Vila TLS: Kamen međaš arhitekture gradskih vila
Vila u Tolstojevoj pravi je primer kako ekskluzivna rezidencijalna arhitektura – po formi i kvalitetu građevinskog materijala – može odisati nenametljivošću i skromnošću.
Kada mi je pre dve godine arhitekta Predrag Milutinović pokazao projekat jedne beogradske vile, toliko mi se dopala njena arhitektura, da sam ga odmah zamolio da mi dopusti, kada zgrada bude dovršena, da nešto napišem o njoj.
Nakon završetka izgradnje, ali i osvajanja jedne od nagrada na Salonu arhitekture u Beogradu, vila TLS u Tolstojevoj ulici u Beogradu bila je spremna da se prezentuje široj javnosti.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Uzori i autorsko ostvarenje
Arhitekta Milutinović voli da se ugleda na klasike arhitektonske moderne iz prve polovine 20. veka. Kao što se za Nikolu Teslu kaže da je svojim otkrićima i patentima „izmislio“ 20. vek, tako se za F. L. Rajta, Le Korbizjea i Mis van der Roa slobodno može reći da su „izmislili“ arhitekturu 21. veka, na koju se svaki savremeni arhitekta u neku ruku poziva.
Kada sam prvi put ugledao projekat vile TLS, prva asocijacija je bila vila Tugendhat u Brnu, arhitekte van der Roa. Međutim, kada sam objekat sagledao iz ostalih vizura, primetio sam obrise Korbizjeove vile Savoj, elemente Altove vile Mairea i naravno horizontalne strukture Rajtovih prerijskih vila.
Međutim, sve ovo je bila inspiracija za nastanak jednog krajnje autorskog ostvarenja, koji je potpisao Studio Mapa Architects, na čelu sa arhitektom Predragom Milutinovićem.
Koncept vile
Iako su uzori neka od najboljih ostvarenja moderne arhitekture, projektovanju ove vile se pristupilo sa pozicija potreba savremenog čoveka. Stil života i rada se duboko transformisao od vremena nastanka legendarnih modernih ostvarenja, pa su ovi uslovi diktirali i arhitekturu vile TLS.
Naravno da su otvoreni plan, bezornamentalnost zidnih površina i trakasti otvori i dalje dominantne karakteristike savremene arhitekture, ali se koncept njihovog modelovanja i uklapanja bitno razlikuje.
Arhitekta je u potpunosti odgovorio na zahteve klijenta, koji je želeo jednoporodičnu gradsku vilu, sa jasnom podelom privatnog i radnog prostora, što je u startu diktiralo kompletnu arhitektonsku strukturu. Kombinovanje dve funkcije zahtevalo je što jednostavniju šemu horizontalnog i vertikalnog kretanja, pa su osnovna matrica i komunikacije uslovili i postavili koncept objekta.
Ulazni most, otvoreni atrijum, dvoetažna visina salona, pomeranje i slaganje planova, daju posebnost ovoj gradskoj vili.
Ulazni most, otvoreni atrijum, dvoetažna visina salona, pomeranje i slaganje planova, daju posebnost ovoj gradskoj vili, koja je sa ulazne strane masivnim zidovima zaklonjena od ulice, a potpuno otvorena ka dvorištu.
Masivni zidovi obloženi su pločama travertina, pa se stiče utisak da je objekat isklesan iz jednog velikog komada stene. Ova kamena masa ublažena je alternacijom zidova i staklenih površina i zaobljenim linijama na detaljima fasade.
Možda najzanimljiviji detalj na fasadi koja gleda na ulicu jeste omanji balkon, sa staklenom ogradom i jednim balkonskim vratima, gde zaobljena forma fasade stvara iluziju da kamen poseduje plastičnost koja mu omogućava da se zakrivi i podvuče pod stakleni otvor.
Kada se vila TLS sagleda sa dvorišne strane, primećuje se forma broda, sa dve izdužene krovne terase, koje deluju kao dve brodske palube.
Slično poigravanje sa formom i čvrstinom kamena, arhitekta pravi na poslednjoj povučenoj etaži vile, koja je svojom monolitnom formom u potpunom kontrastu sa ostalim segmentima kuće.
Još jedno razbijanje monotonije, ovaj put horizontalnih etažnih struktura, arhitekta postiže implementacijom metalnih pergola, brisoleja, ali i ulazne ograde, koja takođe poseduje vertikalno postavljene elemente.
Kada se vila TLS sagleda sa dvorišne strane, primećuje se forma broda, sa dve izdužene krovne terase, koje deluju kao dve brodske palube, inače koncept koji su često baštinili međuratni modernisti.
Sam volumen vile ne pretenduje na osvajanje okolnog prostora, a svojim zaobljenim masivnim gabaritima ne zatvara vizure susednim zgradama.
Međutim, iako objekat poseduje masivnu četvoroetažnu strukturu, ona iz ugla posmatrača sa ulice ili okolnih objekata, uopšte ne dolazi do izražaja. Etaže su stepenasto povučene sa dodatnom denivelacijom terena, pa sam volumen vile ne pretenduje na osvajanje okolnog prostora, a svojim zaobljenim masivnim gabaritima ne zatvara vizure susednim zgradama.
Pravi primer kako ekskluzivna rezidencijalna arhitektura (po formi i kvalitetu građevinskog materijala) može odisati nenametljivošću i skromnošću, čime su svoj stav iskazali arhitekta i investitor.
Ovaj objekat može se posmatrati na dva načina kao međaš – kao veliki komad kamena, koji svojom materijalizacijom deluje kao da je oduvek bio tu i da je čekao da bude obrađen od strane veštog majstora, ali i kao primer vanvremenske arhitekture, utemeljen kao novi izraz savremene gradske vile.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Vila TLS
Beograd
Predrag Milutinović; Mapa Architects
Olivera Stanković, M.Arch., Sara Petković, M.Arch., Filip Pajović, M.Arch., Helena Planjanin, M.Arch., Slađana Aničić, M.Arch.
Milomir Živanović, d.i.g. i Bojana Drulović, d.i.g.
2021–2023.
2022–2024.
1.100 m²
Su+P+1+Ps
Relja Ivanić, Ilya Ivanov
