Kako je kuća u Kragujevcu pretvorena u vrtić sa ekscesima na fasadi
Pogledajte kako je dobrom arhitekturom deci data mogućnost da borave u svetlim, zdravim i neopterećenim prostorima kao preduslovima za ispravan razvoj.
Poslednje obdanište većeg kapaciteta i u formi državne institucije izgrađeno je u Kragujevcu krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada je broj stanovnika u ovoj opštini bio nešto veći od 80.000.
Danas, kada je taj broj minimalno duplo povećan, i kao prirodni razvojni proces grada u kojem je potreba za ovakvim sadržajima normalna, pojavljuju se predškolske ustanove ovog tipa u formi privatnih institucija pokušavajući time da nadomeste očigledan nedostatak.
Ne ulazeći u kvalitet i sadržaj novih oblika i tipova ovakvih privatnih ustanova, želja investitora je bila da ovaj vrtić postane prvenstveno deo identiteta naselja Erdoglija u Kragujevcu, ali i inovativnog pristupa kako u oblikovanju objekta, tako i kasnije u vaspitnom pristupu.
To su osnove na kojima počiva Predškolska ustanova „Dobrica“, za koju projekat arhitekture potpisuju Marija i Petar Simović iz kragujevačkog Arhitektonsko-inženjerskog studija ARIS d.o.o.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Obavezna lektira: 12 projekata škola i vrtića u Srbiji i regionu
- Jednostavni oblici i primarne boje u mikrosvetu subotičkih predškolaca
Dogradnja i nadgradnja stare kuće
Kako za Gradnju navode autori, jednoporodične kuća koja je bila predmet rekonstrukcije nalazi se u nizu istovetnih tipskih objekata koji čine jednu stranu ulice, izgrađenih početkom 80-ih godina 20. veka.
Zahtev klijenta je bio da se postojeći objekat zadrži, rekonstruiše i u skladu sa planskim dokumentom dogradi i nadgradi, kao i da obdanište bude savremeno i samim tim adekvatno estetizovano kako bi se izdvojilo u okruženju.
Predmet projektovanja je bila rekonstrukcija objekta u privatnu predškolsku ustanovu u ulici Voje Radića u Kragujevcu koja se slepo završava i direktno naslanja na spomen-park Šumarice, što je i bila glavna vodilja u smislu nadomešćivanja veoma važne potrebe za kontaktom sa prirodom.
„U tom smislu i uz maksimalno poštovanje zakonskih i planskih akata je rekonstrukcijom stari objekat dograđen i nadgrađen kako bi bio transformisan u predškolsku ustanovu u kojoj se nalazi 6 soba, kapaciteta do 120 dece, i sve servisne prostorije koje su neophodne za neometano funkcionisanje objekta: profesionalna kuhinja, administracija, servisne prostorije“ – objašnjavaju iz kragujevačkog studija.
Brisani prostor za komplementarne sadržaje
Sama predškolska ustanova se nalazi u okviru etaža podruma, prizemlja i prvog sprata gde su smeštajni kapaciteti na prizemlju i prvom spratu, a ostali sadržaji su u okviru podrumske etaže.
„Na nadgrađenom drugom spratu, koji je fizički odvojen od predškolske ustanove spoljašnjim betonskim stepeništem, nalazi se brisani prostor ispod novoprojektovanog dvovodnog krova od drvene krovne rešetke, raspona 9 metara, ostavljen na raspolaganju klijentu da u okviru ovog prostora organizuje komplementarni poslovni prostor u vidu igraonice/radionice koja bi funkcionisala nezavisno od obdaništa“ – navode Marija i Petar Simović.
Svi ekscesi na fasadi su namerni kako bi predstavili jednu dečiju igru arhitektonskim elementima.
Specijalna pažnja posvećena je infantilnom završnom utisku, a to je kuća sa dvovodnim krovom od cigle jer je, ističu autori, tako „treće prase“ gradilo u poznatoj priči o Vuku i tri praseta.
„Ova priča nije samo o marljivom radu i o tome da se ne bude lenj, već i decu prvi put upoznaje sa fizičkim karakteristikama materijala i trajnosti nečega što se gradi. Svi ekscesi na fasadi su namerni kako bi predstavili jednu dečiju igru arhitektonskim elementima, od betonskog stepeništa, preko vidljive krovne rešetke na uličnoj fasadi i specifičnog sloga listele“ – kažu naši sagovornici.
Materijalizacija uklopljena u estetiku naselja
Iz studija ARIS naglašavaju da je upotreba glinene listele u terakot boji (Röben, boja Westerwald) na fasadi ujedno i apsolutna referenca na okolne zgrade koje su građene 60-ih, 70-tih i 80-ih godina prošlog veka, sa fasadnom opekom iste boje, učestvujući time u celokupnom identitetu čitavog naselja.
