Rekordan broj kandidata bori se za 304 mesta na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu
Da za studijama arhitekture i građevinarstva i ove godine vlada veliko interesovanje, pokazuje nam i broj prijavljenih kandidata na fakultetima Univerziteta u Beogradu.
Prvi upisni rok na fakultetima u Srbiji počeo je 19. juna prijavljivanjem kandidata i završiće se poslednjim danom upisa primljenih 12. jula, dok su pojedini fakulteti proceduru prijavljivanja započeli su elektronski i pre zvaničnog početka roka.
Univerzitet u Beogradu saopštio je u ponedeljak da se na ovogodišnji prijemni ispit za upis na fakultete prijavilo ukupno 16.735 kandidata koji se „bore” za upis na 15.283 mesta. Ukupan broj prijava je 25.520, što znači da su mnogi svršeni srednjoškolci odlučili da se prijave na dva ili više studijskih programa u okviru istog fakulteta.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Jagma za mestima na Arhitektonskom fakultetu
Prijemni ispit na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde se prijavilo 630 kandidata, počeo je juče u 11 časova, a Jelena Marić iz ove visokoškolske ustanove kaže da mogućnost upisa ima 304 kandidata, od kojih ukupno 200 studenata koji se finansiraju iz budžeta i 104 studenta koji sami plaćaju školarinu.
„Fakultet upisuje 240 studenata, i to 160 studenata koji se finansiraju iz budžeta, i 80 studenata koji plaćaju školarinu, u prvu godinu na studijski program Osnovne akademske studije, i 64 studenta i to 40 studenata koji se finansiraju iz budžeta i 24 samofinansirajućih studenata – u prvu godinu na studijski program Integrisane akademske studije“, rekla je Marić za Tanjug.
Preliminarna rang-lista kandidata biće istaknuta dan posle prijemnog ispita, odnosno danas, 25. juna, do 22 sata, dok će konačna rang-lista biti objavljena na oglasnoj tabli i na internet stranici Fakulteta 29. juna do 20 sati, dodala je Jelena Marić.
Za 240 budžetskih i 90 samofinansirajućih mesta na odseku Građevinarstvo prijavilo se 507 kandidata.
Što se tiče Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za 240 budžetskih i 90 samofinansirajućih mesta na odseku Građevinarstvo prijavilo se 507 kandidata. Na odseku Geodezija za 40 budžetskih i 20 samofinansirajućih mesta konkurisalo je 110 kandidata, dok je na odseku Geoinformatika 66 kandidata u konkurenciji za 20 budžetskih i 10 samofinansirajućih mesta.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu obrazovne ustanove na Bulevaru Kralja Aleksandra 73, odlukom vlade Građevinski fakultet je dobio dodatna budžetska mesta za studente romske nacionalne manjine (3 mesta) i studente sa invaliditetom (3 mesta).
U skladu sa Stručnim uputstvom za sprovođenje upisa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, broj samofinansirajućih studenata će biti umanjen na onim studijskim programima na kojima ostvare pravo upisa studenti po afirmativnim akcijama.
Nije mi jasno zasto postoji potreba za 300 novih arhitekata, kada je trziste vec prezasiceno arhitektama?
Bolje bi bilo upisivati manji broj studenata, a tokom studija im posvetiti vecu paznju da bi kasnije izasli kompletniji za struku.
A pa ne, zasto bi to radili kad ovako mogu da imaju 200 samofinansirajucih studenata samo u BG, a trziste sutra po 300 visokoobrazovanih crtača za male plate, ili radnike za strana tržišta. Kad ste videli da ovde funkcionišu zdravorazumska rešenja kao što bi bilo da studira broj koji jeste potreban tržištu.
Zato sto fakultet samo formalno obrazuje arhitekte u pravom smislu te reci. Velika vecina nakon zavrsetka pocne da se bavi raznim drugim stvarima, pretezno crtanjem u biroima drugih arhitekata, vrlo cesto upravo kod profesora sa fakulteta ili njihovih kolega. Ne postoji usmerenje „strucni crtac“ nazalost, i sto se tice kvaliteta crtaca fakultet obrazuje vrlo nizak kvalitet. Pocetne plate vecini ce biti oko 42000, retko ko ce sa 5 godina iskustva prebaciti „prosecnu“ platu nazalost. Sve veci broj radi i posao u prodaji razlicitih proizvoda-parketi, keramika itd…
Fakultet nazalost ne ume da osposobi profesionalne arhitekte, a na stvarne poslove kojima ce se studenti baviti se uopste ne obazire
Niko nema pravo da uskrati pravo na školovanje i izbor profesije …posebno jer je situacija na tržištu fluidna i kompanije odgovara veći izbor kandidata jer se tako stvara konkurebncija koja utiče na kvalitet. Uostalom posao mogu naći i van Sbije a ne samo u Srbiji ! Nema razloga za ograničenje dok god postoji potreba od strane budućih studenata !
Konkurencija utiče samo na mogućnost da daju smešne plate. Što više studenata to više sutra neispunjenih i nezadovoljnih arhitekata na psihoterapiji… Šta je bolje? Realan broj ili puko ispunjavanje želja deci, uz punjenje fakultetskih budžeta?
Jadni, kad bi znali samo šta ih čeka….
Baš tako. Verovatno mamama i tatama deluje da ima posla zbog buma izgradnje, a ne znaju da mizeran deo kolača ide arhitektama
Pogrešan naslov!!!
Do pre 15- 20 godina je na 1 mesto konkurisalo 5-oro, 6-oro srednjškolaca… A prijemni je trajao 3 dana i polagalo se 5 različitih testova! Tako da 2 na jednoesto nije rekordan broj..
A siplomci arhitektonskog fakulteta nisu stručni crtači!!! Daleko od toga! To su najnestručniji crtači sa duboko usadjenom potrebom za zgradama koje su umetnička dela….
Taj prijemni je u Beogradu ukinut 2001. godine, ali je ostalo crtanje i matematika sa geometrijom i logičkim zadacima na osnovu čega je isto mogao da se napravi odabir onih koji razumeju prostor. Bilo je 3 ili 4 prijavljenih na 1 mesto. Bolonja je polako uvođena od generacije upisane 2002. a čini mi se da je prva koja je cela išla po Bolonji upisana 2004. Oni su i bili ok, ali kasnije generacije Bolonje su dobijale sve manje i manje znanja, odnosno program je menjan. Prijemni više ne kristališe one koji su stvarno talenti za arhitekturu, i to ne mislim samo u kreativnom smislu, već one koji razumeju prostor, inženjering, spoj svega što arhitektura jeste. Čak i profesori komentarišu da nemaju dovoljno kvalitetne studente za rad, ali to je problem njihovih kolega koji donose te odluke.
Dakle kombinacija loše selekcije u startu, lošeg studijskog programa u smislu veština za praksu sutra, velikog broja arhitekata, mizernog tržišta, bržih softvera, dovodi samo do toga da je 60-70% arhitekata srozano na nivo tehničara. Zašto onda studirati 5 godina?