Sa čelnim ljudima vodećih kompanija za distribuciju softvera u Srbiji pričamo o tome šta investitori znaju o BIM-u, zašto firme nemaju dovoljno sredstava za BIM implementaciju i ko će biti dobitnik, a ko gubitnik procesa digitalne tranzicije.
BIM će promeniti svet. BIM će promeniti građevinsku industriju. BIM će promeniti naše živote. Ta promena u Srbiji teče sporo, trapavo i neusmereno. Na primer, ukoliko uporedimo web stranicu udruženja BIM Srbija sa web stranicom udruženja BIM Hrvatska, uočićemo značajne razlike. Ako je BIM tako važan, zašto kaskamo za svetom i za susedima? U čemu je stvar?
U nameri da započnemo diskusiju o (zakasneloj) BIM implementaciji i kolko nas ona košta, pitali smo čelne ljude vodećih kompanija za distribuciju softvera gde smo i kuda to idemo. Da li su investitori i vlasnici firmi svesni koliko ih odlaganje BIM implementacije košta?
Naši sagovornici su Slobodan Lazić, vlasnik i generalni direktor kompanije TeamCAD, Žolt Ivanovič, generalni direktor kompanije hiCAD i licencirani Graphisoft BIM menadžer kao i Snežana Savić, operativni direktor kompanije Baldinistudio International. Odgovori na naša pitanju upućuju na pozitivne primere, ali i na niz zabrinjavajućih činjenica.
Koliko dobro poznajemo BIM?
Na pitanje koliko su inženjeri u Srbiji upoznati sa BIM tehnologijom Lazić, Ivanovič i Savić ukazuju na primere dobre prakse. Broj kurseva, konferencija i radionica koji za temu imaju BIM implementaciju raste. Međutim, niska produktivnost i nedostatak resursa, odsustvo strukovne i državne podrške glavna su prepreka ozbiljnijoj BIM implementaciji.
„Što se tiče samih inženjera i vlasnika firmi, velika većina nije čula za BIM. Mada, kako vreme prolazi, često se pojavljuju teme o BIM-u. Radi se na edukaciji, situacija se polako popravlja, ali i dalje to nije dovoljno“ – naglašava Snežana Savić. Savić ističe da „mlađe generacije brzo prihvataju novitete koje tržište nameće, kao i sam BIM“. Ona upućuje na postojanje generacijskog jaza između starih i mladih inženjera, ali i iznosi mišljenje da u Srbiji postoji generalni problem prihvatanja novih i savremenih tehnologija.
Slobodan Lazić ističe da problem „predstavlja to što menadžment kompanija ne prepoznaje sve prednosti BIM-a, i onda kada se odluče za prelazak na BIM, kompanije nemaju jasno definisanu strategiju, metodologiju i razrađen plan na koji način to da urade. Inženjeri nemaju dovoljno vremena da se posvete učenju novih alata i procesa. Dakle, u postupku BIM implementacije u Srbiji postoji niz protivrečnosti. BIM implementaciji pristupa se bez strategije, hajdučki i ad-hoc.
Lazić ističe i da je BIM metodologija na našim prostorima u početnoj fazi primene. On navodi da je „neophodno dodatno raditi na edukaciji tržišta, s obzirom da korisnici i dalje često poistovećuju 3D model i BIM. 3D model je samo jedan mali deo slagalice, a pun potencijal se u stvari dobija integracijom podataka u 3D model i upravljanjem samim podacima.“ Lazić skreće pažnju da je BIM informaciona tehnologija – integrisano rešenje, a ne način izrade 2D crteža kroz rad na 3D modelu.
BIM je integrisano rešenje, a ne način izrade 2D crteža kroz rad na 3D modelu.
Žolt Ivanovič dodaje da je problem, pre svega, institucionalne prirode. Ivanovič kaže da je „trenutno najveći problem to što za ozbiljniju primenu BIM-a inženjeri i vlasnici firmi najčešće nemaju resursa. Ne postoji podrška države i jasna državna strategija koja je bila ključna u svim zemljama gde je BIM sada već u ozbiljnijoj primeni. Strukovne organizacije koje bi imale veoma važnu ulogu u aktivnostima oko primene BIM-a, u Srbiji i regionu, funkcionišu loše ili nikako, pa cela stvar dosta stidljivo napreduje.“ BIM implementacija u Srbiji sprovodi se najviše zahvaljujući entuzijazmu malog broja BIM stručnjaka koji su odlučili da ostanu u zemlji.
Poučen iskustvima iz zemalja koje su u BIM smislu daleko ispred Srbije, Ivanovič odgovara da nam implementacija BIM tehnologija neće ići brzo i lako. „No, obzirom da kasnimo, možemo učiti iz iskustva drugih“ – dodaje u zaključku. Poslovanje u zemljama u razvoju ima svojih prednosti, ali i svojih mana. Najčešće, poslovni svet nije svestan svojih gubitaka.
Da li su investitori svesni koliko gube?
Na pitanje da li su investitori i vlasnici firmi u Srbiji svesni koliko gube zato što primenjuju zastarele softverske alate sagovornici su jednoglasno odgovorili „Ne“. Gubici koji nastaju prilikom izmene projekta ili tokom izvođenja na gradilištu su svakodnevni. Ali, umesto da se taj novac investira u plate i unapređivanje radnih procedura, on se nepovratno gubi.
Slobodan Lazić ističe da je zabrinjavajuće to što ni vlasnici firmi koje sa bave projektovanjem i izvođenjem radova ne shvataju koliko novca i vremena gube. „Oni koji su implementirali BIM znaju koliko su veći troškovi ukoliko stoji kompletno gradilište zbog toga što su inženjeri prevideli koliziju tokom procesa projektovanja oslanjajući se na 2D sinhron planove, umesto da su taj problem rešili u kancelariji na virtuelnom 3D ‘prototipu’ objekta.“ Generalni direktor kompanije TeamCAD ističe da u Srbiji projekti postaju sve složeniji, a rokovi sve kraći, te da se ni najiskusniji inžinjeri ne mogu snaći jedino pomoću 2D crteža.
Žolt Ivanovič kaže da „zahvaljujući BIM-u inženjeri mogu da pruže kvalitetniju uslugu u kraćem roku i oni koji su to uvideli su već sada uspešniji od onih koji koriste zastarelu tehnologiju.” Međutim, drugi akteri anuliraju njihov napor i zalaganja. „Nažalost, obzirom da su retki izvođači i investitori koji razumeju da prava primena ove tehnologije upravo njima donosi najveće uštede u novcu i brzini realizacije projekata, BIM je za sada kod nas sveden na ‘svetle primere’ i one koji rade za inostranstvo.“ – dodaje Ivanovič.
BIM je za sada kod nas sveden na ‘svetle primere’ i one koji rade za inostranstvo.
Polazeći od teze „vreme je novac“, Snežana Savić ističe da su investitori i vlasnici firmi navikli na velike vremenske gubitke i nisku produktivnost rada svojih zaposlenih. „I sa starim načinom rada ćete uraditi posao, ali da li ćete biti brži, efikasniji i da li ćete uštedeti – svakako da ne. U savremenom dobu jedino što nam ponestaje je vreme. Brz način života, zahtevi tržišta nam diktiraju da stalno moramo da se prilagođavamo i menjamo, i da učimo. Mislim da kod nas još investitori nisu svesni koliku bi im BIM uštedeo vremena, a samim tim to je i novac.“ Slikovito rečeno, umesto da od tačke A do tačke B putuju kolima, investitori i vlasnici firmi u Srbiju taj put prelaze kočijama, uz uverenje da na taj način štede novac.