„U tom smislu kao arhitekte smo smatrali da je taj postupak značajan za pravljenje mentalnih mapa delova grada u najranijem detinjstvu i poistovećivanje sa ovim sveprisutnim materijalom u ovom delu naselja, ali i u Kragujevcu inače. Ovo obdanište je imalo zadatak da bude deo naselja i samim tim uklopljeno u njegovu estetiku na nivou završne materijalizacije“– kažu arhitekte i dodaju:
„Kako je u pitanju rekonstrukcija, za dogradnju su korišćeni armirano-betonski i zidani konstruktivni elementi, dok je za novu etažu drugog sprata odlučeno da se krovna konstrukcija uradi od drvenih krovnih rešetkastih nosača raspona 9 metara kako bi se prostor ove etaže totalno oslobodio za slobodnu organizaciju“.
Upravo zelena boja koja je odabrana za logo iskorišćena je i za boju ograda stepeništa i rampi kako bi celokupna priča bila u harmoniji.
Kako dalje saznajemo, dok je objekat projektovan i građen važna tema je bila i ime vrtića. Dobio je ime “Dobrica” po velikom dečijem pesniku Dobrici Eriću (1936-2019).
„Tim Insomnia i grafički dizajner Marko Cvetković su osmislili logo vrtića koji neodoljivo podseća na razbarušenu kosu pesnika, a ujedno je i u obliku drveta kao poveznica sa njegovom poezijom i prirodom. Upravo zelena boja koja je odabrana za logo, RAL 6021, je iskorišćena i za boju ograda stepeništa i rampi kako bi celokupna priča bila u harmoniji“ – objašnjavaju autori.
Izazov postavljanja prefabrikovanih krovnih nosača
Kada je reč o samom procesu projektovanja, arhitekte ističu da je najveći izazov bio da se tražena funkcija adekvatno i estetizuje kroz završnu materijalizaciju.
Što se tiče izvođenja, ono se dešavalo u prvoj godini pandemije Kovida-19 i u tom smislu organizacija gradilišta i nabavka materijala je bila sama po sebi izazovna.
„Najinteresantniji deo gradnje je zapravo bilo postavljanje drvenih krovnih rešetkastih nosača koji nisu bili rađeni in situ, već su kao gotovi elementi doneti na gradilište i uz pomoć krana postavljani“ – navode iz studija.
Podovi su od linoleuma, a drugi dominantan materijal je drvo u vidu brezove šper ploče i punog drveta.
U enterijeru su zastupljeni nežniji tonovi kao što su bež i žuta. Sa tri osnovna geometrijska oblika – krug, trougao i kvadrat su markirane sobe na nivou poda, ali i pripadajući ormarići u prostoru za presvlačenje, ručke od ormara, skrivači za TV-e, pokretne komodice i slično.
„Podovi su od linoleuma, kao zdrav i primeren materijal za dečije ustanove, a drugi dominantan materijal je drvo u vidu brezove šper ploče i punog drveta“ – navode naši sagovornici.
Prostori kao preduslov za ispravan razvoj
Kako na kraju navode naši sagovornici, ono što kao arhitekte mogu da urade kada se nađu pred ovakvim zadatkom – koji je limitiran zatečenim stanjem, ograničenim kapacitetima, ograničenim budžetom – to je da kroz pojednostavljene forme, pažljivo odabranu materijalizaciju i što jednostavniju funkcionalnu šemu približe „šta bi to mogla arhitektura da bude deci“.
„Dobru arhitekturu ovde bismo skromno definisali kao davanje mogućnosti deci da borave u svetlim, zdravim i neopterećenim prostorima kao preduslovima za ispravan razvoj, pa je u tom smislu naš zadatak ispunjen“ – zaključuju za naš portal iz kragujevačkog studija ARIS d.o.o.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Predškolska ustanova „Dobrica“
Kragujevac
fizičko lice
Marija i Petar Simović
Arhitektonsko-inženjerski studio ARIS d.o.o. Kragujevac
2019-2020.
2020-2021.
778 m²
Po+P+2
Relja Ivanić
šta reći za nešto ovako fantastično urađeno nego blago dečici, osoblju i kragujevcu! bravo! svaka čast
Arhitektama svaka čast.
dobra je ovo zgrada
Divan projekat ali možda malo pojašnjenje samog naslova ako može:
„Kako je kuća u Kragujevcu pretvorena u vrtić sa ekscesima na fasadi“
eksces • muški rod Prekomernost, preteranost; ispad, izgred, prestup, istup; nasilje, svirepost; ekscesus in modo, prav., greška u načinu izvođenja ili u obliku neke radnje
Moguće da je želja autora bila da ubaci englesku reč „access“
Eksces kao ispad, prekomernost i preteranost…jer jeste istina da se svašta dešava na fasadi….morate priznati da „kako je kuća u Kragujevcu pretvorena u vrtić sa ispadima na fasadi“ ne zvuči baš najbolje……
p.s. odgovor autora 😀
Divan projekat, zaista lepa arhitektura.
lepo i zanimljivo! bravo!