Urbano istraživanje Srbije spasava objekte od zaborava
Osnivači ove Facebook stranice žele da upoznaju ljude s istorijom napuštenih mesta i objekata kroz fascinantne fotografije koje ostaju svedok jednog vremena.
I dok se svi pitaju šta se to novo gradi u Srbiji, ima i onih koji razmišljaju o tome koje su to zgrade i mesta u našoj zemlji koje treba sačuvati od zaborava. Urbano istraživanje Srbija kao Facebook stranica, nastala je početkom 2012. godine sa ciljem da se upoznaju ljudi sa sličnim interesovanjima i da se pokaže ljudima šta sve krije naša zemlja. Nama su zapali za oko objavljivanjem fascinantnih fotografija neobičnih mesta i zaboravljenih objekata po Srbiji poput fabrika, hotela, rudnika, železničkih tunela ali i dvoraca.
Sam termin urbanog istraživanja ili popularnije nazvano URBEX, od engleske reči Urban exploration, podrazumeva istraživanje objekata napravljenih od strane čoveka. UrbexSerbia je na dobrom putu da dokumentuje sve vredne objekte širom naše zemlje. „Objavljivanjem slika objekata želimo da upoznamo ljude sa mestom i njegovom istorijom i da taj način bar malo spasimo sećanje na to mesto, pa i kad se desi da neki objekat bude srušen, fotografije ostaju kao jedini svedok jednog vremena.“ – kaže za naš portal Nemanja Dejanović, jedan od osnivača ove Facebook stranice.
Zdanje postaje dom Marijinskog donskog instituta, škole za devojke prognane sa nekadašnje teritorije Ruske Imperije.
Nas je posebno očarao nedavno objavljen objekat u Beloj Crkvi pa smo pitali Nemanju Dejanovića šta im je privuklo pažnju na ovu građevinu?
– Objekat u Beloj Crkvi je jedan od objekata na koji smo sasvim slučajno naišli. Privukla nas je arhitektura samog objekta, a kasnije smo saznali i za njegovu bogatu istoriju.
Samo zdanje podignuto je 1841. godine u baroknom stilu. Do Prvog svetskog rata zgrada je imala vojnu funkciju, tu je bila smeštena komanda mesta i oficirska kasina austro-ugarske vojske. Posle Prvog svetskog rata, tačnije 1920. godine, po nalogu kralja Aleksandra I Karađorđevića, postaje dom Marijinskog donskog instituta, škole za devojke prognane sa nekadašnje teritorije Ruske Imperije. U samom gradu se tada nalazio i jedini ruski kadetski korpus Carske Rusije. Posle Drugog svetskog rata u zgradi se nalazio Dom JNA. U tom periodu došlo je i do nekih promena na zgradi, pa je i ulazni deo pretrpeo određene izmene u duhu sa tadašnjim vremenom.
Danas je objekat potpuno ispražnjen i napušten, ali zbog kvaliteta gradnje, relativno u dobrom stanju.
Kako nastaje sadržaj za ovu stranicu? Kako birate objekte?
Objekte nalazimo na različite načine: detaljnim pretragama po internetu, pregledom satelitskih snimaka, iz knjiga i novina, u razgovoru sa poznanicima ali i sasvim slučajno kad idemo nekim drugim poslom, a to neretko znaju da budu i najinteresantnija mesta.
Često ti objekti imaju istorijsku i arhitektonsku vrednost, ali je vreme i nemar učinilo svoje da oni budu zaboravljeni, kao zaljubljenik u istoriju oduvek su me fascinirala takva mesta.
Nekada budemo dobro potkovani sa informacijama o mestu pre nego što odemo da istražujemo, nalazimo informacije i stare slike, ali dešava se i da kada slučajno naiđemo na neki objekat, informacije pronalazimo na licu mesta i iz onoga što tamo nađemo sklapamo „slagalicu“ o samom mestu.
Ko sve stoji iza ove stranice?
Stranicu smo osnovali Vuk Stoisavljević i ja (Nemanja Dejanović), a ubrzo potom nam se pridružio i Slobodan Stanisić. Ja sam uglavnom bio zadužen za pronalaženje objekata, Slobodan za fotografiju a Vuk za same ideje oko fotografije i često kao model. Kasnije nam se pridružila i moja sadašnja žena Aleksandra (Dejanović).
Objavljivanjem slika objekata želimo da upoznamo ljude sa mestom i njegovom istorijom i da taj način bar malo spasimo sećanje na njega.
Koji objekat je do sada ostavio najjači utisak na vas?
Teško je izabrati jedno od mnogobrojnih mesta koje smo do sada posetili, ali možda jedan od najjačih utisaka na nas su ostavili Aleksinački rudnici iz više razloga. Prvo, staro okno nas je oduševilo samim izgledom, retko se mogu videti sačuvani primeri industrijskih objekata iz 19. veka, kada su industrija i arhitektura išle ruku pod ruku. Ovaj rudnik predstavlja svojevrsni muzej pod otvorenim nebom.
Drugo, ono što je ostavilo snažan utisak je „centralno okno“, drugi deo rudnika, dosta moderniji deo, udaljen nekih par kilometara od starog dela. Nažalost, na ovom mestu utisak nije ostavilo nešto lepo već to što se na tu dogodila najveća rudarska tragedija u našoj zemlji. Dogodilo se to 17. novembra 1989. godine, u minut do podneva, kada je 90 rudara, prve smene, stradalo u požaru. Danas mesto polako propada pod zubom vremena ali se i dalje mogu videti rudarski predmeti i oprema.
Na ovom mestu utisak nije ostavilo nešto lepo već to što se na tu dogodila najveća rudarska tragedija u našoj zemlji.
Može li ova Facebook stranica pomoći u tome da objekti koje objavljujete jednog dana vrate stari sjaj?
Svakako da bi iskreno voleli da objekti ponovo zasijaju starim sjajem ali tako nešto je ipak daleko od onog što pojedinac može da učini. Tu mnogo više moraju da se angažuju lokalne samouprave i država.
Ukoliko znate za objekat koji je vredan dokumentovanja ili želite da pogledate šta je sve obavljeno na Facebook stranici Urbano istraživanje Srbija posetite ih na ovom linku.
Kad ste već ovde…
Koliko ova mesta imaju potencijala da budu predivna..