Kada govori o toku BIM implementacije, Lazić ističe da su investitori ključni akteri. „Iz našeg iskustva sa stranih tržišta, pokretačka snaga BIM procesa su investitori. Oni prvi uoče kolike uštede se ostvaruju ovakvim načinom rada. Tako da investitori postavljaju BIM kao uslov. Projektantske firme prate te zahteve i ulaze u BIM, da bi ispunili očekivanja investitora.” Jezik BIM-a jezik je jezik odnosa vremena i novca, cene i kvaliteta.
Ko su „pobednici“, a ko „gubitnici“ digitalne tranzicije?
Na pitanje kako je pojava BIM-a uticala na domaću privredu – ko su pobednici, a ko gubitnici procesa digitalne tranzicije sagovornici su odgovorili da je digitalna tranzicija tek započeta. Ko je pobednik, a ko gubitnik – još uvek se sa sigurnošću ne zna.
Potrebno je težiti uravnoteženom privrednom razvoju, smatra Savić. „Treba raditi na tome da ne bude te velike podele, kao što si rekao na pobednike i gubitnike. Mi kao softverska kuća koja zastupa BIM softvere radimo na stalnim edukacijama i implementacijama BIM–a i nadam se da će biti puno pobednika u ovoj digitalnoj tranziciji“. Međutim, direktorka kompanije Baldinistudio International smatra da će firme koje najpre primene BIM imati i najveće prednosti na tržištu – domaćem, ali i onom inostranom.
BIM je proces. Žolt Ivanovič ističe da domaće inženjerske firme tek treba da oforme BIM procedure i BIM standarde. „O BIM-u se mnogo govori, ali se pojava BIM-a svodi na jedan deo projektanata koji koriste BIM i njegove prednosti, pa su uspešniji; i proizvođače materijala i opreme koji proizvode BIM biblioteke i tako lakše dolaze do većeg, globalnog tržišta. Uvođenje BIM-a je proces koji traje i trajaće još dugo, čak i u najrazvijenijim zemljama.” No, bez jasnog državnog i institucionalnog usmerenja, svesni smo, BIM implementacija teče sporo i neusmereno – kao reka bez korita.
BIM eksperti su sve traženiji. Lazić ističe da je „u toku faza tranzicije gde je povećana potražnja projekata koji se rade BIM tehnologijom u odnosu na prethodni period. Za sada nema drastične podele, sve zavisi od tržišta, ponude i potražnje. Očekujemo da će u narednom periodu sve više domaćih investitora, poučenih iskustvima kolega iz inostranstva, zahtevati 3D BIM dokumentaciju. Onda će se, nažalost, oni koji se nisu spremili za digitalno doba naći pred veoma teškom, a možda i nepremostivom preprekom.“ S druge strane, BIM menadžeri i BIM koordinatori dobijaju brojne ponude i nove poslovne prilike.
Da li nam BIM donosi globalizaciju tržišta projektantskih usluga?
Na pitanje da li pojavom BIM-a tržište rada u Srbiji postaje globalno, sagovornici su odgovorili potvrdno. Naši BIM stručnjaci u svetu su jako cenjeni i traženi. Internet je domaćim inženjerima pružio šansu da rade za strano tržište, za veće plate i bolje uslove. To je ujedno jedna od najvećih poteškoća za domaće firme – stručnih inženjera je sve manje.
Slobodan Lazić kaže da su „firme koje koriste BIM tehnologije, konkurentnije na globalnom tržištu. Kompanije iz Srbije su oduvek poslovale u inostranstvu. Može se reći da sad kroz primenu BIM tehnologija postoji izuzetna šansa i niz novih usluga koju mogu da ponude na globalnom tržištu. Ostaje da i državna uprava prepozna potencijal i različitim podsticajima pomogne kompanijama, strukovnim udruženjima, pojedincima.“ Tehnološki obrt promenio uravnoteženost moći između poslodavaca i zaposlenih, pružajući BIM inženjerima više snage, slobode i izbora.
Snežana Savić smatra da je globalizacija tržišta neminovnost. „BIM je doneo nekim našim klijentima ozbiljne pozicije na inostranom tržištu. To govori da BIM omogućava da sedite u Srbiji za svojim računarom, a da radite projekat u Nemačkoj. Svakako da imati znanje rada u BIM-u je od neprocenjive vrednosti. Otvarate sebi put ka projektima koji su vam delovali nedostižno.“ Sve je više inžinjera koji se odlučuju na ovaj izbor.
„Moj glavni motiv za bavljenje BIM-om je upravo vraćanje izgubljenog dostojanstva i društvene pozicije inženjerima u građevinarstvu. Mislim da BIM našim inženjerima pruža veoma sličnu priliku kao što je ima i jako uspešno koristi naša IT industrija” – ističe Žolt Ivanovič, iz kompanije hiCAD.
Da li je prelazak na BIM izbor ili neminovnost?
Na pitanje da li je prelazak na BIM stvar izbora ili nužnost sagovornicu su dali različite odgovore. Nedostatak zakonske regulative značajan je minus.
Slobodan navodi da prelazak na BIM nije stvar izbora, već stvar opstanka na tržištu. „Tržište diktira pravila igre, a ona su veoma jasna: što brža izrada projektne dokumentacije, sve informacije na jednom mestu, potpuna kolaboracija između struka, kompletna simulacija i analiza pre početka izgradnje, najminimalnije greške – 3D BIM dokumentacija. Oni koji se odluče da zadrža tradicionalne metode projektovanja, vrlo brzo će se naći u situaciji da ne mogu da ispune zahteve klijenata i saradnika u vidu komunikacije i neophodnih informacija.“ Prema rečenom, da li ste prešli na BIM postaće znak ozbiljnosti i poslovnog autoriteta.
Bolje biti u vozu zvanom BIM na početku, i na vreme obići sve stanice i uhvatiti nove šanse.
Snežana pravi podelu na one kojima je BIM izbor i na one kojima je BIM prisila. „Najbolji će regrutovati u svoje redove BIM znalce i pobediti u toj trci. Implementacija BIM–a u celosti će se desiti pre ili kasnije. Neko će sesti u voz na vreme, a neko će čekati. Izbor je uvek na nama samima. Moje mišljenje je da bolje biti u vozu zvanom BIM na početku, i na vreme obići sve stanice i uhvatiti nove šanse.“ Najveći broj inženjera, prema njenom mišljenju, uploviće u BIM vode tek onda kada budu primorani zakonskom regulativom.
Žolt, takođe, BIM implementaciju vidi kao neizbežan izbor. „U određenim zemljama je primena obavezna po zakonu. Mnogi investitori i finansijske institucije, koje se odgovorno ophode novcem zahtevaju BIM. Ne verujem da inženjeri imaju velikog izbora. BIM se već dešava i kod nas i taj voz je već krenuo, samo je pitanje kada će ko uskočiti.“ BIM je postao standard u svetu. Neminovnost je da će postati i kod nas. Samo je pitanje vremena.
Koliko nas (ne)prelazak na BIM košta?
Zahvaljujući radu kompanija TeamCad, hiCAD i Baldinistudio International dobar deo inženjera u Srbiji upoznat je sa prednostima BIM-a. Mnogi, naravno, kasne i to nas sve u zbiru skupo košta.
Kako je to Slobodan Lazić jasno naglasio, čak i vlasnici projektnih biroa nisu svesni koliko gube zato što nepravilno koriste BIM, ili zato što su još uvek u CAD sistemu rada. Zbog niske produktivnosti, biroi nemaju dovoljno sredstava da unaprede svoju radnu efikasnost. Na snazi je neka vrsta negativne spirale.
Tema BIM implementacije rezervisana je za tehno-entuzijaste, velike kompanije i inžinjere koji žele da rade za strano tržište.
Žolt Ivanovič ukazuje na nedostatak strateškog plana BIM implementacije na državnom nivou, ali i bezidejnost stručnih udruženja (BAB, DaNS, UAS). Takođe, on upućuje i na nedostatak kritičnog broja inženjera i stručnjaka koji bi se zalagao za uspostavljanje BIM nacionalnog standarda. No, povratak profesionalnog dostojanstva Žolt vidi upravo u BIM implementaciji i globalizaciji tržišta projektantskih usluga.
