Vetroturbina u švedskom regionu Skara; Foto: Modvion
Svetski projekti

Ovu vetroturbinu nosi 105 metara visok drveni stub

Osim što je dovoljno jak da izdrži sile okretanja turbine, modularni stub od lameliranog furnira ima i više prednosti u odnosu na čelične konstrukcije. 

Projekat izgradnje drvenog tornja visokog 105 metara, na čijem vrhu je smeštena prva komercijalna vetroturbina švedske kompanije Modvion, predstavili smo vam u maju prošle godine kao sjajan primer „ekološkijeg“ rešenja za industriju energije vetra, koje pritom ne zahteva skupa ukrućenja kao kod klasičnih čeličnih stubova.

Nakon manjeg demonstracionog projekta koji je bio visine 30 metra i završen je 2020. godine, Modvion je nedavno u švedskom regionu Skara izveo strukturu ukupne visine od 150 metara, čije su lopatice i generatorska glava proizvedeni od konvencionalnog materijala, dok je toranj napravljen od lameliranog furnira (LVL).

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Vetroturbina je visoka 150 metara; Foto: Modvion

Ekološke prednosti u odnosu na čelik

Iz kompanije Modvion navode da ova vrsta drveta ne samo da je dovoljno jaka da izdrži sile okretanja turbine, već je i daleko više ekološki održiv materijal za izgradnju u poređenju sa najviše korišćenim čelikom.

Iako vetropogon ima značajnu ulogu u pružanju obnovljive energije svetu, tokom njegove izgradnje se i dalje stvaraju značajne emisije ugljenika, što je i delom zbog činjenice da se tornjevi prave od čelika.

„Naši tornjevi, samo u njihovoj proizvodnji emituju 90% manje ugljenika od čeličnih tornjeva, a obavljaju posao na isti način. A ako tome dodate skladištenje ugljenika, tada zapravo završavate sa minusom, odnosno sa ‘ponorom’ ugljenika“, objasnila je za Dezeen finansijska direktorka u Modvionu Maria-Lina Hedlund.

Radovi na izgradnji tornja za vetroturbinu; Foto: Modvion

Lakoća LVL-a je velika prednost, jer se smanjuje ukupna potrebna količina i težina materijala.

Hedlund, koja je takođe i inženjer po struci, opisuje LVL kao konstrukciju „sličnu ugljeničnim vlaknima“, sa trakama furnira debljine samo tri milimetra, međusobno zalepljenim, što materijalu daje visok odnos snage i težine.

Ova lakoća materijala je velika prednost, jer se smanjuje ukupna potrebna količina i težina materijala. Sa teškim materijalom postoji „loša spiralna konstrukcija“, jer težina tornja sama dodaje opterećenje s kojim mora da se nosi.

Modvionov proizvodni pogon; Foto: Modvion

Preciznost na submilimetarskom nivou

Dok neki LVL imaju svoje trake furnira usmerene u istom pravcu, Modvion koristi svoj „sopstveni recept“ koji određuje pravce vlakana, poboljšavajući još više performanse materijala.

Proces proizvodnje uključuje pravljenje drveta po meri u standardnoj LVL fabrici, koje se zatim dostavljaju u Modvionovu fabriku.

Tamo se elementi međusobno lepe u veće module i savijaju u željeni zaobljeni oblik postupkom koji se zove laminacija, a zatim sledi fino mašinsko podešavanje forme.

„U drvnoj industriji obično možete videti toleranciju od nekoliko centimetara, dok mi radimo na submilimetarskom nivou“, izjavila je Hedlund.

Unutrašnjost Modvionove LVL konstrukcije; Foto: Modvion

Iako bi i čelični stub mogao biti izgrađen modularno, takav sistem bi zahtevao šrafove umesto lepka kako bi se elementi spojili na lokaciji.

Modularna priroda LVL konstrukcije rešava još jedan problem koji su iz Modviona primetili da čelik ima, a to je da kako turbine postaju sve veće ne bi li pružile više snage, to sve više postaje nemoguće transportovati tolike čelične tornjeve na lokaciju.

Iako bi i čelični stub mogao biti izgrađen modularno, takav sistem bi zahtevao šrafove umesto lepka kako bi se elementi spojili na lokaciji, što Hedlund smatra velikim nedostatkom za čelične konstrukcije.

„Šrafovi nisu baš prijatno rešenje kada imate toliko dinamičkog opterećenja, jer će vremenom popustiti. Dakle prvo morate da ih postavite, što iziskuje puno posla i vremena a zatim morate i da ih redovno održavate tokom životnog veka“, dodala je Hedlund.

Stubovi za turbine od drveta lakši su za transport od čeličnih; Foto: Modvion

Beli premaz za izgled sličan čeliku

Vetroturbina u Skari ima kapacitet od dva megavata, što predstavlja maksimalnu snagu koju turbina može postići pod idealnim uslovima. Ovo je malo niže od prosečnog kapaciteta za nove turbine izgrađene u Evropi.

Sa svoje spoljašnje strane toranj ima debeli beli premaz koji ga čini sličnim čeličnim tornjevima, dok su lopatice i generatorska glava, koje nije proizveo Modvion, napravljeni od konvencionalnih materijala nalik staklenim vlaknima.

Međutim, moguće je da će i ovaj segment biti podložan izmeni, s obzirom na to da nemačka kompanija Voodin Blades trenutno radi radi na tehnologiji za razvoj drvenih rotorskih lopatica.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *