Đurđević: Manje betona a više vodopropusnih površina može pomoći u borbi protiv poplava
Dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu tvrdi da živimo u infrastrukturi koja nije ‘štimovana’ za novu klimu već za neku od pre 50 godina.
Srbiju su ponovo zadesile poplave. Zbog rasta vodostaja i poplava vanredno stanje proglašeno je u Ivanjici, a vanredna situacija je na snazi u još 14 opština. Veliki broj osoba je evakuisan, a materijalna šteta je ogromna. Svaki put kada naiđe plavni talas preduzimaju se mere za sanaciju štete, a suštinskih rešenja nema. Zbog čega je to tako? Zbog čega nam se poplave stalno dešavaju? Odgovor smo potražili od Dr Vladimira Đurđevića, vanrednog profesora na grupi za meteorologiju na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Živimo u infrastrukturi koja nije ‘štimovana’ za novu klimu već za neku od pre 50 godina.
– Učestala pojava poplava je posledica globalnih klimatskih promena, na prvom mestu. Klima planete je značajno promenjena, zbog više od sto godina nekontrolisanih emisija gasova sa efektom staklene bašte, na prvom mestu CO2, zbog korišćenja fosilnih goriva, a jedna od manifestacija klimatskih promena je i učestala pojava ekstremnih padavina, i povećanje njihovih intenziteta. Pošto je atmosfera danas toplija, ona može „poneti“ u sebi više vodene pare, i samim tim i produkovati jače padavine.
U Srbiji je u proseku, poslednjih godina, broj dana sa dnevnim akumulacijama većim od 20 litara po metru kvadratnom, što je prvi prag rizika za pojavu bujičnih poplava, skoro udvostručen. Ovo je činjenica koja je bila predviđena kao posledica globalnog zagrevanja i to pre više decenija, a mi danas samo svedočimo tome.
Pošto je u prošlosti praksa bila da se sistemi za odbranu od poplava ili odvođenje atmosferskih padavina projektuju na osnovu osmatranja iz prošlosti (bilo da se radi o padavinama ili protocima u rekama), uračunavajući određeni rizik da do plavljenja može doći, ali samo u najekstremnijim situacijama, takva infrastruktura više nije adekvatna za ono sto nam se dešava, a to je da su ti ‘najekstremniji’ događaji procenjeni na osnovu prošlosti, postali učestaliji a polako postaju nova normala. Jednostavno rečeno živimo u infrastrukturi koja nije ‘štimovana’ za novu klimu već za neku od pre 50 godina.
Cela infrastruktura mora da se preoblikuje
– Da bi se izbeglo dalje učestalo plavljenje i u gradovima i u ruralnim sredinama, cela infrastruktura mora da se preoblikuje. Jedna od prilika za to je da ako je već negde nastala šteta, infrastruktura ne treba da se vraća u pređašnje stanje nego da se izgradi nova uzimajući u obzir promenu klime, i sadašnje i potencijalne buduće, posto će se klima dalje menjati najmanje narednih 50 godina. Ova praksa postoje polako standard svuda u svetu, tako da se pri projektovanju zahteva da objekti budu dizajnirani/dimenzionisani na osnovu budućeg stanja klime, da bi se izbeglo „krpljenje“ rupa u nedogled.
Naravno, pored činjenice da nam je infrastruktura neodgovarajuća za promene koje su nastupile, dodatni problem stvara i neadekvatno održavanje postojeće infrastrukure. Međutim da je i održavanje idealno, problem sa klimatskim promenama bi bio tu. U svakom slučaju ova dva faktora čine idealnu scenu za često plavljenje.
Koju lekciju treba da naučimo?
– Lekcija koju treba da naučimo, jeste da su klimatske promene nastupile, da to više nije pretnja koja je projektovana za budućnost i da polako treba da se prilagođavamo novonastaloj situaciji. Iako ovo zvuči relativno lako, očigledno je teško preokrenuti više-decenijske prakse u pravom smeru.
Na koji način se može upravljati poplavama?
– U novonastalim uslovima, uzimajući u obzir i buduće promene klime, jedino što preostaje je redizajnirane celog sistema odbrane od poplava i njegovo prilagođavanje na klimatske promene. Pored standardnih praksi, postoje i mnoge druge koje mogu generisati i dodatne benefite, kao što su rešenja koja pomažu očuvanju ekosistema, formiranjem retenzija, ili formiranjem mikro akumulacija, koje mogu biti višenamenske, na primer voda iz njih može biti korišćena za navodnjavanje tokom sušnog perioda.
– U svakom slučaju, pored činjenice da trebamo klimatske promene da prihvatimo kao realnost, malo kreativnosti će sigurno dobro doći.
U novonastalim uslovima, uzimajući u obzir i buduće promene klime, jedino što preostaje je redizajniranje celog sistema odbrane od poplava i njegovo prilagođavanje na klimatske promene.
Kakve strukture u javnim prostorima mogu pomoći da se smanje uticaji atmosferskih voda?
– Ja nisam stručnjak za urbano planiranje, da bih mogao o ovome da dam sveobuhvatan odgovor, ali manje betona a više vodopropusnih površina, kao i povećanje kapaciteta i izgradnja novih kolektora na kritičnim lokacijama sigurno ne bi odmogli. Grad Beograd je pre više godina usvojio plan prilagođavanja na klimatske promene, gde su jasno izneti potencijalni rizici i predložena neka od rešenja, od strane stručnih službi, međutim ostaje nejasno da li je nešto od ovih planova i realizovano.
O Vladimiru Đurđeviću
Vladimir Đurđević je vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Na istoj grupi je završio osnovne i magistarske studije i odbranio doktorsku disertaciju. Dobitnik je nagrade Svetske Meteorološke Organizacije za najbolji objavljen rad iz oblasti meteorologije u Srbiji za 2010. godinu, kao i Godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za naučni rad za 2017. godinu. Kilmatske promene, numeričko modeliranje klime, numeričko modeliranje geofizičkih procesa, regionalizacija klimatskih projekcija, uticaj klimatskih promena socio-ekonomske sektore i živi svet, prilagođavanje na klimatske promene su neke od oblasti njegovih istraživanja. Pored klasičnih akademskih aktivnosti, održao je i niz javnih predavanja i bio učesnik više javnih tribina o klimatskim promenama.
Kad ste već ovde…