Snežana Savić potvrđuje ono čega smo svi svesni – veliki broj investitora, inžinjera i vlasnika firmi još uvek ne razmatra pitanje prelaska na BIM. Činjenično, tema BIM implementacije rezervisana je za tehno-entuzijaste, velike kompanije i inžinjere koji žele da rade za strano tržište.
Ohrabrujuća je vest da mladi inženjeri brzo prihvataju tehnološke inovacije, uključujući i BIM tehnologije. S druge strane, mlade kolege svakodnevno doživljavaju otpor svojih starijih kolega. Niska produktivnost i nedostatak resursa, odsustvo strukovne i državne podrške glavna su prepreka ozbiljnijoj BIM implementaciji. Sudbina svih društva u razvoju jeste život u prošlosti.
Kad ste već ovde…
Interesantan tekst, međutim postavlja se pitanje koliko investitora u ovom trenutku može izdvojiti 3000 eura pa do 5000 eura neto mesečno za jednog BIM radnika?
Postavlja se pitanje kako ste došli do računice od „3.000 pa do 5.000 eura neto mesečno za jednog BIM radnika“?
.
Postoje BIM modelari, BIM koordinatori i BIM menadžeri. Plata BIM modelara u Srbiji se kreće od 700 do 1.000 eura najviše. BIM koordinatori možda zarađuju i do 1.200 eura. Plus, svi ti ljudi nisu prijavljeni na ceo iznos.
.
Kako ste došli do cifre od 3.000 do 5.000 eura neto mesečno, ja stvarno ne znam.
Što se tiče angažovanja BIM Menadžera ili BIM Konsultanta, Predrag Jovanović (BIM kordinator u ARUP-u) je na mom LinkedIn profilu ostavio sledeći komentar:
.
„Angažovanje BIM Menadžera ne zahteva veliko ulaganje od strane investitora, jer BIM Menadžer ili BIM Consulting firma ne zahteva full time angažovanje tj. 40 sati nedeljno tokom celokupnog živonog ciklusa projekta.
.
Recimo, BIM Menadžer je potreban investitoru za pisanje BIM Execution Plana i to zahteva značajnije angažovanje BIM Menadžera. Zatim je potrebno da BIM Menadžer samo prati BIM implementaciju, vodi BIM koordinacione sastanke, proverava kolizije u multidisciplinarnom BIM modelu, itd.
.
Sve nabrojane aktivnosti nakon pisanja BIM Execution Plana ne zahtevaju više od jednog do dva dana nedeljno angažovanja BIM Menadžera, tako da sa te strane ne vidim veliko finansijsko opterećenje na strani investitora ukoliko bi angažovao BIM Menadžera.“
.
Princip je isti. Ostalo su nijanse.
„Plus, svi ti ljudi nisu prijavljeni na ceo iznos.“
Ako je ovo kljucna stvar u matematici sa BIM-om, onda je na vrlo labavim i nelegalnim nogama :-).
Ali dobro, nije uopste bitno da li je BIM radnik angazovan full time ili „po kvadratu objekta“ kojim se bavi, ili na neki treci nacin, cinjenica je da je to dodatni trosak (ili, u pojedinim slucajevima, investicija).
Gde BIM u Srbiji, ovakvoj kakva jeste, moze naci primenu?
Najpre se treba osvrnuti na to ko su uopste investitori, na koji nacin pristupaju projektu i koju sirinu svesti imaju za implementaciju bilo cega bez cega se, u sustini, moze.
Ako izuzmemo malu grupu krupnih investitora, koji, kao izvor finansiranja, osim sopstvenih sredstava, koriste projektno finansiranje, gotovo svi (legalni) investitori svoje objekte finansiraju kroz prodaju. U takvoj postavci kljucna stvar za brzinu gradnje nije fantasticno planiranje vec prodaja, odnosno kontinuirano obezbedjivanje sredstava da nesmetani tok gradnje. Kojim tempom ce se prostor prodavati – to ne moze niko zasigurno predvideti, pa ni BIM. Dakle, detaljno dinamicko planiranje ima smisla samo onda kada se finansiranje ne dovodi u pitanje.
Ako posmatramo BIM kao alat za usaglasavanje projekata, dug put treba da prevalimo od pukog projektovanja za dobijanje gradjevinske dozvole do toga da se po izradjenim projektima zaista i izvode radovi. Objekti (ne svi, ali vecina) se grade gotovo na bazi IDR-a, sa adhok resenjima na licu mesta (bilo da je u pitanju raspored sanitarija, uticnica, cevi grejanja…). Jedni druge mimoilaze kako znaju i umeju, i to funkcionise, i prolazi na trzistu. Sve to je posledica teznje da se dobije jeftin projekat, koji, osim najkrupnijih stvari (polozaji distributivnih ormara, vodovodnih sahti i slicno) nista kvalitetno ne definise. Cesto se polozaji sanitarija, uticnica, masinskih instalacija, menjaju na licu mesta upravo iz razloga sto projekat nije dovoljno dobar. Tu ne pomaze BIM sam po sebi vec podizanje svesti o tome da je kvalitetno projektovanje osnov za dobijanje kvalitetnog prostora, poslovnog ili stambenog.
Znaci, u trenutnoj situaciji, razmisljanje o BIM tehnologiji je rezervisano za malu grupu, gotovo iskljucivo stranih, investitora… Svi drugi ce postaviti pitanje „Sta ja sa time dobijam?“ a nece imati odgovor koji ce ih postaci na implementaciju.
„Sta ja sa time dobijam?“
tacnu kolicinu materijala koju treba ugraditi – Sto dovodi do tacne racunice finansijske
tacne i sistematizovane elemente koje treba kupiti – Sto dovodi do tacne racunice finansijske
tacan i brz update kolicina ukoliko dolazi do izmene u projektu – Sto dovodi do tacne racunice finansijske
Ukoliko se odgovor predstavi kroz interesovanje osobe koje postavlja pitanje objasnjenje postaje lako.
Da se razumemo, spadam u mladju generaciju (35 godina) ali postojao je i ranije predmer i predracun, nisu sve izmislili kompjuteri… Za to treba obican digitron (+ – x /)…
Odlican tekst koji nikako ne treba porediti sa misljenjima investitora i trenutnim takozvanim trzistem, standardi su nesto sto je postojalo pre arhitekture u jugoslaviji, danas nazalost standardi ne postoje pretvoreni su u u tzv. ‘trzisne zahteve’ sto je mutiralo u cudoviste cije cemo efekte osetiti u narednim godinama, kako u kvalitetu projektovanja tako i gradnje, koriscenja urbanog prostora itd.
Firme koje u ovom trenutku krenu u full BIM implementaciju bice lideri u narednih 20 godina, smene generacija dovesce do neminovnosti BIM-a ko danas kasni – sutra ga na trzistu nema!
Odnos BIM prema CAD tehnologijama je isti kao odnos pametnih telefona prema starim telefonima. Ako neki investitor želi da živi u uverenju da je telefon na dugmiće bolja stvar nego pametni telefon i da sve svoje saradnike tera u taj sistem uverenja, nemam ništa protiv. Srećno im bilo.
.
Postoje druge firme. Postoji internet. Postoji globalno tržište. Nisu ovo 90-te, pa da smo primorani da radimo za siledžije. Postoji izbor.
.
Primena BIM-a je široka. Inžinjerstvo nije samo stanogradnja. Tu su niskogradnja, infrastrukturni projekti, MEP instalacije, sinhronplanovi, proizvodna postrojenja, BIM objekti, industrijski kompleksi, proizvodni pogodni, kapitalne investicije, objekti javne namene, hoteli, rizorti, sportski centri, poslovni objekti…
.
