Za 20 minuta od Pešte do Beča: Hyperloop povezuje centralnu Evropu
Brzi vakumski voz povezaće Budimpeštu, Bratislavu i Beč a Beograda, nažalost, nema u planu.
Iz kompanije Hyperloop, iza koje osnivač Elon Musk (PayPal, Tesla Motors), potvrdili su za Dezeen da je u toku izrada studije izvodljivosti za projekat povezivanja tri velika grada centralne Evrope.
Suština Hyperloop tehnologije, koja je još uvek u fazi finalnog testiranja, prilično je revolucionarna: putnici bi se smeštali u kapsule koje bi se kretale u polu-vakumskoj tubi s brzinom od 1.200 km/h – što je brže od aviona!
Putnici bi se smeštali u kapsule koje bi se kretale u polu-vakumskoj tubi s brzinom od 1.200 km/h – što je brže od aviona!
Pri toj brzini, iz Budimpešta do Beča stiglo bi se za samo 20 minuta. Jedino usputno zadržavanje bilo bi u Bratislavi a putnici koji bi ušli na toj stanici bi se u prestonici Austrije našli za manje od pet minuta.
Po rečima nadležnih u Slovakia Hyperloop, prva faza projekta bi trebala da krene do 2020. godine a procenjeni troškovi za ovu fazu iznosili bi oko 200 do 300 milona evra.
Alternativa vazdušnom saobraćaju
Da je Hyperloop projekat ozbiljna stvar, govori i podatak da iza nje stoji Elon Musk – osnivač kompanija za proizvodnju električnih automobila Tesla Motors, servisa za elektronsko plaćanje PayPal i svemirskog istraživačkog programa SpaceX.
Prva ruta koja je predložena za izgradnju nalazi se u SAD: dugačka je 640 kilometara i ona bi spojila Los Anđeles – San Francisko za 30 minuta, obezbeđujući brzu i jeftinu transportnu alternativu… pogotovu avionima. Transportni kapacitet sistema je 3.400 ljudi na sat, odnosno, 24 miliona putnika godišnje.
Hipotetičkom Hyperloop trasom od Beograda do Beča stiglo bi se manje od 30 minuta. Pusti san…
Sistem je dizajniran tako da je otporan na zemljotrese i vodu a maksimalna pažnja posvećena je bezbednosti putnika.
Tim s univerziteta MIT pobedio je prošlog meseca u konkursu za izradu eksperimentalne kapsule, što će Hyperloop ideju približiti jedan korak ka realnosti.
Ideja o sistemu Hyperloop potekla je od ETT-a:
