Kako drveće duž saobraćajnica čuva našu životnu sredinu

Podizanjem zaštitnih pojaseva od visoke vegetacije uz saobraćajnice drastično se redukuju produkti negativnih efekata vozila na životnu sredinu i okolni prostor.

Već se ozbiljno zahuktala tema zaštite životne sredine i kod nas, ali čini se da postoje nedostaci u razmerama sagledavanja cele tematike i koliko je to zapravo sveobuhvatna i široka oblast. Istina je da sve počinje od nas pojedinaca i našeg odnosa prema sredini u kojoj živimo u donošenju svakodnevnih odluka bilo u privatnom životu bilo našim delovanjem na poslovnom planu. Međutim, postoji jedna jako značajna i potpuno opšte zanemarena oblast iz opsega zaštite životne sredine, a to su zaštitni pojasevi.

Zaštitni pojasevi su biofizičke prepreke, odnosno skupovi drveća, žbunja i niske vegetacije, koji se podižu linearno u različitoj širini, a njihove funkcije i namene su različiti nivoi zaštite i različite usluge ekosistema.

Za trenutak bi bilo dobro uvesti u priču značenje termina “usluge ekosistema”. Ovaj termin, na najjednostavniji način i najšire rečeno, predstavlja skup svih koristi koje čovek i društvene zajedice mogu imati od prirode, njenih elemenata i procesa. Neke od tih usluga ekosistema su hrana, voda, sirovine, regulacija klime, prečišćavanje voda, zaštita od poplava, edukacija, rekreacija, estetske vrednosti, kruženje hranljivih materija, produkcija kiseonika i formiranje zemljišta. Dakle, ceo naš život zavisi od prirode u kojoj živimo i njenih darova, stoga teško da se može reći da nas ova tema ne dotiče.

Biljke su u stanju i da neke od zagađujućih materija apsorbuju i time uklone iz atmosfere.

Iako je tema zaštitnih pojaseva veoma široka, a mogućnost njihove primene i dobrobiti višestruka ovde ćemo razmotriti samo neke od njih.

Izuzetno značajna uloga je u smanjenju uticaja nekog emitera zagađenja na okolinu, odnosno sprečavanje uticaja okolnih procesa na određenu oblast, što se naročito odnosi na saobraćajnice. Koristi su obostrane zato se može reći da zaštitni pojasevi smanjuju konflikt među različitim namenama u korišćenju prostora.

Negativni efekti koje prouzrokuju saobraćajnice ispoljavaju se u vidu emisije štetnih gasova i čestica polutanata kao i buka koju emituju motorna vozila. Podizanjem zaštitnih pojaseva od visoke vegetacije uz saobraćajnice drastično se redukuju produkti ovih negativnih efekata na životnu sredinu i okolni prostor. Na lišću se talože  fizičke čestice zagađivača, dok su biljke u stanju i da neke od zagađujućih materija apsorbuju i time uklone iz atmosfere. Vazduh se kroz zaštitni pojas filtrira, a efekti buke se drastično smanjuju. Efikasnost zaštitnih pojaseva zavisi od njihove gustine i širine, odnosno što je pojas gušći, sastavljen od drveće i žbunja na nižem spratu i veće širine, negativni efekti se više redukuju, a nekada se mogu i potpuno neutralisati. U takvom slučaju može se reći da je u ekološkom smislu otklonjen uticaj polutanta na okolinu.

Sprečavanje klizišta

Još jedna jako bitna uloga zaštitnih pojaseva je sprečavanje klizanja zemljišta na nagibima, koji često nastaju prosecanjem saobraćajnice. Iako se u takvim slučajevima primenjuju različita inženjerska rešenja koja su često neizbežna i jedina moguća, ipak u velikom broju slučajeva, visoka vegetacija, drveće je rešenje koje je mnogo primerenije, jer svojim korenovim sistemom najefikasnije zadržava zemlju i sprečava njeno klizanje.

Sa druge strane, sa aspekta korišćenja saobraćajnice odnosno iz uloge korisnika, koristi zaštitinih pojaseva su takođe višestruke. Osim što u veoma velikoj meri smanjuju uticaje jakih vetrova na saobraćaj, jer nije jednostavno voziti na ogoljenom prostoru pri jakim udarima vetra, čime se utiče na bezbednost saobraćaja, u mnogome smanjuje količine snežnih nanosa na saobraćajnice čime se može olakšati posao zimskim službama naročito u vreme značajnijih nepogoda.

Još jedan izuzetno bitan faktor jeste smanjenje temperaturnih razlika i stvaranje zasene na saobraćajnici, što je značajno tokom letnjih vrućina, odnosno uticaj na mikroklimatske uslove lokacije. Sasvim je sigurno da je mnogo prijatnije voziti putem uz šumarak u odnosu na nepregledni prostor bez vegetacije. Vozilo se neuporedivo manje zagreva, a potrebe za korišćenjem klima uređaja u vozilu se drastično smanjuju.

Osim navedenog ne manje bitan uticaj je i na smanjenje monotonije u vožnji, jer koncentracija vozača značajno opada kada vozi putem u pejzažu, koji je monotin bez dinamike u smislu vertikala koje pruža vegetacija. Drugim rečima, zaštitni pojasevi imaju zaštitnu ulogu u odnosu na saobraćajnice, ali isto tako štite okolni prostor od saobraćaja.