Problem vidim u tome što su svi zapeli za Revit. Revit jeste fenomenalan program ali u određenom okruženju i određenoj situaciji.
.
Revit je pravljen za anglo-saksonsko tržište i sistem rada. To znači – model u niskoj rezoluciji, ali obimna specifikacija, tehnički opisi, mapa materijala i detalja. Dakle, sistem rada je sasvim drugačiji nego kod nas. On je odličan za velike sisteme, za velike projekte i kompanije sa velikim kapitalom.
.
Manje firme i projektni biroi, deluje mi, veću korist mogu imati od primene drugih, manje zahtevnih programa kao što su ArchiCAD ili Allplan.
.
Taj bahati stav investitora prolazi samo dok tržište cveta. Epidemija je usporila stanogradnju i skoro zaustavila prodaju stanova. Mnogi od tih investitora što otvaraju gradilište bez projekta će bankrotirati. Pitanje je samo koliko.
Smarfoni su odmah prihvaceni jer su stekli status „pozeljnog“, kod alata, a BIM nije nista drugo nego alat za rad, to malo teze ide i uvek postoji doza otpora pri implementaciji.
Nesporna je sirina primene i izuzetne mogucnosti BIM-a, ako pricamo generalno. Lokalno, ipak, stvari se krecu malo sporije, inertnije.
Da li ste Vi strucnjak za BIM? Da li ste uspeli da nekome prodate projekat u potpunosti izradjen po ovoj tehnologiji? Po kojoj ceni? Da li ste se ikada pojavili na gradilistu i popricali sa ljudima koji tamo rade? Treba to ponekad uraditi, siri se perspektiva, verujte mi.
Ja jesam. Imam višegodišnje iskustvo u BIM modelovanju.
Po kojoj ceni? Po ceni da investitor prilikom izgradnje objekta od 20 stambenih jedinica može da ostvari profit veći za 10-15%. To znači da 2-3 stana ne mora da proda, već može da ostavi u svom vlasništvu za dugoročno iznajmljivanje. Ako tom nekom nije dovolno, onda stvarno ne znam.
Da li sam se ikada pojavio na gradilištu i popričao sa ljudima koji tamo rade? Jesam. Proveo sam dve godine radeći kao Site Architect na gradilištu TC Galerija, Beograd na Vodi. Ceo projekat rađen je u BIM-u: konstrukcija, arhitektura, enterijer, instalacija… Izvođaču smo izdali IFC modele bazbroj puta, koji su mogli da koriste u Navisu ili Revitu. Odgovor je bio: „Ne znamo Navis. Ne znamo Revit. Nemamo kad da ga naučimo“. Ti isti izvođači su količine umesto iz BIM-a, vadili ručno i računali digitronom.
Bobane, najnoviji Mercedes-AMG GT košta 102.000 Eura. Prevedeno u nekretnine, to je jedan stan od 50 kvadrata na Ok lokaciji, tj ušteda od 5% za zgradu od 20 stanova. Pitanje za investitora: da li je pre raspoložen da vozi novi Mercedes-AMG GT ili je pre raspoložen da sarađuje sa izvođačima i projektantima koji rade u CAD operativnom sistemu?
U čemu je caka? Mali gubici prave velike troškove, a na gradilištu se kašnjenje nadovezuje na gradilitšu. Na gradilištu važi zakon agregacije. Svi to znamo. Dakle, tehničkoj pripremi, komercijalistima, dobavljačima, izvođačima, tehničkoj kontroli… koordinisani rad olakšava i ubrzava proces. 4D (vreme) i 5D (novac) moguće je pratiti kroz BIM tehnologiju. CAD tehnologija kordinaciju izvođenja, vremena i novca ne može i nikada neće moći da pruži. To je jasno ko dan.
Dakle, ako postoje investitori koji bi pre umesto da prihvate BIM i voze novi Mercedes-AMG GT i dalje insistiraju da se sve radi u CAD-u, nemam ništa protiv.
Dragane, najpre da vidimo u cemu se slazemo :-).
BIM je odlicna stvar. Meni, licno, se svidja mogucnost totalne koordinacije.
Takodje, i ja verujem da je prelazak na BIM modelovanje neminovnost.
Ipak, ima dosta stvari koje sagledavamo drugacije.
Bili ste Site Architect na veoma velikom projektu. Ceo Vas BIM projekat je pao u vodu onda kada izvodjac nije umeo da koristi benefite takvog nacina projektovanja. A na takvo gradiliste sigurno nije dosao izvodjac bez renomea i referenci. Kazete da su kolicine vadili rucno – zasto? Pa zar niste mogli da im, sa par klikova, izvucete detaljan predmer radova i kolicina materala? Duznost je projektanta da izradi predmer (i predracun), izvodjac to ne treba da radi. Izvodjac racuna izvedene radove, koji, ako je projekat dobar (bio BIM ili ne), ne bi trebalo da odstupaju od kolicina iz predmera.
Dakle, izvodjace treba ostaviti na miru. Zasad. Oni ce preci na BIM tek kada shvate da je celokupno okruzenje (investitor, projektanti…) preslo na novi metod. Tako je bilo i sa CAD-om. Na kraju krajeva, izvodjacu treba crtez na papiru po kom ce raditi, da li je on radjen BIM tehnologijom, CAD-om ili rapidografom, nebitno je.
Kvalitet projekta (i projektovanja) se nece popraviti sam od sebe prostim prelaskom na noviju tehnologiju. Kvalitet ce se popraviti kada projektanti shvate da se projekat mora razraditi do najsitnijih detalja, bez prepustanja bitnih i nebitnih stvari da se resavaju na licu mesta, sto je veoma cest slucaj.
Kazite mi Dragane, da li je usteda na zgradi 20 stanova 5% (kao u poslednjoj poruci) ili je profit veci za 10 – 15%, kao u poruci iznad? Pitanje nije maliciozno, molim Vas da ne protumacite tako.
Da se razumemo. Naš BIM model nije pao u vodu. BIM model za Galeriju je sjajan.
Govorim o tehničkoj pripremi koja je računala količine za dnevnu, nedeljnu i mesečnu dinamiku radova i izvršenje, izradu situacije i tako to. Ako izvođači ne vide korist dinamičkih tablica, proračuna količina i izvršenja, svaka rasprava je uzaludno. Ako ste bili na gradilištu, znate šta je tehnička priprema i šta ona radi.
Mislim da se pritisak baš treba vršiti na izvođače. Zašto? Najveći deo investicije čini dobavka materija i izvođenje. To je skoro 95% ukupnih troškova za stanogradnju. Ako izvođači ne žele da primenjuju nove tehnologije (4D i 5D BIM) kako bi radili brže i efektivnije, a investitoru uložili značajan novac, to je onda ozbiljan problem.
Ušteda od 10-15% čini neki optimum mogućnosti ukoliko se BIM primeni integralno (od projektovanja do izvođenja). Uštedu od 5% na objektu od 20 zgrada (što je realna mogućnost) dao sam kao slikovit prime i ilustraciju da investitor po jednoj takvoj zgradi gubi Mercedes-AMG GT. Za veće objekte i optimalniju BIM integraciju gubici su još veći.
Nije model pao u vodu, vec primena njegovih mogucnosti, pogresno sam se izrazio, izvinjavam se. Nije mi namera bila da omalovazavam kvalitet Vaseg rada, nisam ga ni video.
Konstantno mesate ustedu i profit, to nisu iste stvari, mogu zvucati slicno onima koji se nedovoljno razumeju u ekonomiju. Hajde da usvojimo da tvrdite ustedu od 5% kao realan i moguc rezultat. U cemu se ona konkretno ogleda, mozete li mi objasniti? Ako je za neki objekat potrebno 1000m3 betona, nece se zbog BIM modelovanja ta kolicina smanjiti na 950m3. Ako treba 100 prozora, 50 vrata, te kolicine se nece smanjiti upotrebom drugog softverskog resenja. Na cemu ce se manifestovati 5% ustede?
