Kupovina i ispijanje kafe u nečemu što nije tržni centar, odlazak na koncert u Savamalu ili ručak s poslovnim klijentom u kreativnom ambijentu, nema cenu – kaže Marko Stojanović u svom novom tekstu.
Svi smo već čuli za trgovačko-ugostiteljsku statistiku da se u Beogradu godišnje više zatvori nego što se otvori novih radnji, butika, kafića ili restorana. Uslovi za poslovanje veoma su nepovoljni. Poreski nameti, ali i neravnopravna konkurencija čine svoje, pa je postalo gotovo nemoguće održati se kao brend duže od pet godina. Navešćemo samo nekoliko primera karakterističnih mesta u Beogradu, koja su doživela sudbinu da zatvore vrata za svoje mušterije.
Ogoljeni zidovi od opeke, natur beton, puno drvo u nameštaju, čelične konstrukcije, vidljiva instalacija samo su neke od karakteristika ovih lokala. Ipak, nije sve u enterijeru…
Najpre bih naveo nekoliko osobina koje su zajedničke za sve ove prostore. Na prvom mestu tu je autorski dizajniran enterijer, koji je potpisao neko od značajnijih arhitekata/dizajnera iz Beograda. Svaki ima tu prepoznatljivu urbanu crtu, ali sa posebnim pečatom samog autora. Ogoljeni zidovi od opeke, natur beton, puno drvo u nameštaju, čelične konstrukcije, vidljiva instalacija samo su neke od karakteristika ovih enterijera. Na drugom mestu (može biti i na prvom) jeste usluga, to jest, ponuda proizvoda koje su imali ovi brendovi, a koja je prepoznatljiva i na višem nivou od drugih mesta. Na trećem mestu su ljudi, to jest, karakteristične osobe, koje svojim prisustvom doprinose kvalitetu samih prostora. Sva ova mesta su ispunila ove kriterijume, a opet su doživela gašenje.
Tri karakteristična primera
Na prvom mestu je Supermarket Concept Store. Pokrenut je kao prvi jedinstveni prostor, u kojem se prožimaju restoran/kafe sa prodavnicom, salon lepote, spa, cvećara i još poneka delatnost. Tu je bio i posebni deo namenjen galeriji ili drugim performansima. Autor enterijera je tim reMiks, predvođen arhitektom Majom Lalić. Prostor je zamišljen kao multifunkcionalni, koji se neprestano transformiše i pruža posetiocu sve vrste usluge, zabave i šopinga. Najpre je promenio lokaciju, a zatim je ubrzo posle toga i zatvoren.
Ista autorka u slično vreme pokreće umetničku manifestaciju Mikser, a 2012. godine otvara se i poseban objekat pod nazivom Mikser Haus koji je u svom enterijeru objedinio različite urbane aktivnosti tokom cele godine. Na prvom mestu su tu bili bar i prodavnica, a u večernjim satima, prostor je dobijao namenu sale za manje ili veće debate, predavanja, koncerte, modne revije, prodajne bazare i izložbe. Na velika vrata je uneo takozvani berlinski stil, to jest, nešto komercijalniju varijantu multifunkcionalnog objekta koji pre nešto manje od decenije počinju da postaju popularni među berlinskom hipsterskom populacijom. Ovaj ne samo enterijer, već način života, u većoj ili manjoj meri biva prihvaćen od šireg kruga urbane populacije Beograđana. Zatvoren je sredinom ove godine.
Restoran Dijagonala 2.0 otvoren je tokom 2012. godine u nekadašnjoj vili našeg poznatog vajara Đorđa Jovanovića. Na prvom mestu zanimljiva fuzija domaće tradicinalne kuhinje sa savremenim džejmioliverovskim receptima. Sve to skladno udrobljeno s veoma smelim iskorakom u dizajnu enterijera, za koji još uvek pouzdano nemam informaciju ko potpisuje. Da li je u pitanju neki arhitekta/dizajner ili je sam vlasnik bio veoma kreativan, u ovom slučaju nije toliko važno. Utisak koji dočarava konzumiranje nesvakidašnjih kombinacija ukusa i mirisa u potpunosti je postignut smelim kombinacijama retro-savremenog, industrijsko-rafiniranog i tamno-svetlog. Takođe je zatvoren polovinom ove godine.
