Veće visine, više struje: Od drveta se gradi vetroturbina visine 150 metara
Korišćenje modularnih drvenih elemenata za izgradnju vetroturbina ne samo da je „ekološkije“ rešenje, već i ne zahteva skupa ukrućenja kao kod klasičnih čeličnih stubova.
Koji je najviši element koji nam je priroda dala? Drvo u šumi! Ima li išta prirodnije od drveta? Nema. Zbog čega onda visoke stubove ne pravimo upravo od ovog materijala? Neko se setio!
RWE Renewables Sweden, švedski ogranak RWE, jedne od najvećih evropskih energetskih kompanija sa sedištem u Esenu u Nemačkoj, dogovorio je partnersku saradnju s takođe švedskom kompanijom Modvion, specijalizovanom za izradu drvenih stubova za vetroelektrane.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Ove plutajuće vetroturbine s kontra rotacijom prave duplo više struje od konkurencije
- Ljuljaj me nežno: Izvedena prva simulacija zemljotresa na kuli od masivnog drveta
Značajan tržišni potencijal
Kako objašnjava Lars Borison iz RWE, u kompaniji smatraju da modularni tornjevi od lameliranog drveta imaju značajan tržišni potencijal i mogu doprineti smanjenju troškova proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora zamenom čelika i betona ekološki prihvatljivim i „klimatski pametnim“ drvetom.
„RWE će procenjivati Modvionov drveni toranj za potencijalnu upotrebu u budućim vetroparkovima“ – dodao je Borison.
Skoro četiri od deset Šveđana imalo bi pozitivnije mišljenje o energiji vetra ako bi kule bile izgrađene od drveta.
Čak i ako čelik nastavi da se koristi za izgradnju mnogih delova vetrogeneratora, drvene konstrukcije imaju potencijal da postanu važan komplementarni materijal u izgradnji tornja.
Prema anketi koju je sproveo Modvion, skoro četiri od deset Šveđana imalo bi pozitivnije mišljenje o energiji vetra ako bi kule bile izgrađene od drveta.
Viši stubovi, više struje
Maria-Lina Hedlund iz Modviona dodala je da njihova tehnologija može pomoći vetroelektranama da dramatično smanji svoje emisije, istovremeno omogućavajući višim tornjevima da dosegnu jači vetar.
„Industrija vetra želi više turbine, a Modvionov patentirani toranj pruža isplativo rešenje. Lamelirano drvo je jače od čelika srazmerno njegovoj težini, što znači lakše kule imaju manju potrebu za skupim ojačanjima“ – navela je Hedlud.
Korišćenje drveta u izgradnji omogućava radikalno smanjenje emisija u poređenju sa konvencionalnim materijalima kao što su čelik i beton.
Korišćenje drveta u tornjevima smanjuje emisije za 90% u poređenju sa konvencionalnim čeličnim tornjem iste visine i opterećenja.
„Cilj je dalje povećanje održivosti energije vetra. Turbinski tornjevi napravljeni od drveta imaju potencijal da budu važna komponenta u pomoći industriji energije vetra da postane potpuno ugljenično neutralna. Kao jedna od vodećih svetskih kompanija za obnovljivu energiju, ovo partnerstvo je u skladu sa ciljem RWE-a, a to je ugljenično neutralno poslovanje do 2040. godine“, kaže Borison.
Drvo je obnovljiv materijal koji omogućava radikalno smanjenje emisija. Prema analizi životnog ciklusa švedskog istraživačkog instituta RISE, korišćenje drveta u tornjevima smanjuje emisije za 90% u poređenju sa konvencionalnim čeličnim tornjem iste visine i opterećenja.
Toranj visok 150 metara
S obzirom na to da drvo takođe skladišti ugljenik, uticaj tornja na klimu je zapravo manji.
„Konvencionalni tornjevi odgovorni su za najveći deo emisija koje proizilaze iz proizvodnje energije putem vetroturbina. Korišćenjem drveta, toranj postaje ugljenično negativan, čuvajući više ugljenika nego što ga emituje tokom proizvodnje“, kaže Hedlund.
Modvion će instalirati svoju prvu komercijalnu turbinu na vetar tokom 2023. godine. Drveni toranj će biti instaliran sa vetroturbinom od 2 megavata na vrhu i, uključujući lopatice, biće 150 metara visok.
Nakon toga, Modvion ima planove za instalaciju od 6 megavata, koja će biti jedna od najvećih turbina koje se koriste na kopnu.