BIM vraća težište procesa na stručnjake, inženjere i štedi vreme i novac svima u procesu. Pruža veću sigurnost i sagledivost investicije i na kraju izuzetno kvalitetnu dokumentaciju u fazi eksploatacije u smislu rukovođenja. BIM bi trebao da je interes svima. Posebno državi, koja je jedan od najvećih investitora i trebala bi da odgovorno gazduje novcem građana.
Kao što sam rekao u tekstu, BIM će se desiti. Proces ne može biti jednostavan i kratak zato što je to tehnologija koja mora da obuhvati sve učesnike na primeren način. Ako izvođač nije u stanju da iskorosti BIM dokumentaciju, pogrešio je investitor u odabiru, pa će to morati da reši ili na ovom ili na sledećem projektu. Prosto, proces… ali je važno da se vide benefiti i u tako problematičnoj implementaciji.
Već sada ima nekoliko sjajnih kompanija kod nas koje mogu da pruže konsultantske usluge, softvere, obuku i podršku i to za sve faze. Samo pitajte.
Upravo tako. BIM inžinjerima vraća dostojanstvo. Putem interneta, inžinjeri raznih struka mogu prodati svoje znanje, sposobnosti i veštine i od toga pristojno živeti. Mogu raditi kao freelance ili kao full-time. NS Drafter najbolji je dokaz za to. Narasli su sa 6 na 30 ljudi za dve godine. To je rast od neverovatnih 500%.
Rad za globalno tržište višestruko povećava broj potencijalnih klijenata. Rekao bih čak 100-200 puta. Mislim da uloga nas starijih kolega jeste da uputimo i ohrabrimo MLAĐE KOLEGE da što pre, čak i dok su na Osnovnim studijama, počnu sa honorarnim radom za strano tržište, da ponude svoje veštine na tržištu, da osete PARE, ali steknu i neophodno praktično iskustvo u struci.
Ja sam se sa Revitom napatio kao Isus. Program je sjajan za velike kompanije koje imaju novca da unajme BIM konsultante, BIM menadžere i BIM trenere da im preveslaju ceo tim sa CAD na BIM sistem rada. U suprotnom, može biti skupo i naporno. Jedna firma u kojoj sam bio zaposlen nije u tome uspela.
Za domaće male i srednje biroe, mala i srednja građevinska preduzeća, male i srednje investitore, mislim da je ArchiCAD daleko bolji program. Lakše se uči, licence su jeftinije, a može se primenjivati i za projektovanje i izvođenje nameštaja, enterijera, kuća, zgrada, arhitekture, konstrukcije, instalacija… šta god. Na primer, jednom smo izvodili nameštaj i enterijer koji su nam u ArchiCAD-u dostavili neki francuzi – bilo je mnogo lakše od drugih projekata za koje smo koristili CAD i SketchUp.
Iskreno, mislim da se Revit nepravedno forsira i da je on Ok program za određeno tržište, određene XXL projekte i XXL kompanije. Za sve druge, ArchiCAD je MAMA. Verujem da bismo trebali dati mesta i drugim BIM softverima na Gradnji. Na kraju krajeva, BIM menadžment i BIM koordinacija uvek podrazumeva istovremeni rad u 2-3 različita programa najmanje.
Malo kasnim sa odgovorom, ali te cifre (3.000 pa do 5.000 eura) da ljudi koji rade sa BIM-m sam video u tekstu ovde na sajtu. Nalov teksta je „Plata od 120.000 franaka – Koliko zarađuju BIM stručnjaci“. Iskreno ovo je jedini sajt na našem tržištu gde se piše o ovoj tehnologiji.
https://www.gradnja.rs/plata-od-120-000-franaka-koliko-zaradjuju-bim-strucnjaci/
Hvala na komentaru. Pomenuti članak se odnosi na statistički pregled primanja koji BIM stručnjaci ostvaruju u Evropi i svetu. Naravno, plate BIM stručnjaka u Srbiji su višestruko manje.
Međutim, primeri poslovnih modela kojim se vode firme iz Novog Sada kao što su NS Drafter i Team Inženjering, pokazuju da je u Srbiji moguće raditi za strano tržište. Nadam se da će takvih firmi biti sve više.
Kako se postaje BIM modelar? Koliko su trazeni? Da li je potrebno znanje sa gradjavinskog fakulteta ili nekog drugog fakulteta?
Pitam zbog mladjeg brata koji je poceo da se zanima u Autocad-u.
Bobane, da li je ovo neka šala ili ste vi ozbilji? U čemu se ušteda od 5% ogleda?
Ako na jednu građevinsku parcelu doterate 1.000 m3 betona, 100 prozora i 50 vrata… i nasložite ih na gomilu, da li je to zgrada? Da li je to brdo materijala nešto što bi bilo ko kupio na tržištu. Odgovoro je: naravno da NE.
Zgrada nije prosti zbir građevinskog materijala. I ako vi taj rad, dobavku i ugradnju materijali, iznamljivanje opreme, koordinaciju, vođenje građevinskog dnevika, upravljanje gradilištem, dnevnice za majstore, zakupm mašina, iznamljivanje skela… ne vidite kao računicu, nego gledate samo na komade, kvadrate i kubike, onda nas dvojca nemamo o čemu da diskutujemo.
Izvinite, ali je tako.
Dragane, niste mi odgovorili na pitanje.
Pokusavate da moje pitanje okrenete u smeru banalizacije, zbog cega?
Pretpostavimo da sam ja gradjevinski investitor. Ugovaram stolariju (100 prozora i 50 vrata). Dobijam ponudu za odredjenu stolariju, proizvedenu, dovezenu i ugradjenu na gradilistu, na osnovu predmera iz projekta (ili verovatnije, mereno na licu mesta). Sta ja, kao investitor imam od BIM projekta? Da li cu dobiti 5% jeftiniju cenu zato imam BIM projekat kojim cu dobiti specifikaciju prozora na dva klika? Ne. Ionako sve zavisi od toga da li su zidovi dobro ozidani i da li su mere iz projekta sprovedene tacno na licu mesta.
Ovaj sablon se odnosi na sve (ili gotovo na sve) grupe radova.
U cemu ce BIM meni, kao investitoru, pomoci kada je u pitanju iznajmljivanje gradjevinskih masina ili skele?
Ukoliko niste spremni da ogovorite konkretnim odgovorima i primerima, onda zaista nemamo o cemu da razgovaramo. Demagogiju ostavite malo vecim politicarima od Vas.
Vi kao investitor, konkretno, ništa. Neki drugi investitor koji u svoju računicu o proizvodnoj ceni građevinskog objekta ima cenu rada, cenu izrade projekta, naplatu izmena na projektu, zakup mašina, cenu izrada PiO, projektantski nadzor… i koji je spreman da što pre završi započetu zgradu kako bi krenuo u drugi investicioni poduhvat, možda da.
Znači, dve grupe ljudi mogu istu zgradu, sa istom količinom materijala da naprave za različito vreme. BIM koordinisani radovi će biti za 10-15 brži. I to je to.
Količina materijala ostaje ista. Koordinacija je različita. Ok?
Isto kao sa ručnim crtanjem i računarskim crtanjem. Nisu zgrade pre 30 godina imale manje prozora i manje materijala nego zgrade danas. Promenjena je TEHNOLOGIJA.
Planiranje i koordinacija su postojali i pre BIM-a. A i gradilo se (mnogi ce reci, kvalitetnije nego danas) pre BIM-a. Mnogo stvari koje se u nasem danasnjem gradjevinarstvu sasvim normalno dogadjaju, a ne bi trebalo, BIM ne moze da predviti. Jako mali deo ucesnika ima moc da poptuno predvidivog poslovanja, a za BIM je to kljucno. Necu navoditi primere (a mogao bih u nedogled) koji mogu da dovedu do toga da savrseno detaljni planovi dozive tektonske poremecaje. Ja volim predvidivost toka radova, ali, nazalost, u ovoj zemlji, u ovim uslovima, malo je verovatna.