Smena trendova
Šta je razlog gašenja ovih brendova, to jest, zatvaranja njihovih lokala? Postoji jedna stara izreka, po kojoj da bi u nečemu uspeo moraš biti prvi ili najbolji. Može se reći da su ova mesta po svojim primarnim osobinama bila sigurno prva, a po mnogo čemu i najbolja. Sinergija koja je stvorena simbiozom originalnog enterijera, dobre usluge/ponude i kvalitetnih mušterija očigledno nije bila dovoljna da se izbori s nadolazećim problemima. Na prvom mestu to je finansijska kriza, koja u manjem ili većem kontinuetu pogađa našu državu i društvo. Na drugom mestu je smena trendova, gde se urbana beogradska populacija zasitila hipsterskog šmeka. Savamala je prestala da bude gradska lokacija na kojoj se okuplja avangardna ekipa, koja je potisnuta u drugi deo grada, u prostor pod imenom Dorćol Platz.
Takođe, mnogi sugrađani imaju osećaj da je smenom jedne političke opcije iščezao i specifični urbani duh, a koji je naročito bio prisutan u ovim mestima. Možda ljudi previše lično doživljavaju političke promene, a možda su i delom zaista u pravu. Ovo uplitanje politike u aktivnosti nekog brenda koštao je egzistencije sam Mikser Haus jer je njegovo rukovodstvo počelo otvoreno da se konfrontira vladajućoj političkoj garnituri, organizujući javne debate na kojima su učestvovale osobe isključivo opozicione orijentacije. S druge strane, Supermarket nije više mogao da ubedi svoje mušterije da plaćaju njihovu robu ili usluge po astronomski visokim cenama, jer više nije bilo stvar prestiža kupovati i odlaziti u taj concept store. Dijagonala je doživela nešto što se može nazvati sagorevanje. Dostigli su svoj limit, a postalo je naporno voditi jedan restoran u koji dolazi šarena struktura gostiju. Od političara i biznismena, u pratnji starleta i poslovne pratnje preko intelektualaca do avantgardnih kreativaca. Ovo je sasvim normalno za mnoge renomirane svetske restorane, ali je pritisak raznih drugih faktora u ovom slučaju bio preveliki za samog vlasnika.
U potrazi za novim konceptom
Krivo mi je zbog sudbine ovih lokala, ponajviše što je Beograd ostao bez nekih posebnih lokacija, a poseta njima je nosila neopisivu čar. Kupovina i ispijanje kafe u nečemu što nije tržni centar, odlazak na koncert u Savamalu ili ručak s poslovnim klijentom u kreativnom ambijentu, nema cenu. Možda je jednostavno vreme da se pojave neka druga mesta, s nešto drugačijim konceptom/pristupom, koji bi uspešno odgovorili na nove sociološke izazove naše metropole. Dobar enterijer je odličan početak, ali ne i presudan faktor u kreiranju prepoznatljivog urbanog ambijenta.
Foto: via Supermarket, Mikser House, Dijagonala 2.0
[accordion title=“O autoru teksta“ close=“0″]
Marko Stojanović, diplomirani istoričar umetnosti, vlasnik je jedinstvenog showrooma Shamliza u Beogradu. Aktivno se bavi temama arhitekture i urbanizma u glavnom gradu.[/accordion]
Smesno je reci da se takva mesta zatvaraju zbog politike i suprotstavljenosti rezimu. Pa bas naprotiv, da je to razlog ljudi bi se vise zbijali na takvim mestima, to bi postajalo sve jace. U pitanju je (po mom misljenju) cisti snobizam i to sto na tako necemu nista ne moze da opstane. Kao i lose poslovanje. Ti prostori su dobro osmisljeni, dosta dobro i reazlizovani, ali ljudi koji su to vodili, tj. koji su to trebali da razrade, su ocigledno lose radili svoj posao. Nisu imali dalju ideju i viziju, nisu bili realni sa cenama i ne moze se reci da sedeti na takvim mestima nema svoju cenu, jer je su nosioci takvog misljenja ocigledno precenili i sebe i podcenili sve oko sebe i svog uskog kruga ljudi.
