućnosti, sagovornik Gradnje kaže da zeleni krovovi postaju sve popularniji širom sveta, a očekuje se da će njihova primena još više rasti u budućnosti. Pritom, skreće pažnju i na razvoj novih materijala i tehnologija koji će zelene krovove učiniti još efikasnijim i pristupačnijim.