Nije ni najmanje sporno da se kvalitet projektovanja podize visi nivo, naravno, ako je projektant na tom nivou. Organizacija ce, i dalje, zavisiti od toga koliko su ucesnici spremni da se prilagode veoma promenjivim okolnostima koje je tesko predvideti. Samo izuzetno veliki igraci mogu smanjiti uticaj spoljnih faktora na tok radova, i to samo do odredjene granice. Nemojte mi reci da to niste doziveli na projektima na kojima ste radili.
I dalje tvrdim da se 10 – 15% ustede u finansijskom smislu ne moze postici samo boljom organizacijom poslova, odnosno kracim rokom zavrsetka nekog objekta.
Hm. Ako sam ja dobro razumeo, ljudi koji prodaju alat i obuku za koriscenje tog alata pishu clanak u formi objave da je njihov alat sve trazeniji,… Takodje, ljudi koji koriste taj alat (koji ce ga platiti i platiti obuku) su sjajno placeni, (doduse na crno), ali nisu skupi za investitora…. I imaju platu od 5000 hiljada evra, koja je zapravo 700-1200…
Major Hercegovina, čini mi se da ne sagledavate obim i značaj promena. Dozvolite da vam objasnim.
Nije BIM par ljudi-zaluđenika u Srbiji koji prodaju softver i par ljudi-zaluđenika koji ga koriste. Sudbina svih društva u razvoju je život u prošlosti – pa je našim ljudima, i nekim ljudima iz Hercegovine to teško objasniti.
Reč je o TEHNOLOGIJI koja menja NACIONALNE ekonomije i lice GLOBALNOG tržište. Ok? Dakle, nije nešto šta mali Perica-štreber radi sa još par drugara-zaluđenika za male pare. Reč je o ozbiljnom BIZNISU.
Da vas ja sad tu ne bih učio, najbolje je da pogledate Kanadu. Kanada ima napredan nacionalni BIM standard. Postoji YouTube kanal CanBIM – na kome možete pogledati predavanja i izlaganja sa svih konferencija održanih u poslednjih 8-9 godina.
Amrik Virk, kanadski Ministar za inovacije (da, Kanada ima Ministra za inovacije) ima sjajno izlaganje iz 2017. godine. Preporučujem da ga pogledate.
To što naši BIM stručnjaci rade za domaće firme za sitne novce i na crno, možda će trajati još 3-5 godina, najviše. Cunami će udariti i u naše obale. Kada sada mladi inžinjeri požele da imaju dostojanstvo, dovoljno novaca i vremena, ili iporodicu, svi će preći da rade u BIM-u za strance.
E sad, to što prosečni srpski privrednik sav profit spuca u kupovinu novog automobila, brendirana letovanja i fensi restorane, umesto da ponudi bolje uslove rada svojim zaposlenima – mogu im reći samo: žao mi je. BIM dolazi na velika vrata i donosi velike promene.
Kocka je bačena.
Nije lepo da latentno vredjate coveka na nacionalnoj osnovi samo zato sto je reci koje ste Vi upotrebili sakupio u jednu recenicu, prikazavsi ih na jedan kontradiktoran, mozda i duhovit, nacin.
Lepo bi bilo da se izvinete ukoliko ne smatrate da su ljudi iz Hercegovine na bilo koji nacin inferiorni po pitanju shvatanja BIM tehnologija, a za sta nemate nijedan realan osnov.
Zao mi je sto ste toliko isfrustrirani trenutnim stanjem u drustvu, ali morate shvatiti da svako svoj novac moze da „spuca“ na sta god pozeli. Zelim Vam da budete nekada u kozi imucnog coveka, shvaticete koliko se lako mozak iz socijalizma menja u kapitalizam. (Nikakva politicka recenica, odmah da se razumemo) Tada cete i Vi kupiti nesto za sebe, sta god to bilo, necete sigurno uslove rada svojih zaposlenih povecavati preko granice onoga sto morate.
Nemam potrebe šta da se izvinjavam za stvari koje nisam ni rekao. Rečeno je „našim ljudima, i nekim ljudima iz Hercegovine“. Dakle, bez određivanja i imenovanja.
To šte ste vi Majora Hercegovina povezali sa nacionalizmom, inveriornošću po pitanju shvatanja BIM tehnologije – to mu se vi izvinite. Al, to što Petar kaže za Pavla, više govori o Petru nego o Pavlu.
Nisam frustriran. Ja sam razočaran. Razočaran sam što moram da gledam svoje kolege koje odlaze iz zemlje i profesije zato što privatnici radije kupe kola, nego što ulože u talenat.
Slažem se da svako svoj novac može da „spuca“ na šta god poželi. Lični izbor. Međutim, zbog loše reputacije, sva više mladih prihvata da radi za domaće firme. Kroz BIM, dobijaju neke bolje plate i neke bolje uslove.
Pogotovu sada, mnogim stranim firmama je bolje da nekog našek inžinjera plate 25 dolara po satu, nego nekog stranog žinjera za 45 dolara po satu. Našem inžinjeru je bolje da radi 25 dolara po satu za stranog poslodavca nego za 5 dolara po satu za domaćeg poslodavca. Sve je to ekonomija, a ne prazna priča.
Biće kao i sa majstorima…
A kada konkretnijim pitanjima pokusate da dodjete do podataka, nemaju sta sa vama da diskutuju…
Ne sporim napredak i laksi rad, naprotiv, ali ovo je prilicno suplja prica za ogroman deo ucesnika u oblasti gradjevinarstva.
BIM šuplja priča za ogroman deo učesnika u oblasti građevinarstva? Bobane, složio bih se sa vama, ali Delimično.
BIM je šuplja priča za ogroman deo učesnika u oblasti građivinarstva u Srbiji. To jeste tačno.
Ali, kako bi to Ante Marković jednom slavno rekao: „Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope.“
Pozdravljam Vasu zelju da postanete Kanadjanin :-), ali Srbija nije Kanada.
Nisam siguran da shvatate, na istoj smo strani. Ja samo zelim da ukazem na stvarne probleme implementacije novih tehnologija u nase gradjevinarstvo. Oni nece nestati jednostavnim pretvaranjem da ne postoje. OK? 🙂
U Srbiji stvari moraju da se rade skupo i glupo. Zašto?
Skupo da bi se učesnici na projektu ugradili što veći procenat. Glupo da bi se smanjila produktivnost i cena rada oborila što je moguće niže, a investitori imali izgovor za „eto, vidiš da ne radite kako treba“ i druge izgovore.
BIM je, na neki način, prepreka svemu tome. Zato postoji otpor državnih institucija.
Ali, pogledajmo dopre primere. Na primer, NS Drafter. Šta bi bilo sa tih 6 mladih inžinjera za dve godine da su prihvatili da rade u nekom birou? Reklo bi se skoro ništa.
@Dragan Markovich
„…svi će preći da rade u BIM-u za strance.“
Čeka ih svetla budućnost kad završe master na univerzitetu da rade ko CAD monkeys za strance.
Ja sam uvjeren da je BIM budućnost, radim s tim alatima i sam godinama, ali ova priča koju tu prodaješ Dragane je toliko prizemna da ne znam šta reći. Ako nam je sva budućnost u radu na crno za stance i štancanju armature daj da pozatvaramo sve fakultete i u k…c.
Hvala što ste uzeli učešće u debati, ali bih vas zamolio da moje reči ne vadite iz konteksta i tumačite na pogrešan način. Da objasnim.
