Zašto Hrvatska ima bolju arhitekturu od Srbije
Dokumentarne emisije o arhitekturi u udarnim terminima, organizovana komora arhitekata ali i prisustvo konkursa kao i duplo većeg BDP-a, samo su neki od razloga zašto se kod komšija rađa bolja arhitektura, smatra arhitekta Vladimir Đorić iz iz studija Zabriskie.
Poslednjih nekoliko godina Vladimir Đorić iz studija Zabriskie intenzivno se bavi analizom i promišljanjem u cilju stvaranja boljih uslova poslovanja i afirmacije položaja arhitekture u našem društvu. Kroz iskustvo razvoja sopstvenog biznisa u domenu arhitekture i investicija u stanogradnju, stekao je prilično dobar uvid u stanje na našem tržištu, sve izazove sa kojima se suočavaju akteri ali i o opštoj percepciji arhitekture u širem društvenom kontekstu.
Arhitektura na nacionalnom servisu
„Da bi u širim slojevima društva došlo do promene svesti o značaju arhitekture i urbanizma na neposredno okruženje i kvalitet života neophodno je imati mas medije u funkciji promocije. Nema prirodnijeg saveznika od nacionalne medijske kuće.“ – piše Đorić u svojoj objavi na LinkedInu.
Nekada su klinci u okviru školskog programa svoj prvi susret sa arhitekturom imali upravo na nacionalnoj televiziji poput emisije Antalogija kuća prof. Ranka Radovića na tadašnjoj Televiziji Beograd. Danas nam je nezamislivo da bi u dogledno vreme mogli da očekujemo neku produkciju na temu arhitekture na RTS-u.
S druge strane, HRT je prošlog leta lansirao u udarnom terminu (nedelja od 20.00h) dokumentarnu seriju „Točka na A“, u kojoj obrađuje temu savremene hrvatske arhitekture kroz prikaze radova nominovanih za godišnje nagrade Udruženja hrvatskih arhitekata. U 12 epizoda sa ozbiljnom produkcijom, namenski rađenim animacijama, sjajnom grafikom, snimcima iz vazduha, kroz formu kratkih intervjua sa autorima na pitak i dovoljno komercijalan način se plasiraju vrednosti savremene arhitekture. „Ova TV emisija je zapravo samo primer kako se društvo može odnositi prema arhitekturi u najširem kontekstu.“ – piše Vladimir Đorić.
https://www.youtube.com/watch?v=ocrW69t9LDQ
Komora arhitekata
Shodno dobrim praksama evropskih zemalja Hrvatska je još 2009. godine formalno razdvojila inženjersku komoru i formirala nezavisnu Komoru arhitekata. U Srbiji je 2017. u okviru UAS-a napravljena odlična inicijativa za regulisanje profesije arhitekata i formiranje nezavisne Komore arhitekata Srbije u skladu sa direktivama EU. Nažalost ostala je bez ikakvog uticaja po zakonski okvir u kojem funkcionišemo.
„Inženjerska Komora Srbije, budući da okuplja najširi spektar inženjerskih struka po prirodi nema potencijal ni kapacitet za fokusirano bavljenje pitanjima unapređenja i vrednovanja arhitektonske struke.“ – piše arhitekta Đorić.
Snaga ORIS-a
„Kada bi nekome iz razvijenih zemalja sveta rekli da u našem regionu sa uspehom preko 20 godine posluje privatna firma koja se bavi promovisanjem arhitekture, dizajna, kulture, vizuelnih umetnosti nisam siguran da ne bi zavrteli glavom.“ – piše Đorić.
Časopis Oris mesečnik za arhitekturu i kulturu, izlazi kao dvojezično izdanje, na hrvatskom i engleskom jeziku, sa podjednakom zastupljenošću prikaza regionalnih i internacionalnih radova istražuje odnose između lokalnih i stranih praksi.
