Vlasnici svih postojećih objekata moraće uskoro da poseduju energetski pasoš

Šta sve treba da znate o sertifikaciji i izdavanju energetskih pasoša u Srbiji koje treba posmatrati kao zaštitu potrošača, a ne represivnu meru.

Razmišljate li o komforu u vašem stanu u kojem boravite? Zimi je u prostorijama hladno, a leti prevruće? Znate li šta je od građevinskih materijala i tehničkih sistema zaista ugrađeno u vaš objekat koji ste skupo platili? Zar ne bi bilo sjajno kada biste dobili zvanični dokument u kojem sve to piše?

Energetski pasoš, odnosno Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, dokument je koji prikazuje energetska svojstva zgrade, ima propisani sadržaj, izgled, uslove i način izdavanja i izdat je kroz Centralni registar energetskih pasoša (CREP).

Ovaj dokument izdaje organizacija ovlašćena za poslove izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, a šta sve on podrazumeva, koji su kriterijumi za sertifikovanje, te šta se energetskim pasošem postiže, objasnićemo vam uz stručnu pomoć Gorana Todorovića iz firme Energy Concept d.o.o.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Termoizolacija fasade: Tri saveta za kupce stanova u novogradnji
• Ovo su najvažnije izmene u novom Zakonu o planiranju i izgradnji

Šta sve podrazumeva energetski pasoš

Centralni registar energetskih pasoša (CREP) je informacioni sistem preko koga se vrši izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i u kojem se vode baze podataka o ovlašćenim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove za izdavanje sertifikata, odgovornim inženjerima za energetsku efikasnost zgrada koji su zaposleni u tim organizacijama i izdatim sertifikatima o energetskim svojstvima zgrada.

Na osnovu specifične godišnje potrebne toplotne energije za grejanje, zgrade se svrstavaju u energetske razrede, od A+ razreda s najmanjom potrebnom energijom za grejanje (≤15 kWh/m²), do G razreda s najvećom potrebom energije (>250 kWh/m²).

„Pored kvantitativnih informacija energetski pasoš daje kvalitativne informacije o nekretnini, pa možete saznati sve o ugrađenim građevinskim materijalima, tehničkim sistemima, kao i o uslovima komfora u objektu“ – objašnjava za naš portal Todorović.

Energetski pasoš je dokument bez kog nije moguće dobiti upotrebnu dozvolu.

Izgled, sadržaj i procedura izdavanja Energetskog pasoša definisani su Pravilnikom o uslovima sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.

Prema Pravilniku, svi novoizgrađeni objekti i postojeći objekti, koji se rekonstruišu, moraju za pribavljanje upotrebne dozvole izraditi energetski pasoš.

„To znači da će svi oni koji grade nove, ali i rekonstruišu, adaptiraju ili saniraju postojeće objekte morati da izrade ovaj dokument. Energetski pasoš je dokument bez koga nije moguće dobiti upotrebnu dozvolu“ – kaže Todorović.

Energetski pasoš na uvid javnom beležniku

Na osnovu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koja će biti usvojena na prolećnom zasedanju Narodne Skupštine Republike Srbije uvode se novine u ovoj oblasti. Definiše se nova obaveza koja se odnosi na nekretnine u prometu.

„Naime, prilikom overe Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i zaključenja Ugovora o zakupu obavezno se javnom beležniku dostavlja na uvid energetski pasoš“ – navodi naš sagovornik.

Predloženi su rokovi za usaglašavanjem sa ovom odredbom, te tako vlasnici postojećih zgrada javne namene dužni su da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu novog zakona pribave sertifikat o energetskim svojstvima zgrade.

Vlasnici postojećih poslovnih zgrada imaće rok od 5, a vlasnici postojećih stambenih zgrada rok od 10 godina za pribavljanje sertifikata o energetskim svojstvima.

„Vlasnici postojećih poslovnih zgrada imaće rok od 5 godina, a vlasnici postojećih stambenih zgrada imaće rok od 10 godina za pribavljanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrade“ – kaže sagovornik portala Gradnja.

Nacrtom zakona, dodaje, predviđeno je da će lokalne samouprave imati obavezu donošenja opšteg akta, kojim će bliže urediti kontrolu izvršavanja ove obaveze, i to u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu novog zakona.

„Predlagači ovih izmena zakona smatraju da vlasnici stanova nemaju razloga za brigu i žurbu i da su predloženi rokovi primereni i realni“ – navodi Todorović.

Kako izgleda procedura sertifikovanja zgrade

Energetski pasoš se može izdati za celu nekretninu ili njen posebni deo npr. stan, lokal i sl. Energetski pasoš se izrađuje na osnovu sprovedenog energetskog pregleda nekretnine i postojeće projektne dokumentacije.

Energetski pregled zgrade vrši ovlašćeno lice. Vrši se pregled svih pojedinosti i karakteristika koje su u samom sertifikatu naznačene. Ukoliko se utvrdi validnost svih podataka, energetski pasoš se potpisuje i kao dokument postaje validan na period od 10 godina.

