Vrsta koja odumire: Gde nestadoše naše javne klupe?

Gradski mobilijar za sedenje bitan je element urbanizma, zato se treba zapitati zašto ga sve manje viđamo u javnim prostorima širom sveta, ali i kod nas. 

Dizajn i funkcionalnost javnih prostora uvek bi trebalo da je pod lupom, bilo da se radi o  pristupačnosti gradskim parkovima i zelenim površinama, udaljenosti na kojoj ljudi žive od javnog prevoza ili pak o načinima na koji se prostori mogu dizajnirati kako bi bili bezbedniji i svima pristupačni.

Isto tako, klupe ili drugi oblici mobilijara predviđeni za sedenje su mali element našeg svakodnevnog urbanog života ali igraju veliku ulogu u načinu na koji komuniciramo sa otvorenim prostorom.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Najduža klupa na svetu napravljena u Milanu
• Novi Sad – moderni grad: Kako je urbanistička misao evoluirala od pedesetih godina do danas

Inertan podsticaj na usporavanje tempa

Prolaznik može na kratko ili duže koristiti ovaj element za sedenje, razgledanje i odmaranje, kako bi pročitao novine, pojeo sendvič, sačekao prijatelja ili obavio neku drugu aktivnost. Ovo ljudima daje jednostavan i gotovo inertan podsticaj da uspore u urbanom području visokog tempa.

Ipak, u poslednje vreme mnogi se pitaju šta je sa klupama koje su nam nekada ovo omogućavale. Može se reći da su mnogobrojne udobne klupe širom sveta zamenjene metalnim klupama koje vas ne pozivaju da se zadržavate, već čak i odvraćaju određeni sloj ljudi, odnosno beskućnike, promovišući stigmu onih koji su „odabrani“ da tu sede, piše ArchDaily.

U mnogim urbanim sredinama na svetu javni mobilijar za sedenje je vrsta koja odumire.

Moglo bi se reći da je u mnogim urbanim sredinama na svetu javni mobilijar za sedenje vrsta koja odumire. Tamo gde i postoji, veliki deo više nije dizajniran tako da podstiče društveno ponašanje.

U našim gradovima, doduše, javni prostori neretko i dalje u svojim zonama sadrže klupe u svom konvencionalnom obliku, ali možda često po nekakvom tradicionalnom šablonu koji se odnosi na to da je njihovo postojanje potrebno, ali se sa druge strane ne razmišlja dovoljno njihovom adekvatnom pozicioniranju i vezi sa okruženjem i potrebama korisnika.

Takođe, i u našoj sredini se u novorealizovanim projektima javnih prostora često vide modifikacije klupa, koje su češće vođene težnjom ka zanimljivom dizajnu, a manje ka funkciji. S druge strane, mnogobrojni gradovi u Srbiji imaju parkove i javne površine koji nisu rekonstruisani niti redizajnirani decenijama, pa se u njima i dalje mogu videti dobre stare klupe, kao deo prvobitnog koncepta.

Plati ili sedi na šiljcima

Ukoliko odemo nešto dalje i vremenski i prostorno, tokom 2014. godine Yantai Park u Kini je uveo koncept klupa „plati po sedenju“. Naime, tajmer povezan sa kovanicom koju ste dali, reaguje ukoliko ste prekoračili dozvoljeno vreme, te mali šiljci izbijaju iz sedišta kao ne baš mnogo nežan podsetnik da je vreme da nastavite dalje.

Drugi gradovi su takođe imali svoje verzije, najčešće uvodeći segmentna sedišta, sprečavajući ljude krupnije građe da sede, a beskućnike da leže. S druge strane, sve češće se mogu videti klupe bez naslona koje svakako nisu najudobnije za duže sedenje.

Zanimljivo je istaći da na njujorškom Louer Ist Sajdu, koji je doživeo velika kapitalna poboljšanja, jedna stvar i dalje nedostaje – klupe. Postojeće su neretko polomljene, sa nedostajućim letvicama, te lokalni stanovnici često sami kupuju šperploče kako bi ih bar privremeno popravili.

Problem sa javnim zdravljem

Pitanje sedenja u urbanim sredinama se proširilo i na problem sa javnim zdravljem. Procenjuje se da  samo u Sjedinjenim Državama skoro 20 miliona odraslih nije u stanju da pređe oko 500 metara ili imaju ekstremne poteškoće prilikom prelaska ove razdaljine.

Ovaj broj se čak udvostručuje kada se uzme u obzir broj Amerikanaca koji imaju ograničene fizičke sposobnosti, uključujući poteškoće da stoje duži period u mestu.

Broj putnika javnog prevoza rastao je eksponencijalnom brzinom kada su stajališta dizajnirana sa klupama.

Studija je pokazala da većina ljudi očekuje da će stajališta javnog prevoza imati klupe, ali pošto ih tamo često ne zatiču odlučuju se za sopstveni prevoz, što izvodi dodatnih 40 miliona vozila na put.

Druga studija koju je sproveo Univerzitet Juta otkrila je da je broj putnika javnog prevoza rastao eksponencijalnom brzinom kada su tranzitna stajališta dizajnirana sa klupama, posebno kada su izvedena sa nadstrešnicama i na sigurnim trotoarima.

Reklame isplaćuju postavljanje

Imajući u vidu da postojanje klupa utiče u velikoj meri na ovaj veliki problem, može se reći da je njihova instalacija zaista jeftina. Neki gradovi su čak pronašli način da bude i besplatna, udružujući se sa agencijama koje postavljaju reklamne oglase na njih.

Neminovno je da ljudi povremeno žele da sede. Žele da znaju da će im destinacija koju treba da savladaju biti prihvatljiva, kao i da imaju mesto za odmor, druženje ili obavljanje kratkih zadataka. Sledeći put kada budete u šetnji svojim gradom pogledajte kakav mobilijar za sedenje nudi vaše mesto, koliko ga ima i kako izgleda.