Unutar Velikog egipatskog muzeja vrednog milijardu dolara
Sa svojih 490.000 kvadratnih metara, ovaj muzej u Kairu nazivaju i Četvrtom piramidom.
Veliki egipatski muzej konačno će biti gotov do kraja ove godine. Tako obećava general Atef Moftah, koga je 2016. godine lično imenovao predsednik Abdel Fattah Al-Sisi da vodi jedan od najprestižnijih – i najodlaganih – projekata izgradnje muzeja 21. veka. Prvobitno je muzej trebalo da bude otvoren 2011. godine, ali je tokom obilaska gradilišta na platoa Giza, Moftah procenio da je zgrada sada „96,5%“ završena. Zatim će biti potrebno „četiri do šest meseci“ da se postavi oko 100.000 eksponata, uključujući i 3.000 relikvija iz grobnice Tutankamona.
Predsednik Egipta je u aprilu pomerio datum otvaranja muzeja sa kraja 2020. na početak 2021. godine. Ipak, dešavanja oko Covida-19 mogu pokvariti slavlje jer će svetskim liderima biti potrebno razumno objašnjenje zašto treba da prisustvuju otvaranju muzeja jer, kako general kaže, „poklon Egipta svetu zaslužuje veliku proslavu“, prenosi The Art Newspaper.
Generalove uštede
Obučeni inženjer, Moftah je ponosan na svoj doprinos zgradi: glavnu fasadu koja je zapravo dugački samostojeći zid. „Ovo je moj lični dizajn“, kaže on. „Uštedeo sam više od 180 miliona dolara u budžetu. Prethodni dizajn je bio veoma komplikovan i trebalo bi vam mnogo vremena.“
Arhitektonska firma Heneghan Peng iz Dablina, koja je 2003. godine pobedila na konkursu za dizajn muzeja, planirala je zid dugačak 1 km koristeći prozirni oniks koji bi noću bio pozadinski osvetljen. Njihov motiv trouglastih zidova – izabran više zbog stabilnosti, nego kao omaž susednim drevnim piramidama – ostaje isti. Ali Moftahov modifikovani zid napravljen je u staklu i čini se da je otprilike polovine planirane dužine.
Veliki egipatski muzej je nesumnjivo velik. Sa svojih 490.000 kvadratnih metara, to je površina jednog celog aerodromskog terminala. Egipatski ministar za antiku i turizam, Khaled al-Anani, naziva ga „Četvrtom piramidom„, i, naravno, iz muzeja će se prostirati panoramskim pogled na drevne spomenike.
Najveći eksponat – statua Ramzesa II visoka 11 metara, stigao je još u januaru 2018. kako bi se atrijum gradio oko njega.
Čak i sa građevinskom bukom, skelama i ljudima u zaštitnim kombinezonima koji obilato raspršuju dezinfekciona sredstva, atrijum muzeja oduzima dah. „Mogli biste da parkirate Boeing 747“ unutra, kaže arhitekta Roisin Heneghan, koji izložbeni prostor muzeja opisuje kao prostor „veličine četiri fudbalska igrališta“.
Najveći eksponat – statua Ramzesa II visoka 11 metara od crvenog granita – stigao je još u januaru 2018. godine, kako bi se atrijum mogao graditi oko njega. Na velikom stepeništu iza Ramzesa, stoji 87 statua faraona i egipatskih bogova, većina još uvek pod zaštitnim omotačima. Jednom kad budu otkriveni, ponudiće posetiocima muzeja istoriju vajarstva Starog Egipta dok se penju.
70 puta veća replika grobnice
Tutankamonove galerije na spratu, centralna atrakcija muzeja, još uvek su izvan granica za posete novinara. Egipćani su nagovestili da će po prvi put svetu prikazati sve što postoji iz 3.300 godina stare Tutankamonove kolekcije. Kada je 1922. godine otkrio grobnicu, Howard Carter je pronašao 5.398 predmeta, dok muzejska baza broji 5.600 relikvija. Pored blaga kao što su maska smrta, dijadema, kovčeg i nakit, posetioci će moći da vide i druge svakodnevne predmete: faraonske štapove, lančiće, bumerange, kutije za igre i hranu sa semenom korijandera i borovima.
Carter je bio iznenađen koliko je grobnica mala – samo četiri sobe koje se prostiru na 110 kvadratnih metara. Muzej će imati repliku ove grobnicu, ali skoro 70 puta veću od prvobitne, odnosno prostiraće se na ukupno 7.000 kvadratnih metara. Ideja je prikazati blago u četiri prostora i u redosledu kako ih je Carter pronašao.
Baš kao i za Veliku piramidu, i za ovaj muzej će biti potrebno 20 godina za izgradnju ali i milijardu dolara.
Institut Griffith pri Oksfordskom univerzitetu, koji čuva Carterovu arhivu, isporučio je digitalne skenove oko 100 istorijskih fotografija iskopavanja koje je vršio Harry Burton. Tu će se naći i portret egipatskog dečaka vodonoše za kojeg se priča da je pronašao prvu stepenicu koja vodi do grobnice, a na slici nosi oko vrata privezak Tutankamona.
Paralelno sa izgradnjom Velikog egipatskog muzeja, gradiće se i nova linija metroa u Kairu. Kada bude završena, povezivaće istočni i zapadni deo Kaira, odnosno aerodrom i naselja zapadno od Nila. Metro u Kairu dnevno preveze čak četiri miliona putnika.
Dva slavlja?
Procenjuje se da je faraonu Khufu bilo potrebno oko 20 godina da sagradi Veliku piramidu. Od raspisivanja arhitektonskog konkursa 2002. godine do planiranog otvaranja sledeće godine, Velikom egipatskom muzeju takođe će biti potrebno skoro 20 godina i oko milijardu dolara za izgradnju. Ako se kojim slučajem otvaranje ponovo odloži, uvek postoji mogućnost da se to desi 2022. godine – što neće biti tako loše jer bi se poklopilo sa stogodišnjicom otkrića grobnice.
Kad ste već ovde…