Energetski pasoš mora biti overen od strane odgovornog inženjera sa licencom 381 i pravnog lica-firme koja je ovlašćena za izdavanje istih. Rešenje o ispunjenosti uslova za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrada izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Energetski pasoš ima propisan sadržaj, izgled, uslove i način izdavanja. Mora biti izdat kroz Centralni registar energetskih pasoša (CREP).

Pasoš je validan samo ako ga je izradila i overila ovlašćena firma i ukoliko je izdat kroz Centralni registar energetskih pasoša.

Postupak izdavanja energetskog pasoša putem aplikacije CREP, odnosno verifikacije od strane nadležnog ministarstva traje najmanje 10 radnih dana. To je, kaže naš sagovornik, novina na koju treba da se naviknu investitori, a i inženjeri.

„Dakle, pasoš je validan samo ako ga je izradila i overila ovlašćena firma i ukoliko je izdat kroz Centralni registar energetskih pasoša“ – naglašava Goran Todorović.

Kako dodaje, trenutno je kod nas propisano da novoizgrađene zgrade moraju biti nаjmаnje „C” energetski razred kako bi dobile upotrebnu dozvolu.

Što se tiče postojećih zgrada, energetski razred nakon rekonstrukcije mora biti poboljšan najmanje za jedan energetski razred. Na primeru je to jednostavno približiti – ako je postojeća zgrada građena 70-ih godina prošlog veka svrstana u energetski razred “F”, posle rekonstrukcije ona mora biti svrtstana u energetski razred “E” ili bolji.

Šta se postiže dobijanjem energetskog pasoša

Energetski pasoš pruža uvid u postojeće karakteristike nekretnine: energetski razred, potrebnoj energiji za grejanje, kvalitetu ugrađenih materijala i tehničkih sistema objekta. Pored toga, Sertifikat obavezno sadrži predlog mera za unapređenje energetskog razreda, najmanje jednu meru kojom možete unaprediti postojeće stanje.

„Zato je jako važno da se pri pregledu energetskog pasoša obavezno pogleda strana broj četiri, koja sadrži predviđene mere za unapređenje energetske efikasnosti zgrade, odnosno preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije“ – kaže Todorović.

Na taj način, kako dodaje, svako ko kupuje ili iznajmljuje nekretninu ima jasniju sliku o vrednosti nekretnine, kao i budućim ulaganjima pri rekonstrukciji objekta. „Ovo je veoma važno, jer upravo to može uticati na cenu nekretnine“ – smatra naš sagovornik.

Zaštita potrošača, a ne represivna mera

Naglašava da obavezu sertifikovanja zgrada pre svega treba shvatiti kao zaštitu potrošača, a ne kao represivnu meru, budući da Energetski pasoši doprinose poboljšanju kvaliteta gradnje i unapređenja tržišta nekretnina.

„Dobro termički izolovana zgrada manje troši energiju za grejanje zimi i za hlađenje leti, a boravak u njoj je ugodniji i kvalitetniji. Energetski efikasna zgrada obezbeđuje viši komfor života dok je sam životni vek zgrade duži“ – navodi Todorović.

Kada  je reč o zaštiti životne sredine i zelenoj agendi, naš sagovornik napominje da je zgradarstvo veoma bitno u smislu potrošnje energije i zagađenja. Naime, u Republici Srbiji sektor zgradarstva troši preko 30% finalne energije i značajno utiče na kvalitet životne sredine.

Dobro termički izolovana zgrada manje troši energiju za grejanje zimi i za hlađenje leti, a boravak u njoj je ugodniji i kvalitetniji.

„Unapređenjem energetske efikasnosti u zgradama doprinosimo zaštiti životne sredine i smanjenju emisije gasova staklene bašte koji nastaju sagorevanjem energenata za grejanje/hlađenje prostora, pripremu sanitarne tople vode“ – kaže Todorović.

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada unapređenje energetske efikasnosti u zgradama je utvrđeno kao javni interes u Republici Srbiji. Istraživanjem stambenih zgrada pokazalo se da 85% stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljavaju minimalne uslove energetske efikasnosti.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada predviđeno je da svi novoizgrađeni objekti, kao i oni na kojima se vrši više od 25% rekonstrukcije, moraju posedovati energetski pasoš, pa se na taj način i obezbeđuje sprovođenje energetski efikasne politike.

Ima li razlike između sertifikacije poslovnih i stambenih zgrada, kao i starih i novih zgrada?

Sertifikacija zgrada se vrši prema Pravilniku i ne postoje razlike. Suštinski se proces zasniva na analizi projektne dokumentacije i obavljenom energetskom pregledu, a razlike u proceduri sertifikovanja javnih, poslovnih i stambenih zgrada nema.

Bitno je, kaže naš sagovornik, na početku gradnje u procesu projektovanja definisati cilj, odnosno energetski razred, svejedno da li se radi o novogradnji ili rekonstrukciji postojećih zgrada. Potom, svi koraci se odvijaju u određenom i definisanom pravcu što pojednostavljuje sam proces realizacije objekata.

„Energetski pasoš dolazi na kraju kao verifikacija i potvrda da je postignut određeni cilj. Nažalost, javnost u Srbiji nije osvešćena po pitanju benefita koje donosi energetski pasoš, tako da je to zadatak za sve nas za buduća vremena“ – zaključuje na kraju Goran Todorović.