Vinarija Virtus u Viteževu / Branimir Popović i Nataša Stanković
Zgrada vinarije podignuta je od arhetipskih materijala zahvaljujući kojim on izgleda savršeno uklopljen s proplanak s kojeg se lepo vidi cela Srbija.
Vinarija Virtus osnovana je 2010. godine, kada je započeta i gradnja prvog objekta. Dalja gradnja je vođena etapno, a do danas je s drugom etapom završeno 80 posto celog kompleksa.
Autori projekta Vinarije Virtus u kod Svilajnca su arhitekte Branimir Popović i Nataša Stanković, a njihov rad bio je nominovan za EU Mies nagradu 2019. godine.
Vinarija je na ćuviku – uvrh puta kojim se na prevoju izlazi na proplanak i s koga se lepo vidi daleka Srbija na sve strane.
Vinarija se nalazi na području Mlavsko – Požarevačkog regiona i ima dobru saobraćajnu vezu s Beogradom jer je autoput Beograd–Niš na samo 15 kilometara. Vinariju čini zemljišni kompleks od 27,5 hektara u mestu Viteževu, u opštini Žabari, kod Svilajnca. Ukupna površina predviđena za kompleks vinarije sa centralnim dvorištem i ekonomskim površinama i prilazima iznosi oko 9.000 m2, dok je korisna površina objekta je 1.500 metara kvadratnih.
Uokviren prostor
U Viteževu se i ranije gajilo grožđe. Napušteni vinogradi su prerađeni, podmlađeni novim vrstama grožđa i pokrenuta je proizvodnja. „Vinarija je na ćuviku – uvrh puta kojim se na prevoju izlazi na proplanak i s koga se lepo vidi daleka Srbija na sve strane. Na proplanku je preživela lovačka kuća i novodomeštena privremeno trajna zgrada za početnu preradu grožđa“, kaže za naš portal arhitekta Branimir Popović i dodaje da „ono što je trebalo uraditi jeste da se uokviri, utvrdi i okarakteriše dati prostor.“
Od trga do citadele
Arhitekte su prilikom projektovanja razmišljali o ključnim temama oblikovanja arhitekture kao što su trg, agora, pjaceta, dvorište, kortil, a potom i dvor, vila, imanje, utvrda i citadela. „Dakle, dvorište je trebalo ozidati, utvrditi prateću zgradu u kojoj će linearno teći naslanjajući sadržaji procesa prerade i proizvodnje vina.“ – dodaje Branimir za naš portal.
Odabrani materijali su arhetipski, koji pamte vreme, ali i su ujedno i tehnološki lako dostupni.
Odabrani materijali su pre svega arhetipski (beton, opeka, drvo) koji pamte vreme, ali i su ujedno i tehnološki lako dostupni. Materijali su poređani u slogu od hladnog ka toplom i tako da prate sadržaj: priprema – prerada – uprava.
Kako kaže arhitekta Branimir Popović, ovaj projekat najbolje opisuje pesma Brane Petrovića:
Pakleni
teror Projekata i Skica: Proključaše mi
Ljudi! Kamen koristi njihovu snagu
da se dokaže. Kad počne gradnja niko ne
umire. Koji su mrtvi nisu se ni rodili.
U nastavku pogledajte još fotografija ovog kompleksa:
Grafičke podloge
Fotografije: Nemanja Knežević, Branimir Popović
Kad ste već ovde…