Monkey business i „šancanje armature“ nisam pomenuo. Navešću par primera, ZDL ima svoju ispostavu u Beogradu i na nedavno održanom konkursu za Hotel Grabovac dobili su prvu nagradu. Arhitekte iz Beograda radile su na ovom koncept dizajnu, njih četvoro ukupno. Ako se jednom ZDL iz Rijeke isplati ekonomski model otvaranja ispostave u Beogradu, mogu tek zamisliti koju korist mogu imati biroi iz Zapadne Evrope. Zatim, Remorker Arhitekti, na početku, takođe su radili konkurse ali za Italijansko tržište. Dalje, naše arhitekte koje rade za italijanski IES, takođe, učestvuju na izradi konkursa – recimo konkurs za stadion Crvene Zvezde je dobar primer. Focal One radi fantastične enterijere i produkt dizajn za britansko tržište. Tim Inžinjering iz Novog Sada radi ozbiljnu inžinjeriju za australijsko tržište. Dakle, vaša priča o „radu kao CAD monkeys“ prosto ne stoji.
Pored toga, jako mi smeta to podištavanja i omalovažavanje tehničkih i inžinjerskih veština. Mislim, ne postoji biro u Srbiji kome ne treba dobar tehničar, a tako je svuda u svetu. Tehnička i inžinjerska znanja, pedantnost i predanost u radu su od krucijalne važnosti.
Ja sam za potpuno razbijanje kulture i sistema vrednosti da je baviti se razradom projekata, modelovanjem i iscrtavanjem sramota. Ja sam upisao fakultet da bih bio INŽENJER, a dočekali su me Delez, Gatari i drugi drugari. Stara izreka lepo kaže da je „arhitekta zidar koji je naučio latinski“. A dosta arhitekata nit je uzela ciglu u ruke, nit zna latinski. Najobičniji foliranti.
Da. Ja jesam za to da svaki student arhitekture, građevinstva, mašinstva, elektrohenike… za vreme studija iskoristi priliku honorarnog rada preko interneta za strane firme i strane biroe. Nemačka, Skandinavija, Kanada, Australija… ko šta ubode. Nek osete lovu. A kada završe studije, mogu uporediti i izaberu stranu koja im je bolja.
Mislim, nisu 90-e, pa da su granice zatvorene, da nemamo kud i da moramo da trpimo.
I sve to dok BIM ne stigne u Indiju, a onda ce nasi „strucnjaci“ biti skupi u odnosu na indijske, pa ce zver na vrhu lanca, takozvani inostrani poslodavac, izabrati novo meso…
Popricao sam sa nekolicinom arhitekata sa kojima sa se susretao ovih dana, uglavnom mladjih, i saglasni su sa mnom da u BIM-u ne vide nista toliko neverovatno i specijalno, a pogotovo ne neophodno.
No dobro, vreme ce pokazati da li je gospodin Dragan, vrsni poznavalac latinskog, mudrih izreka bitnih i nebitnih ljudi, situacije u Kanadi i Hercegovini, skupih i glupih metoda rada u Srbiji, investitorske logike, a pre svega, beskonacnih mogucnosti BIM tehnologije, biti u pravu, ili ce njegov, gotovo fanaticni, trud, da nama, kakvi kod da smo :-), ukaze na neophodnost BIM-a, ostati uzaludan iz jednostavnog razloga sto BIM ogromnoj vecini gradjevinske industrije ne treba, ama bas, nizasta.
Aham. A što niste pitali direktore i vlasnike kompanija kao što su Arhi.pro, Mašinoprojekt, DizajnArhitektura, Energoprojekt, Integral Group, BWK Engineers, North Inžinjering, BEXEL Consulting, Đorđe Bajlo Arhitekti, Remorker Arhitekti, ZABRISKIE Studio, NS Drafter, Klajner, RMJM, Delta Holding i Belgrade Waterfront? Verovatno se ne bi složili sa vama da u BIM-u ne vide ništa toliko specijalno, a pogotovo ne neophodno. Bitno je ko su vam sagovornici i čije mišljenje uzimate u obzir.
Najverovatnije, čim se steknu uslovi, plan nam je da organizujemo Master Class – BIM za investitore. Pozvaćemo par velikih investitora da iznesu svoje viđenje i stav Tema je, naravno, primena BIM-a u projektnom investiranju. Imaćemo i par značajnih imena iz inostranstva. Pa, eto, Bobane, i vi ste pozvani.
Hvala na pozivu, budite sigurni da cu se rado odazvati.
Moram da prokomentarišem ovu raspravu iznad. Očigledno je starijim ljudima nejasno da je njihovo vreme prošlo što se tiče usavršavanja novim tehnologijama. Hvala Bogu, poznajem starije inženjere kojima i armcad predstavlja problem. Mi mlađi „bežimo“ od staromodnog rada i trudimo se da sto više „skratimo“ sebi posao. Kada neko krene da plaće kako je BIM nešto što nije potrebno našem tržištu setim se da je ovaj NEBESKI narod godinama provodio ćuteći pred bilo kakvim promena. Najlakše je naučiti jednu stvar i raditi je 30 godina. Shvatite da dolaskom novih tehnologija ulažete u budućnost pojednostavljenja rada. Možda će se uložiti malo više vremena u startu (tokom učenja), ali daleko će smanjiti greške pri planiranju i igradnji (što investitorima odgovara). Nisam upoznao investitora koji ima u planu da napravi jedan objekat za 30 godina rada. Svi koji ne shvataju ovo o čemu govorim, preporučio bih da googlaju reč „PRODUKTIVNOST“. I svi kvazi inženjeri neka me zaobiđu glupim pitanjima. Što pre se krene sa primenjivanjem to pre se dolazi do rezultata i to svi znamo (nebino od profesije). I svi koji se plaše 5G-a takođe da me zaobiđu. Hvala na razumevanju.
U čudnom pravcu se razvija ova rasprava. Kao da je BIM u nekoj početnoj fazi, pa filozofiramo da li je to potrebno ili ne…
BIM je tu već odavno, neke ozbiljne države imaju nacionalne strategije za razvoj BIM-a. Ja ne znam ni jedan ozbiljniji projekat koji se sada radi drugačije.
Sve se svodi na to kakav vam je biznis model. Ako ste se opredelili da radite male stambene zgrade sa po 4 sprata kakve su uglavnom u Novom Sadu, ne treba vam BIM. Preciznije, sigurno bi vam BIM koristio i za takve projekte, ali realno, BIM traži vreme, novac i ljude. Ako i uspete da ovladate BIM-om, veći igrači će vašim inženjerima ponuditi više novca, bolje uslove, rad na većim i interesantnijim projektima, oni će otići i opet ste na početku.
Sa druge strane, ako ste kompanija koja se bori za velike poslove, pogotovo ako nastupate i na stranim tržištima, bez BIM-a nema šta tamo da tražite.
Prosto, nije BIM rešenje za sve. I da ne bude zabune kad kažem BIM, ne mislim na 3D model u Revit-u. BIM je mnogo više od 3D modela.
Ako imate kurirsku službu, koja po gradu raznosi pakete biciklima, apsurdno je toj firmi objašnjavati kako je kamion mnogo bolji, jači, brži…
Isto tako, ludost je da vlasnik takve firme (bez promene načina rada) posmisli kako bi i prevoz nameštaja bila genijalna prilika za zaradu…
Vladimire, upravo to sve vreme govorim – BIM nije za sve, odnosno, nije za veliku vecinu. Ne mozemo generalizovati bilo sta, pogotovo u oblasti tako sirokog kruga delovanja kao sto je gradjevinarstvo.
Rasprava jeste spinovala, ali nadam se da je to dovelo do sirih pogleda na osnovnu temu, svih nas.
