Neoklasicizam za 2030? Palata u Varšavi srušena u ratu vraća se u originalnom izgledu
Spoljašnje proporcije čitavog kompleksa i tektonska struktura fasade biće zadržane, uz težnju ka očuvanju originalnih dekorativnih elemenata.
Poljska arhitektonska firma WXCA Architectural Design Studio pobedila je na međunarodnom konkursu za rekonstrukciju Saksonske palate u Varšavi, velelepnog obeležja grada koje je srušeno tokom Drugog svetskog rata.
Konkurs koji je organizovalo Ministarstvo kulture i nacionalnog nasleđa Poljske u saradnji sa Udruženjem poljskih arhitekata imao je za cilj izradu koncepta za restauraciju ovog spomenika kulture, koji bi trebalo da bude obnovljen u skladu sa svojim neoklasičnim stilom do 2030. godine.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Koncept za obnovu tek u ovom veku
Saksonska ili Saska palata bila je jedno od centralnih obeležja Saksonske osovine, urbanog razvoja iz 18. veka koji je uključivao reprezentativan javni trg, nazvan Trg Pilsudskog 1928. godine, kao i Saksonsku baštu (polj. Ogród Saski), jedan od prvih javnih vrtova svetu.
Posle 1918. godine, u joj se nalazilo sedište Glavnog štaba poljske vojske, ali je od 1939. do 1945. godine, tokom nacističkih bombardovanja, većina istorijske urbane strukture Varšave sravnjena sa zemljom, uključujući i Saksonsku palatu.
Iako su namere za obnovu i restauraciju pokrenute odmah po kapitulaciji Nemačke, tek su arheološki radovi tokom 2000-ih omogućili razvoj koncepta rekonstrukcije. Analize su vršene u podrumskim prostorima palate, a neki podaci datiraju iz 17. veka i očuvani su sve do danas.
Planirano je da u rekonstruisanim objektima budu smešteni poljski Senat, Kancelarija vojvodstva Mazovija i sedišta kulturnih institucija.
Koncept rekonstrukcije uključuje obnovu čitavog istočnog krila Trga Piłsudskog i to u njegovom spoljašnjem arhitektonskom obliku iz 1939. godine.
Projektom se uključuje i Saksonska palata, izgrađena u neoklasičnom stilu u 19. veku, rokoko palata Brühl i tri gradske kuće.
Planirano je da u rekonstruisanim objektima budu smešteni poljski Senat, Kancelarija vojvodstva Mazovija i sedišta kulturnih institucija.
Arhitektura kao oblik naracije
Predlog WXCA je da se zadrže spoljašnje proporcije čitavog kompleksa, tektonska struktura fasade i da se koriste tradicionalni materijali za završnu obradu. Projektom se ističe i težnja ka očuvanju originalnih dekorativnih elemenata.
Koncept poljskih arhitekata takođe uzima u obzir i složenu dinamiku istorije spomenika, shvatajući arhitekturu kao oblik naracije, a ne kao povratak na određeni trenutak u vremenu.
Rekonstrukcija, zapravo, ima za cilj stvaranje dijaloga između sećanja na mesto i savremenosti, objasnile su poljske arhitekte za ArchDaily.
Svako dvorište dobija savremeni arhitektonski izraz, ali koji se oslanja na proporcije i geometriju istorijskih oblika.
Projekat takođe uključuje adaptaciju enterijera kako bi se obezbedio prostor koji može da prihvati savremene funkcije, tako da kompleks može da stvori dodatnu društvenu i urbanu vrednost.
Raspored unutrašnjih dvorišta, koja su prvobitno namenjena za objekte u pozadini, sada je ponovno zamišljen na način da postane mreža javnih prostora, pri čemu svako dvorište dobija savremeni arhitektonski izraz ali koji se oslanja na proporcije i geometriju istorijskih oblika.
Upravo o tome se radi dakle, nikakvi Beogradi na (hlebu i) vodi i ostale besmislice…
Ne razumijem kako ste povezali obnovu srušenog klasicističkog objekta administrativne namene sa izgradnjom komercijalnog stambeno-poslovnog kompleksa. Najbliže ovome u Beogradu je najavljena rekonstrukcija glavne pošte pored stare železničke stanice i vraćanje originalne fasade tom objektu. Kod nas je to dočekano na nož od dobrog dela javnosti i struke iz ne znam tačno kog razloga. Graditi nove objekte u istorijskim stilovima je besmislica ali restaurirati stare objekte je sasvim normalno.