Mixer house je moj favorit kao mesto koje je preuzelo ulogu kulturnog centra Beograda, žao mi je što je zatvoren, verovatno zbog nekoh političara. Beograd je puno izgubio, i verovatno je cilj da postane „turbo kasaba“ s obzirom na podsticaj materijalni Pink televiziji iz našeg džepa bez naše saglasnosti.
Supermarket je i dalje otvoren na adresi Uzun Mirkova 8.
Ok, čisto estetski, vezano za ovaj Supermarket, da smatram šarmantnim ispijanje kafe (a kamoli nešto ozbiljnije) u ambijentu haotičnih magacina, pila bi je ispred moje prodavnice ćoškare, međ’ gajbama i kartonskim kutijama sa lokalnim čilagerima (koji su vrlo živopisan retro detalj svakom ambijentu 😉 ) šalu na stranu totalno neprijatan ambijent, estestki i energetski, a ovaj drugi sterilni, samoupravljački bife koji zovete Dijagonalom neću ni da komentarišem, savršen je da aktivira psihoze i ništa više. (možda bi tete poslužiteljke u borosaanama malo smekšale stvar) Ali dobro, ovaca će uvek biti…Ovaj ekonomski segment priče neću komentarisati, to mogu da skapiram
Supermarket je preseljen u Uzun Mirkovu 8, a ima i Supermarket Deli na Kossnčićevom vencu
Hajde da ti ja, Marko, objasnim što su se zapravo ova mesta zatvorila, da ne misliš da ima veze sa „smenom trendova“, „smenom političke opcije“ ili „finansijska kriza“.
1. Supermarket se nije zatvorio već se prebacio na drugu lokaciju, gde operiše u smanjenom kapacitetu. Originalni lokal na prvobitnoj lokaciji je bio u suštini smeša svega najgovnarskijeg u Beogradu. Supermarket je, kao kafić/restoran, pored neporecivo originalnog enterijera i super lokacije, sa sjajnom baštom, imao sasvim osrednju uslugu, ispod-prosečnu hranu, govnarsko-hipsterski momenat prodavanja regularnih proizvoda u fensi pakovanju i iznad-prosečne cene. Ne kao „slaba finansijska situacija“ iznad-prosečne, nego „hajde da naplatimo više samo da bi bili govnari“ iznad-prosečne, jer su hteli da privuku „elitu“ i određenu vrstu gostiju. Budući da su u Beogradu ta kvazi-elita uglavnom pilićari, kurve, kriminalci i dorćolska govno-hipster-mamine i tatine pare ekipa, to je i posetioce ovog mesta generalno deklarisalo kao govna, što regularan svet, koji čini i dalje 90% populacije u Beogradu, jednostavno odbija. Kao radnja, bio je pretenciozno govno koje je prodavalo obične stvari po 3x većoj ceni, debilčićima koji su jedno vreme bili spremni za to da izdvoje pare dok je ime „Supermarket“ bilo novo i interesantno. Čim je „kupio sam to u Supermarketu“ postalo jednako sa „kupio sam to na Buvljaku“, a to je otprilike posle godinu dana (pošto je to raspon pažnje prosečnog konzumenta) Supermarket je i javno počeo da ima opravdani i pripadajući epitet golog hipsterskog govneta umotanog u Strahinića Bana i ceđenu pomorandžu od 350 dinara koja je 2/3 đus a 1/3 ceđena pomorandža.
2. Mikser se zatvorio u tom obliku u kom je postojao jer je najgori prostor koji je Beograd video. Nedefinisanog usmerenja, večito između neke art-komune, kluba, party-venue prostora, kafića i bog-zna čega. Okupljao je savamalske hipstere i wannabe umetnike, samoproklamovane japije, startap magove i sve posebne pahuljice grada Beograda, koje dinar u životu nisu od svog rada zaradile, ali su zato izvalile život i kapiraju da je sve do sistema a ne do njih. Osim toga, svi najgori koncerti koje sam posetio (a posetio sam ih mnogo) su bili u Mikseru. Prostor koji je nemoguće kvalitetno ozvučiti bez ogromne količine novca (koja nikada nije uložena), besmisleno visoke cene za populaciju koja je ciljana, NEISPLATIVOST POSLOVANJA i nedefinisan pravac delovanja, izrodili su govno koje se na kraju urušilo pod težinom sopstvene neadekvatnosti za vreme i prostor u kom se našlo.
