Zelena perspektiva – od parkinga do šetališta

„Prvo mi oblikujemo gradove, pa onda oni oblikuju nas.“
Jan Gel, arhitekta, autor Parka umetnosti u Beogradu i knjige „Gradovi za ljude“

Više pešaka, manje automobila na ulicama

Uspešno rešavanje problema parkiranja u centralnim gradskim zonama danas je jedan od prioriteta u urbanističkom planiranju. Bilo da je reč o turističkim, poslovnim i stambenim zonama – da bi grad bio funkcionalan – potrebno je ne samo omogućiti dovoljan broj parking mesta i garaža, već i napraviti strategiju koja će na najbolji način izbalansirati kapacitete i potrebe – intenzitet saobraćaja, zahteve građana i optimalan broj mesta za parkiranje.

Savremene prakse i trendovi u organizovanju gradskog života na prvom mestu prednost daju prostoru za pešake – šetalištima, trgovima, promenadama, parkovima – vratiti prostor koji nije neophodan za odvijanje saobraćaja pešacima i tako učiniti grad zdravijim i prijatnijim za boravak. Među ključnim uslovima za realizaciju ovog procesa je uklanjanje parkiranih automobila sa ulica i organizacija ovih površina u šire trotoare, biciklističke staze, saobraćajnice za javni prevoz, zelene površine.

Podzemne garaže uz javne, komercijalne ali i stambene objekte

Podzemne garaže su jedno od rešenja kada je reč o reorganizaciji parkiranja i saobraćaja u gradovima. Iako se najčešće planiraju u kombinaciji sa izgradnjom značajnijih urbanističko-arhitektonskih celina, sve je više slučajeva da se podzemne garaže grade i u sklopu stambenih objekata gde se prostor oko objekta, delimično ili u celini, ostavlja na korišćenje pešacima, biciklistima, rekreativcima. Jedan od primera ovakve prakse je i stambena zgrada u Futoškoj ulici br. 57 čiji je investitor Erker Inženjering u sklopu koje je planirana podzemna garaža na dva nivoa i koja, uz dodatna mesta u dvorištu obezbeđuje parking prostor za gotovo 90% stambenih i poslovnih jedinica u zgradi i što je još važnije – ulični prostor oko zgrade ostavlja slobodnim.

Manje, umesto više, parking mesta u centru grada

Najčešći zaključak gradskih menadžera širom Evrope je da je u centralnim gradskim zonama neophodno ograničiti i postepeno umanjivati broj raspoloživih parking mesta umesto doskorašnjih praksi povećavanja. Rešavanje problema se često nudi u kombinaciji – podizanje kapaciteta javnih garaža na prilazima širem centru i, što je još važnije, efikasniji javni transport koji će povezivati ove tačke sa najfrekventnijim gradskim zonama.
Smanjenje kapaciteta za parkiranje donosi i moguće kontra-efekte – istraživanja kažu da više od 30% zagađenja izduvnim gasovima u centralnim gradskim zonama dolazi od vozila koji kruže ulicama u potrazi za parking mestom. Ovaj problem je moguće rešiti takozvanim pametnim sistemima parkiranja koji vozače u realnom vremenu obaveštava o slobodnim parking kapacitetima, razdaljinom i potrebnim vremenom da se do istih stigne.

Primeri: Oslo, Kopenhagen, Tirana

U Oslu se, do 2019. planira zabrana saobraćaja za sva motorna vozila u centru grada (osim za javni prevoz i dostavna vozila). Kopenhagen se smatra gradom koji je najviše postigao na ovom planu – tokom perioda od 40 godina je postepeno redukovan broj parking mesta. Čuveni arhitektonski studio Boeri koji je, između ostalog, projektovao Bosco Verticale zgrade u Milanu pobedio je na međunarodnom konkursu za uređenje centralnih javnih gradskih prostora u Tirani. Do 2030. godine Tirana će utrostručiti zelene površine u centru grada upravo na račun redukcije prostora za parkiranje.

Novi Sad, strategija i principi

Aktuelni dokumenti i studije na osnovu kojih se planira strategija gradskog razvoja predviđaju investiranje u sistem javnih garaža, optimizaciju javnog gradskog prevoza, ali i integraciju postojećih prostora za parkiranje i zelenih površina. Najčešći zaključak je da su parkinzi i garaže zauzeli mesto zelenilu i stoga jedna od mogućnosti jeste izgradnja većeg broja javnih garaža, ali je neophodno ulaganje i u podzemne garaže uz stambene objekte kako bi se smanjio broj vozila parkiranih na gradskim ulicama. Takođe je jedna od tendencija da se fasade i krovovi javnih garaža pretvaraju u zelene površine po već utemeljenim međunarodnim standardima o čemu mnogo više možete pročitati na stranama sajta www.erker-inzenjering.com.