Eolska erozija

Druga izuzetno značajna primena zaštitnih pojaseva jeste u sklopu poljoprivrednog zemljišta, jer se njima smanjuju negativni efekti eolske erozije odnosno uticaja jakih vetrova, gde se kroz smanjenje brzine kretanja vetrova, smanjuje  neproduktivno isparavanje odnosno isušivanje i degradacija zemljišta, što predstavlja veliki problema na velikim poljima pod poljoprivrednim kulturama. Neophodnost podizanja zaštitnih pojaseva je zarad stvaranja stabilnih bioloških, fizičkih i hemijskih uslova za rast i prinos kultura. U suprotnom mere, koje se moraju sprovoditi nad poljoprivrednim zemljištem su brojne, često i manje zdrave zbog preterane upotrebe hemijskih materija, i višestruko skuplje jer intenzivno navodnjavanje u sušnom periodu svakako nije mala investicija.

Prirodni sklad ozbiljno je narušen nestankom i sečom šuma na ogromnim prostorima.

Ono što je zajedničko za oba ova slučaja primene je da su zaštitni pojasevi izuzetno bitan faktor za očuvanje i povećanje biodiverziteta, odnosno raznovrsnosti živog sveta, jer se time postiže stabilan lanac ishrane u prirodi i omogućava odvijanje prirodnih procesa.

Važno je istaći da je prostor naše države od prirode bogat biljnim i životinjskim svetom, ali tokom procesa urbanizacije i povećanjem površina pod poljoprivrednim zemljištem prirodni sklad je ozbiljno narušen nestankom i sečom šuma na ogromnim prostorima, što sve ima svoje razvojne benefite međutim tokom vremena nastao je ogroman disbalans, koji je uzrokovao potrebom za opsežnijim merama koje moraju biti sprovedene kako bi se popravila šteta i smanjile mogućnosti za dalju degradaciju.

Prema dostupnim informacijama 60 tih i 70 tih godina prošlog veka veoma se vodilo računa o planiraju i podizanju zaštitini pojasevi različitih namena. I u mnogome oni koji danas postoje su iz tog perioda. Osim planski podignutih, postoje i zaštitni pojasevi koji su ostaci nekadašnjih šuma koje su krčene. Odnosno, prilikom seče šuma ostavljani su uski pojasevi koji su danas od izdanačkih šuma promenili ulogu u zaštitne pojaseve. Prema dostupnim informacijama u kasnijem periodu se prestalo sa podizanjem novih i naprotiv, postojeći zaštitni pojasevi su sečeni, a zemljište upotrebljavano za nove namene pod različitim izgovorima. Sve to je doprinelo da se stanje životne sredine u mnogome poremeti na našu štetu. Kao glavni razlozi ne podizanja zaštitnih pojaseva navodi se da postojeći Zakonodavni okvir ne poznaje termin zaštitnih pojaseva, a osim toga i privatna vlasnička struktura nad zemljištem, barem kada je poljoprivredno zemljište u pitanju. I onda opet dolazimo do zaključka da je dosta toga do nas, našeg znanja i nivoa svesti.

Kao što znamo priroda je samoodrživ sistem, međutim antropogenim, odnosno našim uticajem dolazi do poremećaja ravnoteže bioloških procesa, a kao posledica nastaje narušavanje životne sredine u kojoj živimo. Stoga smo u obavezi da popravljamo i delujemo na umanjenju negativnih posledica našeg delovanja zarad nas samih i za održivost života budućih generacije.

Zelena infrastruktura

Zaštitni pojasevi predstavljaju deo šire oblasti koje se zove Zelena infrastruktura, i njen su neophodan i ključni element. Jedna od uloga im je povezivanje elemenata ekosistema u pružanje šireg spektra usluga ekosistema koji se odnose na ekološke faktore smanjenja emisije polutanata, korišćenje obnovljivih izvora energije. Umrežavanjem zelenih pojaseva povećava se spektar usluga ekosistema, smanjuje uticaj od poplava, eolske erozije, degradacije zemljišta, a  povećava se biodiverzitet i površine za rekreaciju i turizam.

Evropska Unija već deceniju sistematski promoviše Strategiju Zelene Infrastrukture nudeći načine za finansiranje i sprovođenje sistematske implementacije, kao načina za poboljšanje kvaliteta životne sredine koju smo ozbiljno narušili. Zašto je to značajno, samo sistematskim pristupom zelenoj infrastrukturi i njenim uvođenjem u planske i zakonodavne okvire stvara se mogućnost implementacije na fizičkom nivou, odnosno kada postoji regulativa i definisane uloge i odgovornost, može se pristupiti sredstvima i samo tada možemo da vidimo poboljšanje i na realnom fizičkom planu. Sredstva i načini postoje ali usled nemanja dovoljno informacija, zakonske regulative i jasnog definisanja nadležnosti sprovođenje je samo delimično ili ga uošte nema.

Dobar primer rada na informisanosti i ukazivanja na potrebu sistematskog pristupa ovoj oblasti je publikacija koju je izdalo Udruženje Pejzažnih arhitekata Srbije, 2020. godine pod naslovom “Evropska strategija Zelene Infrastrukture – mogućnost primene u Srbiji”,  kojom je vrlo detaljno analizirano šta su naši trenutni nedostaci i koje mere pružaju mogućnost ubrzanijeg i sistematskog  delovanja na sprovođenje projekata zelene infrastrukture u Srbiji, a u cilju poboljšanja stanja životne sredine u našoj zemlji.

Situacija je ozbiljna

Akcenat je na stavu da mogućnosti postoje ali da ono što nedostaje jeste zakonska regulativa i sistematsko planiranje na svim nivoima da bi se stvorili uslovi za sprovođenje i primenu svih mogućnosti koje Evropska unija nudi. Ovo iz razloga jer su projekti prekogranične saradnje na ovim poljima nešto što se favorizuje i predstavlja veliki značaj na našem kontinentu. Svi smo svesni da je situacija zaista ozbiljna i da mora da se deluje sveobuhvatno na različitim poljima.

Kad ste već ovde…

• Ima li Beograd dovoljno zelenih površina?