Bobane, cela vaša argumentacija je toliko puna nedoslednosti, generalizacija, zamena teza kod sagovornika i kontradiktornih argumenata da ja prosto ne mogu da je izignorišem. Zapravo iz vašeg izlaganja sam stekao utisak da vi nemate potpuno razumevanje toga šta je BIM, čemu on zapravo služi i kome je uopšte namenjen. To bi bilo sasvim uredu da ne pokušavate provocirate sagovornike koji na fin način pokušavaju da vas edukuju o datoj temi. Vaš stav je poprilično drzak ali vrlo proporcionalan količini (ne)znanja.
BIM-(Building Information Modeling) je vrlo proverena softverska tehnologija koja se razvija već 50 godina. U razvijenom svetu je toliko prihvaćena da postoji standardi pa čak zakoni vezani za njenu primenu. Razlozi su vrlo praktične prirode i rezervisani su isključivo za struku. Lično smatram da investitoru sama primena mnogo više koristi od same priče. Drugim rečima on to ne može u potpunosti da shvati, a mislim da za tim nema ni potrebe. Inženjeri trebaju da shvate. Na kraju će tržište samo regulisati te stvari, time što će eliminisati profesionalce koji ne budu mogli da isprate korak sa novim tehnologijama. Vaši sagovornici gore su vam to jako lepo obrazložili pa se ja ne bih ponavljao. Onom koji želi da razume je to sasvim dovoljno, a tu su svakako i drugi izvori po internetu.
Ozbiljnija tranzcija sa AutoCad-a na BIM u inženjerskim strukama (i mislim da je arhitektura ovde izuzetak) se odvija sporo i traje već nekih 20ak godina i kao sa svakom tehnologijom implementacija traje sporo upravo zbog smene generacija, urođenom otporu ljudske psihe prema „novim“ alatima i veštinama. Zašto? Pa zato što je čoveku kao biću mnogo lakše tupiti da je nešto „nepotrebno“, nego sesti i istražiti, naučiti, investirati resurse i na kraju edukovati svoju sredinu. Prvo ne zahteva nikakav napor, dok ovo drugo zahteva godine ozbiljnog odricanja i rada u cilju ostvarivanja vizije.
Bilo ko danas tvrdi da je BIM nešto „novo“ ili da „nije za veliku većinu“ uopšte nije u toku sa realnim stanjem stvari u stručnom svetu. Realnost je na sreću takva će na kraju i taj koji to tvrdi preći na BIM.To ne može biti tema rasprave zato što ima potvrdu u realnom svetu. Umesto da se iskreno zapitate zašto je to tako, vi uporno banalizujete primenu tehnologija na to što se kod nas projekti kao takvi ne poštuju odnosno tj. što se rade metodom „od oka“ na licu mesta,ili se pozivate na duhove prošlosti ili zato što smo „mogli i bez toga do sada“. Ne bih ni komentarisao takav zaključak, jer to nikako ne mogu biti prametri za bilo kakav razvoj. To se pre može tumačiti kao patologija jedne degradirane struke kakve su građevina i arhitektura danas u Srbiji, kojoj je hitno potrebna sitematizacija, uvođenje reda i zakona, bolja kolaboracija između struka i na kraju inovacija.
BIM se odnosi na jedan mali deo te priče, trenutno značajan za manjinu profesionalaca u ovoj zemlji i tu se jedino mogu složiti sa vama. Nažalost vas iz velike većine, koja je svojim (ne)delovanjem dovela struku i društvo u ovu poziciju, ova manjina je okrenuta strogo ka budućnosti i budite sigurni da će ta manjina na kraju ostati zadnja da počisti haos koji su joj prethodnici ostavili za sobom.
„Vaš stav je poprilično drzak ali vrlo proporcionalan količini (ne)znanja.“
Voleo bih da mi se ukaze na konkretne primere moje drskosti, a Vas komentar o mom znanju ili ne znanju necu komentarisati jer proizilazi iz cistog poriva da nekoga sa kim se, mozda, ne slazete, deklasirate i na taj nacin, bez ikakvih konkretnih primera i argumenata, predstavite sebe kao strucnjaka u ovoj oblasti.
I Vas cu pitati isto pitanje na koje ovde niko ne zeli, necu reci ne zna, da da odgovor. U cemu ce se ogledati usteda investitora od 15%?
Dajte konkretan odgovor, pracen adekvatnim primerom, bez prepisivanja marketinskih recenica iz BIM prirucnika, molim Vas.
Osim toga sa cim ste se slozili, da je (trenutno) BIM namenjem uskom delu gradjevinarstva kod nas, ja nista drugo nisam ni tvrdio. Nijednog momenta nisam upucivao na bilo kakve manjkavosti BIM-a ili tvrdio da je neki drugi metod bolji… Cemu tolika osuda prema meni? Da li u meni vidite uzrok problema danasnje situacije u gradjevinarstvu :-)?
Bobane, ako vas zanimaju prednosti BIM-a u praksi, posebno prednosti BIM-a na gradilištu, te kako se uštede od 15% i veće postižu na gradilištu – molim vas da pogledati inostrane primere. Internet je pun takvih stvari.
Konkretno, Xella Group ima sjajnu prezentaciju na ovu temu. Možete pogledati njen YouTube kanal. Na primer, video pod nazivom „Xella as digital partner“. Adresa je:
https://www.youtube.com/watch?v=iKTmhKBHCi0&list=PLJCJVhUEYSEN97HhFVgC5n9A1U2RvwFR3&index=13
U opisu se navodi „In collaboration with construction company Jongen-Meulen, the advantages of the BIM working method in terms of planning optimization, quantity determination, definition of qualities and the resulting costs and times were fully utilized during the ‘Hornehoof’ building project.“
Takođe, zamolio bih vas za konkretniju argumentaciju vaših stavova. Slažem se da je građevinska industrija u Srbiji na niskom nivou. U zemlji od 7.000.000 stanovnika ima 5.000.000 nelagalnih objekata. Zbog tako niskih standarda, primena BIM u Srbiji, paralelno sa projektovanjem i izvođenjem, dovela i do uštede veće od 15% oko koje se polomiše. U to sam siguran.
Dragane, pogledao sam video. To je sve u redu, ali da li ste svesni sta znaci 15% ustede na nekom objektu?
Da se provlaci teza o 2 ili 3% ustede (sto nije uopste mala stvar u finansijskom smislu, ni na relativno malim projektima) ne bih toliko insistirao o konkretnim primerima ustede. U primeru koji ste poslali gotovo sva usteda se ostvaruje u vremenu provedenom u projektovanju, i to je u redu. Ovaj nacin projektovanja je doveo do optimizacije procesa pripreme tehnicke dokumentacije, ali da li to moze dovesti do ustede od 15% na nekom objektu?
BIM posmatram kao metod lakse komunikacije izmedju ucesnika u procesu gradjenja, preciznije i detaljnije sagledavanje situacija tokom gradjenja, brzi nacin proracuna i obracuna. Moze da se polemise o tome da li i u kojoj meri to direktno stedi novac, ali da je to Mercedes AMG GT ili kako vec, na objektu od 20 stanova, tesko.
Kada mi trazite konkretniju argumentaciju mojih stavova, na koje stavove tacno mislite?
Malo udaljavanje od teme, ali, nelegalnih objekata ce biti dok god svi oni, koji prvo izvade gradjevinsku dozvolu i plate komunalno opremanje pa tek onda krenu u gradnju objekta, konstantno bivaju „napravljeni glupim“ od strane drzave koja dozvoljava da oni koji su bez ijednog „papira“ sagradili objekat, takav objekat legalizuju i uknjize po visestruko nizoj ceni od redovnog postupka. U ovoj drzavi uvek se sve slomi preko ledja postenih i odgovornih ljudi, zato smo tu gde jesmo. Ne zato sto nemamo BIM.
Evo Dragane ti si radio u Austrijskom birou gde je sve lepo bilo organizovano ali nije bilo BIMa, da li mislis da bi zaista bilo 15% unapredjenja? Pozdrav