3. Dijagonala se zatvorila zbog kriminalaca i kurvi. Bila je gotivno mesto koje su bogatiji beogradski stanovnici, zatim snobovi i bogataši voleli da posete, kao i mesto na koje su regularni ljudi voleli da dođu povremeno i priušte sebi uživanje u sjajnom ambijentu i odličnoj hrani. Međutim, oni su svojom pojavom hteli određenu ekipu i dobili su je: kojekakve goveđe glave sa svojim silikonskim kurvama i imbecilkama, političari sa svojim kurvama i kurve sa svojim ortakinjama kurvama, učinile su da svaki put kada posetim ovaj lokal imam utisak da sam upao na nešto što liči na hibrid Grand Parade, Skupštinskog restorana, Centralnog Zatvora u Beogradu i klinike za plastičnu operaciju i maksilarno-facijalnu hirurgiju. Kriminalci imaju tu vrlo negativnu osobinu da odbijaju pošten svet od lokala jer samim svojim prisustvom stvaraju tenziju koju normalan svet ne podnosi, a kurve taj da nemaju pare pa moraju sa sobom da vode kriminalce (i političare). Generalno, koji god lokal da je zauzela kriminalci/kurve ekipa, propao je posle maksimum dve sezone. To je bio slučaj i sa Dijagonalom.
U zaključku, sve ove lokale je uništio loš model poslovanja i neprilagodljivost činjenicama vremena u kom su poslovali, kao i nadobudnost u mišljenju da su toliko jaki da ne mogu propasti.
Eto ukratko razloga, Marko.
Hahaaa, istina !!!
@ boom shakalaka
Covece da si zensko prosio bih te. 😀 A ovako mogu samo reci da si pravo osvezenje i da se u potpunosti slazem sa tobom! 🙂
PS „Maksilofacijalna hirurgija“ 🙂
Nisam lično bio u navedenim lokacijama ali na osnovu teksta i fotografija mogu zaključiti da su obe lokacije na izgled sterilne, bez živosti i radosti plus sa visokim cenama. Pošto takav ambijent odgovara samo određenoj grupi ljudi a ne mnoštvu, necu da kažem većini, nije ni čudo da su promašili. Nisu više hit pa nisu ni interesantni.
Beograd je pogrešio što se pomodario i sve snage uložio u nove trendove zanemarivši staru gardu koja mu je davala dušu. Mesta kao što su (bila): Manjež, Boka, Morava, Srpska Kafana, Mali Pariz, Polet, Proleće, klubovi književnika, avijatičara, prosvetnih radnika, Protikol, … i da ne nabrajam, uvideli ste šta sam hteo da kažem su davala gradu jednu notu boemštine, spokoja, večnosti i prijatnosti. Neka mesta su bila skupa, a neka nisu, sve za svačiji džep. Možda u prvom trenutku izgleda da su izašla iz mode ali uvek bi se našao neko ko bi navratio i naručio. Nisu svi ljudi isti, ima onih koji ne vole cajke i bučnu muziku, koji bi da na miru pojedu i popiju, ili najjednostavnije žele da se ispričaju sa prijateljima.
Namerno nisam spomenuo Skadarliju jer je ona prerasla u kičerske pozorišne kulise za turiste.
Beograd je mogao da bude Party City i da sačuva svoje čari, nažalost pohlepa i malograđanština su prevagnuli.
R.I.P. Beograde 🙂
Marko, ljudi su ostavili komentare koi su bolji, tacniji, vise istrazeni, koncizniji i manje prazni od tvog teksta. Mozes ti to bolje..
An, sve ja to znam, ali postoje neke stvari koje moram da ispoštujem prilikom pisanja ovih tekstova. Za početak, oni se pišu ne samo za arhitekte i dizajnere već za širu čitalačku publiku, pa jezik mora biti na nekom opštem nivou. Druga stvar je da ja imam daleko više informacija o svakoj temi koju obrađujem, ali često ne smem ili ne želim sve da objavim u javnosti jer nisu baš sve informacije za javnost. I naravno, tekstovi se pišu da bi se razvila neka diskusija. Poenta je da ja samo dam uvertiru za neku temu, pa da tim podstaknem razmišljanje i komentare. Meni nije cilj da se ovde dokazujem i razmećem svojim znanjem. To ostavljam za neka druga mesta i prilike 🙂