Zavarivač i robot zajedno napravili čelični most od 20 metara

Pasarela od čelika izgrađena je primenom polurobotizovanog postupka zahvaljujući kom je smanjen građevinski otpad do minimuma.

Studenti s arhitektonskog fakulteta Univerziteta Južne Kalifornije projektovali su, a zatim i izgradili pešački most dužine 20 metara. Most složene strukture dizajniran je kao nepravilna rešetka od čeličnih cevi čiji je oblik inspirisan žilama listova i granama drveća. Organski dizajn međutim, nije bilo tako lako izvesti…

Postupak je podrazumevao saradnju zavarivača i robotske ruke koja je držala nosače u potrebnom položaju.

Pasarela je zapravo rezultat izazova koji je pred sebe postavio tim od 13 studenata, koji su se odlučili za primenu parametarskih alata modelovanja. Iako je projekat otpočeo kao hipotetički, morao je biti usklađen sa određenom konkretnom lokacijom preko kanjona u Los Anđelesu. Međutim, kasnije se rodila ideja da se most zaista i izvede.

Ipak, složenu geometriju bilo je veoma teško izvesti primenom klasičnih građevinskih metoda. Baš zato, u saradnji sa Madworkshop i kompanijom Autodesk, studenti su istražili kako da ga naprave pomoću robota.

„Iako se most mogao napraviti klasično od čelika, geometrijska složenost i asimetrija znatne količine elemenata bila je veoma nezgodna za izvođenje konstrukcije. Počeo sam da razmišljam o alternativama. Industrijska robotska ruka se pokazala kao najbolje, ako ne i jedino rešenje.“, objasnio je za Dezeen vođa studentskog tima.

Kolaborativna robotika

Postupak je podrazumevao saradnju zavarivača i robotske ruke koja je držala nosače u potrebnom položaju. Roboti su mogli postići daleko preciznije pozicioniranje, nego da se koristila pomoćna oplata.

Ova vrsta procesa poznata je kao kolaborativna robotika, jer umesto da radnike potpuno zameni automatizacija, oni zapravo rade zajedno na istom zadatku.

“Korišćenjem ove metode uspeli smo da održimo toleranciju na ispod jednog milimetra sa robotski postavljenim spojevima, što je daleko ispod maksimalne dozvoljene tolerancije od šest milimetara.”, dodali su autori.

Da je most izveden tradicionalno, bio bi daleko skuplji, sa više otpada i daleko manje precizan.

Radeći na ovaj način, zavareno je 600 delova napravljenih od čeličnih cevi A500i A572, a izvedenih u 30 segmenata. Na ovaj način, zahvaljujući robotima eliminisana je potreba za oplatama u procesu zavarivanja, te je smanjena uobičajena količina građevinskog otpada u ovakvim izgradnjama.

Otpadni čelik je takođe sveden na minimum usled veoma preciznog sečenja strukturalnih elemenata laserima sa vodenim mikromlazom. Kroz čitav proces izvođenja nastalo je manje od 500 kilograma otpada, koji je u potpunosti moguće reciklirati.

Tim je istakao da bi projekat u potpunosti mogao biti izveden uz tradicionalne uređaje i tehnike izrade, ali bi bio daleko skuplji, sa više otpada i daleko manje precizan. Smatra da bi tokom takvog procesa izgradnje nastalo dve do tri tone otpada, od kog bi najmanje polovina završila na deponiji.

Ništa bez ljudi

Sa druge strane tim ističe da je i bilo koja vrsta automatizovanog sistema često krhka i da čim nešto ode van kontrole, čitav sistem se može da pođe po zlu. Ipak, ono što je ovim projektom omogućeno je oslanjanje na prisutnost ljudi u procesu izgradnje koji će moći da u trenutku kontrolišu eventualni problem.

Kontast s prirodom

Mostu Arroyo trebalo je oko šest godina da pređe put od dizajna do izvedenog stanja. Sada, u svojoj završnoj crvenkasto-smeđoj boji služi svrsi i čini suptilan i prijatan kontrast sa okolnom prirodom.

Kad ste već ovde…

• Foster zaposlio psa robota za nadzor radova na rekonstrukciji termoelektrane