„Voleo bih da me neko demantuje ali za sve ove godine koliko pratim i časopis i konferenciju još uvek nije prikazan niti jedan projekat iz Srbije a predavanje nije održao niti jedan autor iz Srbije. Zašto je to tako, bojim se da je odgovor u kvalitetu, poziciji i recepciji arhitektonske produkcije kod nas… Ovo je nešto o čemu kao struka treba da se zapitamo.“ – konstatuje Vladimir Đorić.
Lako je kada imate more?
„Bilo bi pojednostavljeno i jeftino reći da je lako kolegama koje projektuju objekte na moru. Što se ove teme tiče mišljenja sam da u domenu porodičnih kuća za odmor nema velike razlike u temi ili lokaciji Zlatibora i Kopaonika, Šolte ili Paga…“ – kaže Đorić i dodaje da je more ipak tj. posebna vrsta mas turizma koja je poslednjih godina iznedrila nekoliko sjajnih primera turističke infrastrukture – hotela, marina, javnih prostora…
„Primeri iz Crne Gore ili Istre u domenu razvoja novih turističkih kapaciteta ACI marina, hotela, šetališta i slično govore nam da se Crna Gora nije baš proslavila u tom polju i tu najmanje mislim na arhitekte više na investitore i konsultante koji su davali opšti pečat.“ – konstatuje Đorić.
A gde su nama konkursi?
Praksa koja je sve prisutnija a koja kod nas skoro da nije zabeležena je instrument konkursa privatnih investitora. Na zvaničnoj strani Komore arhitekata u toku prošle godine je realizovano oko 20 konkursa od kojih je polovina bilo za privatne investitore.
Naravno ne treba zaboraviti da je Hrvatska članica EU. Refleksije ove činjenice na oblast arhitekture se mogu prepoznati u zakonodavnoj sferi u smislu preuzimanja i implementacije standarda i pravilnika o radu sa jedne strane ali ono što je još zanimljivije i u direktnoj finansijskoj pomoći preko EU strukturnih fondova.
„Istražujući poslovanje arhitektonskih firmi iz Hrvatske primetio sam da skoro da nije bilo ozbiljnijeg biroa u Hrvatskoj koji nije dobio bespovratna sredstva za bazične elemente poslovanja (opremanje prostora, nabavka računara i opreme, implementacija softverskih rešenja…) i to u iznosu od po 40.000 evra.“ – konstatuje arhitekta Đorić.
Duplo jača ekonomija
Čuveni BDP po glavi stanovnika je neki najopštiji parametar za globalnu sliku ekonomije neke države, a on je takav da je 2018. godini u Srbiji iznosio oko 7.200$ a u Hrvatskoj 13.500$. Parametri prosečne plate iznose oko 470€ u Srbiji naspram 870€ u Hrvatskoj.
„U nekom najopštijem laičkom smislu moglo bi se reći da Hrvatska ima skoro duplo jaču ekonomiju, pa s tim u vezi i veću snagu privrede i više posla i prilika za arhitekte.“ – zaključuje arhitekta Vladimir Đorić iz iz studija Zabriskie čiji ceo tekst možete pročitati na LinkedInu.
Kad ste već ovde…
dragi moji srbi vama ni plata od 2ooo evra mesečno ne bi pomogla da imate bolji ukus,stil,osećaj za ekologiju,prostor kao hrvati a tek slovenci! stvar je mentalnog sklopa, ko su profesori na fakultetima, odakle dolaze studenti i ko se forsira po firmama,konkursima ! ovo je istok, dno balkana ,prljavština i sistematsko uništavanje srbije a tek beograda! na bovom beogradu ne postoji niti jedan jedan zvanični park pa vi razmislite o životu ,mikro klimi i sl.a svi ćute! struku apsolutno ne interesuje! ovo je apsolutna propast beograda!šta će biti sa radikalnim novim sadom vrlo brzo ćemo videti!
