Uspavani div: Bio je zaboravljen 50 godina, a sada je postao nova znamenitost Pireja
Trnovit put počeo je rušenjem istorijske pijace. Ipak, Piraeus Tower je nakon dugih godina zapuštenosti, konačno dobio svoj puni sjaj… sa recikliranim staklom.
Postoje neke zgrade kojima jednostavno ne ide. Ostaju zauvek zaboravljene pored čijih gradilišta prolazimo pitajući se šta se njima desilo i zašto se ne završavaju. Jedna zgrada u Grčkoj zamalo da ostane upravo takva…
Smešten u Pireju, u srcu najveće putničke luke u Evropi, radovi na izgradnji Piraeus Towera počeli su davne 1972. godine, a potom je sve stalo.
Skoro 50 godina kasnije pokrenuta je inicijativa da se kula u Atini konačno završi. Nakon održanog međunarodnog konkursa i odabira projektanata, kula je konačno završena ove godine i sada se ponosi titulom prvog zelenog nebodera u Grčkoj. Ali nije sve išlo tako glatko…
Srodni članci na portalu Gradnja:
Kula je trebalo da poboljša imidž tadašnjeg režima kao reformatora grčkog političkog i ekonomskog sistema.
Piraeus Tower, sa svojih 24 sprata, bio je najambiciozniji građevinski projekat u Grčkoj tokom 1970-ih, a do sada je ostao druga najviša zgrada u ovoj zemlji.
Njegova istorija, zapravo, seže do 1968. godine kada je tadašnji gradonačelnik Pireja, A. Skylitsis, srušio istorijsku pijacu Pireja kako bi omogućio izgradnju kule.
Originalni projekat koji je potpisao arhitekta Alexandros Loizos, urađen je s ambicijom da kula postane orijentir u luci koja se u to vreme užurbano transformisala u međunarodni centar za pomorski i transportni saobraćaj.
Pošto ni u Grčkoj ništa nema bez politike, kula je trebalo da poboljša imidž tadašnjeg režima kao reformatora grčkog političkog i ekonomskog sistema. Kao posledica toga, zgrada je povezana sa režimom tog vremena i nije bila prihvaćena od strane jednog dela stanovništa.
Nepoštovanje Akropolja?
Pokrenuta je velika debata o odnosu i razmeri između tako visokog zdanja i Akropolja, a mnogi su to videli kao čin „nepoštovanja“ prema istorijskom nasleđu. Pored toga, stanovnici Pireja imali su još jedan razlog „neprihvatanja“ s obzirom na to da je istorijska znamenitost srušena kako bi se kula gradila.
Uprkos kontroverzama, konstrukcija zgrade je završena 1975. godine, ali unutrašnjost nikada nije u potpunosti korišćena, osim prva tri sprata. Zbog raznih problema, objekat je napušten od strane korisnika tokom narednih godina, a toranj je ostao prazan sve do 2020. godine.
Te godine, nakon održanog međunarodnog konkursa, arhitektonski biroi PILA (dizajn fasade), ASPA-KST (komercijalni prostori) i Betaplan (arhitektura) počeli su da rade projekat. Nakon više od četiri godine intenzivnih radova, Piraeus Tower otvorio je 4. juna svoja vrata za stanare i posetioce.
Odustalo se od rušenja
Prvobitni plan bio je da se izgrađena konstrukcija sruši. Prepoznajući ekološki uticaj koji bi rušenje zgrade moglo da ima, usledila je inicijativa koja se realizovala kroz adaptivnu ponovnu upotrebu. Sa inovativnim i ekološki osvešćenim dizajnom, projekat je uspeo da transformiše prethodno stigmatizovanu zgradu, vraćajući je u dinamiku grada.
„Ponovno rođenje Piraeus Towera je značajno ne samo za Pirej već i za širu Atinu, jer označava grad koji se okreće ka svojoj jedinstvenoj obali.“, rekao je Ilias Papageorgiou.
Uspavani div
Postojeća struktura, koja se često nazivala i „uspavani div“ poboljšana je sistemom senčenja koji se sastoji od sistema vertikalnih i horizontalnih prepusta, a zbog njihovih međusobnih položaja stvara se iluzija da se zgrada pomera.
Pored vizuelne privlačnosti, fasada uključuje i zelene karakteristike za očuvanje energije i kontrolu klime. Naime, nakon pažljivo sprovedene studije osunčanosti, vertikalne i horizontalne žaluzine kalibrisane su kako bi se smanjio solarni dobitak na fasadi za 45%, a smanjujući tako ukupnu potrošnju energije za 20%.
Stara fasada je skinuta, pa je u Rumuniji reciklirano 126 tona stakla koja su vraćena nazad.
Projekat je takođe usvojio i principe cirkularne ekonomije razdvajanjem postojećih stakala i aluminijuma od drugih elemenata fasade koji su uklonjeni. Ti elementi poslati su na reciklažu u fabriku Saint-Gobain u Rumuniju i zatim vraćeni u Grčku na ponovnu upotrebu. Ovim procesom reciklirano je 126 tona stakla.
Arhitekte iz biroa PILA su na projektu radili u saradnji sa inženjerom fasada Eckersley O’Callaghan, a projekat je nagrađen ovogodišnjom CTBUH nagradom za izuzetnost u fasadi.
Piraeus Tower predstavlja najviše standarde adaptivne ponovne upotrebe. Ponovnim osmišljavanjem postojećih struktura transformiše grad u održivije i prijatnije okruženje.
Uticaj zgrada na društvo
Ova intrigantna zgrada sada deo je projekta Open House Athens, godišnjeg festivala koji poziva javnost da istraži i ceni vrednost arhitekture. Festival funkcioniše tako da tokom jednog vikenda, privatne i javne zgrade otvaraju svoja vrata besplatno za sve koji žele da ih posete, transformišući tako grad u ogroman arhitektonski muzej.
Ove godine festival prati temu „Inkluzija i pristupačnost“, prikazujući integraciju urbanih lokacija bez barijera i uticaj zgrada na društvo.
