Zadar kao primer za Sremsku Mitrovicu: Zašto izbegavamo staklene ulice i trgove?
Delimično popločavanje trgova ili ulica nesalomivim staklom idealno je rešenje za zaštitu istorijskih slojeva u urbanim sredinama poput nekadašnjeg Sirmiuma.
Priča je stara koliko i arheologija: naime, gradovi su počesto građeni na temeljima starijih gradova, budući da imaju dugu istoriju. Počesto je tokom istorije došlo do sedimentacije, odnosno do nanošenja slojeva zemlje na stare građevine, a na novim slojevima, koji su nekada i po nekoliko metara, a nekada i svega pola metra viši, građeni su novi gradovi: ulice i trgovi.
I, onda dolazi do „raskopavanja“ trgova i ulica, radi popločavanja, uvođenja infrastrukturnih pobošljanja (proširenje kanalizacione, vodovodne, gasovodne, električne, internetske veze – spisak se stalno proširuje) i… nađe se nešto spektakularno i neočekivano, iz starog perioda i od velike važnosti. I onda se o tome naveliko piše, a u Srbiji, to se prosto zatrpa. Ili se konzervira pa zatrpa. A ne mora biti tako.
Još od istog autora:
- Balkansko arhitektonsko nasleđe i kako se prema njemu odnosi Srbija
- Od Kur Salona do doktorskih vila: Biseri autohtone srpske banjske arhitekture
Ili pravilna konzervacija ili zatrpavanje
Danas su prolaznici u Sremskoj Mitrovici bili iznenađeni činjenicom da se jedno zapušteno nalazište (prvobitno gradilište), gde je locirana gotička crkva iz ugarskog vremena, i vremenom prosto ostavljena zubu vremena i klimatskim hirovima i zagrađena ogradom, počela da se… zatrpava peskom, a zidine se konzerviraju plastičnim navlakama.
Da li će tu biti plato, popločan, kao da ničega ispod nema, ili će čak i neka druga stvar nići – svi nagađaju. Petar Milošević je, kao vodeći arheolog-istraživač Sirmiuma, svojevremeno molio da se iskopine ove rimske prestonice ili pravilno konzerviraju (Vizitorskim centrom Carska palata delimično je ovo urađeno), ili zatrpaju.
Rešenje koje bi svakog zadovoljilo jeste da delimično trg ili ulica bude popločan nesalomljivim staklom.
Mnoge iskopine, kao što je Hipodrom, nikako da dobiju pravilnu zaštitu ili prikaz, a to se desilo i u Beogradu, na Trgu republike, gde je otkrivena ni manje ni više nego jedna od kapija Beograda – Stambol kapija. I ona je – ma kako „zloglasna“ bila – zaslužila bolju sudbinu nego da bude zakopana pod behaton.
A rešenje koje bi svakog zadovoljilo, i koje se primenjuje u ovakvim situacijama, jeste da delimično trg ili ulica bude popločan nesalomljivim staklom, uz mogućnost da, ako je dovoljno dubok sledeći nivo, bude omogućen silazak turistima i poseta u vidu štenje među artefaktima ili zidinama lokaliteta.
Ukoliko nije, omogućen je pogled i na sadašnje popločavanje – recimo, u gradu Side u Turskoj – srednjovekovnim kamenom (ili novovekovnim verzijama), i kroz staklo, na mozaike ili staro popločavanje. U Sideu, na primer, noću stakleni pločnici bivaju osvetljeni na sjajan način dajući mističnu atmosferu.
Povezani članci:
Kako su to rešili Zadrani
Jedan drugi primer dolazi nam takođe sa Sredozemlja, ali iz bivše nam države, iz Zadra. Tako je u ovom gradu u severnoj Dalmaciji jedan deo trga Petra Zoranića urađen na taj način prilikom rekonstrukcije iz 2013. godine, koju su uradili arhitekti iz studija Kostrenčić-Krebel, te se ispod renesansnog trga da videti i stariji nivo.
Naime, Trg Petra Zoranića bio je u ruševnom stanju nakon 1990-ih kada je oštećen u nekim od bombardovanja u jugoslovenskim ratovima. Početkom ovog veka, kada se radilo na poboljšanju podzemne infrastrukture, pronađene su neke veoma značajne ruševine.
Najistaknutija je osmougaona osnova jedne od kula koja je nekada stajala uz kapiju u rimskom zidu.
Najistaknutija, u samom centru trga i samo metar i po ispod današnjeg popločanja, je osmougaona osnova jedne od kula koja je nekada stajala uz kapiju u rimskom zidu.
Pet metara severno od ovoga nalazi se podnožje rimskog luka, a pet metara istočno su ostaci kapije u srednjovekovnom zidu.
Danas je sve to harmonično uklopljeno u prozirni deo trga ispod koga se vidi onaj stariji, rimski. Dakle, moguće je „ubiti dve muve jednim udarcem”.
Ideje su tu, treba ih primeniti
Zašto se kod nas ovo sjajno rešenje izbegava i u istorijski bogatim urbanim jezgrima, ostaje misterija, ali dobrih praksi iz okruženja ima napretek.
Čak je i nekadašnji zamenik gradonačelnika obećavao ovo rešenje za Virtenberšku, odnosno Stambol kapiju, sa sve pločom koja opisuje, ali nismo je dočekali. A mogli smo. Ideje su tu. Samo ih treba primeniti.