Što se tiče prezentacije domaćih projekata u časopisu ORIS, nije baš tačno da nikad nije publikovan nijedan projekat iz Srbije. Svojevremeno je bio objavljen prikaz kuća u Mokrinu studija Autori, a ranije je bio dat i prikaz putničkog pristaništa za medjunarodni saobraćaj u Beogradu od DVA studija. Takodje je na danima ORIS-a u Beogradu profesor Brana Mitrović održao predavanje a čini mi se i kolega Ivan Kucina, Sve je to istina malo, ali ne treba izostaviti ove svetle primere.
Ne znam kako je u Hrvatskoj, ali ko se upoznao sa domaćim investitorima „ni pakao mu neće teško pasti“, da parafraziram sentencu iz Maratonaca. Predložio bih da se uvede u projektu obavezna kategorija Autor (kao što je Glavni odgovorni projektant) pa da vidimo ko su stvarni projektanti lepotica koje niču po Srbiji.
Odličan članak. Mislim da je jedan od većih problema što kod nema dovoljno konkursa za objekte privatnih investitora.
arhitektonska kultura se ne gradi sama, bez kritike i inicijative. treba nam 1) profesija da bi imali 2) profesionalnu svest, da bi imali 3) društvenu svest (jer arhitektura je javna stvar čak i kad je investitorska, pošto se nalazi u javnom prostoru i pošto traje), i onda tek stižemo do nultog nivoa arhitekture, a to je ovde još uvek samo popravka. ovde svi hoće preko noći nešto da izgrade, tako da mislim da u skorije vreme nemamo nikakve šanse. čak ni kao pojedinci. pored ove vlasti, teško da će neko (ili nešto) odavde dospeti u časopise. osim crne hronike. pa mi nemamo pravo ni da razradjujemo sopstvenu ideju, sve i ako neko dobije nagradu na konkursu. koji su btw prilično nakaradni jer nemamo ni zavod, ni komoru ni strukovno društvo koje je nezavisno. što je preduslov za neku osnovnu arhitektonsku kulturu. Zašto Hrvatska ima bolju arhitekturu od Srbije? Hm…
Glavni razlog zašto je hrvatska arhitektura neko vreme „bolja“ od srpske je geo/političko/ekonomskog karaktera koji je proizveo ratove 90ih godina, gde je Srbija bila stravično bombardovana i uništena sankcijama, u takvim okolnostima sve biva uništeno od infrastrukture do građanske klase koja treba da pogura razvoj kvalitetne arhitekture. U takvoj atmosferi stvorili su se kako političari tako i investitori bez morala i bez bilo kakve potrebe za napredovanjem osim ekonomskog (i to ličnog). Sankcije koje u jednoj godini prepolove bruto domaći proizvod same po sebi ostavljaju skoro nepopravljive posledice a još ako potraju.. Vidimo i sami. Potrebno je vreme da se investitori „filtriraju“ da dolaze i oni koji su na svom znanju stekli bogatsvo i koji imaju razvijeniju svest, potrebu da i sami učestvuju u razvoju društva pa i arhitekture na zdravim temeljima. Za ovakvo stanje dobrim delom možemo da se zahvalimo razvijenim, demokratskim, nezavisnim zapadnim zemljama koje su demokratski klimale glavom kada im je najveća svetska demokratija naredila da glasaju za bombardovanje SRJ. Da nije bilo tih demokratskih poteza razvijenih bar bi prošli bez sankcija i bombardovanja pa bi u najmanju ruku prosek mesečnih primanja bio isti kao u bratskoj Hrvatskoj. U tom slučaju očigledno nema velikih problema za stvaranje arhitektonskih društava sa važnom ulogom i subvencija države istim. Tako da ako se kaže da oni imaju institucionalni deo bolje uredjen i imaju duplo veći bdp treba da se navedu i svi razlozi (a spoljno razaranje države je veoma važan faktor) zašto je to tako jer ako se ne spomene ovaj faktor koji sam ja spomenuo možemo da dođemo u zamku da mislimo da je iskuljučivo u nama problem. Sto je netačno.