Ugostiteljstvo i pandemija: da li sezona bašti mora da se završi?
Tokom letnjih dana još smo i mogli da provodimo vreme napolju u baštama restorana i kafića. Sa dolaskom hladnog vremena to deluje nemoguće, a preporuke su da se zatvoreni prostori izbegavaju. Da li ipak ima rešenja?
U preporukama američkog CDC-ja (Centre for Disease Control and Prevention) koje se odnose na ugostiteljske objekte prvenstveno se ističe da se izbegava sedenje unutra, te da se relativno bezbednim može smatrati boravak u bašti restorana i kafića na udaljenosti od 2m od drugih gostiju. Ovaj princip je prihvaćen širom sveta i nije ga bilo teško sprovoditi tokom toplijih meseci.
Istraživanja objavljena na platformi Tock, koja se bavi organizovanjem događaja, ali i rezervacijama za najprestižnije restorane, vinarije i barove u Americi i Evropi, pokazala su da oko 60% korisnika njihove platforme nema nameru da odmah nastavi sa odlaskom u restorane kao što je bio slučaj pre pandemije.
Kako tokom zime omogućiti ugostiteljima i njihovim gostima funkcionisanje bašti?
Sa druge strane, ista anketa pokazala je da je za povratak stalnih gostiju potrebno da ugostiteljski objekti omoguće potpuno bezbedno korišćenje prostora uz održavanje fizičke distance, korišćenje zaštitnih maski i dezinfikovanje prostora, kao i da su gosti skloniji naručivanju hrane i pića „za poneti“ ukoliko nije moguće da borave u bašti.
Sa dolaskom hladnijeg vremena, pojavio se novi arhitektonsko-urbanističko-ugostiteljski izazov: kako tokom zime omogućiti ugostiteljima i njihovim gostima funkcionisanje bašti? Budući da je teško predvideti potrebu za dugoročnim rešenjima ovog problema, pojedini gradovi i arhitektonski biroi pristupili su rešavanju ovog problema kroz različite privremene intervencije u prostoru.
Parking kao dodatna bašta
Kao jedno od najlakših privremenih rešenja za bašte restorana i kafića i ispunjavanja potrebe za održavanjem fizičke distance pokazalo se proširenje bašti na parking mesta. Tokom letnjih meseci, intervencije ovog tipa pomogle su brojnim ugostiteljskim objektima u opstanku tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa.
Ovakvo rešenje u zimskim mesecima podrazumeva postavljanje različitih tipova grejanja, poput plinskih grejalica ili stolova sa grejalicama u stupu postolja. Na ovaj način, podiže se komfor korisnika, i omogućava zadržavanje tokom hladnijeg vremena.
Pojedinačne jedinice za obedovanje
Hladno vreme i jesenje i zimske padavine ukazuju na potrebu za koncipiranjem boravka u baštama koje su natkrivene, međutim zbog preporuka Svetske zdravstvene organizacije, nije moguće natkriti celu baštu, već se u novim arhitektonskim rešenjima za ovaj problem pojavljuju različiti sistemi modularnih jedinica za obedovanje, koje obuhvataju po jednu grupu stolova.
Rešenje koje je veoma brzo zaživelo u baštama širom sveta je sistem „balona“ za ručavanje.
Jedno od prvih rešenja koja su se pojavila ove godine, bile su montažne strukture od prenamenjenih staklenih bašti, koje je umetnički centar Mediamatic postavio u baštu svog restorana na obali u Amsterdamu. Ove strukture namenjene su za obedovanje dve osobe, pod pretpostavkom da će ih koristiti ljudi koji žive zajedno, pri čemu se smanjuje rizik od zaraze. Prednost materijalizacije i pozicioniranja jedinica ogleda se prvenstveno u pogledu koji se pruža iz same strukture, dok njihova međusobna udaljenost odaje utisak luksuznog restorana.
Rešenje koje je veoma brzo zaživelo u baštama širom sveta je sistem „balona“ za ručavanje, koji kao i strukture staklenih bašti obuhvataju po jedan sto. Međutim, dok su staklene bašte predviđene sa sistemom otvora za provetravanje, baloni su prepoznati kao rešenje koje treba izbegavati, jer se izdahnuti vazduh kondenzuje na zidovima balona, zbog čega postaje neefikasan u zaštiti od zaražavanja i zadržava se unutar balona.
Planiranje bašti restorana na gradskom nivou: Čikago
Dok je većina rešenja planirana za pojedinačne restorane i barove, Čikago se istakao kao prvi grad koji je raspisao međunarodni konkurs Winter Design Challenge za arhitektonsko rešenje bašti restorana tokom zime. Zbog uloge koju ugostiteljstvo igra u ekonomiji grada, bilo je neprihvatljivo prepustiti slučaju i individualnim rešenjima zaštitu korisnika ugostiteljskih objekata, pa je tako u okviru konkursa pristiglo 643 rešenja, od kojih su tri izabrana kao pogodna za realizaciju na gradskom nivou. Od izabranih rešenja, dva podrazumevaju modularne strukture namenjene pozicioniranju u zoni parkinga.
Block party
Prvonagrađeno rešenje Winter Design Challenge-a sastoji se od sistema modularnih blokova namenjenom za sedenje dve osobe. Prednost sistema Block Party autora Neila Reindela i Flo Mettetal ogleda se u sistemu za grejanje koji je smešten u podu i klupama za sedenje, kao i u mogućnostima grupisanja više jedinica. Dimenzije jedinice prilagođene su standardnim dimenzijama parking mesta, i zbog točkova na bočnim stranama, lako se mogu premeštati duž parkinga ispred restorana ili kafića.
Jedina mana ovakvog rešenja nalazi se u otvorenim bočnim stranama, zbog kojih je neophodno obezbediti rastojanje od 2m između jedinica, kao i zbog kratkog zadržavanja u modulima zbog hladnoće.
Cozy Cabins
Još jedno rešenje koje koristi dimenzije parking mesta je projekat biroa ASD/SKY, Cozy Cabins, odnosno sistem modularnih montažnih jedinica sa grejanjem u podu. Jedinice su takođe namenjene manjoj grupi ljudi (do 4 osobe). Za razliku od većine ovakvih rešenja, koja često imaju propuste, u ovom slučaju je rešen problem ventilacije, sistemom za cirkulisanje vazduha u plafonu. Materijali cele jedinice osmišljeni su tako da se brzo i jednostavno mogu dezinfikovati između korišćenja.
Hygge Dining
Treće nagrađeno rešenje autorke Ellie Henderson možda je najjednostavnije za široku primenu na gradskom nivou. Rešenje ne obuhvata prostorne celine, već razrađuje sto za obedovanje kao element mobilijara, razvijen modifikacijom japanskog „Kotatsu“ sistema. Veoma jednostavno rešenje sastoji se od stola sa grejačem na donjoj ploči i ćebeta koje prelazi preko ploče i stolica, tako da se toplota zadržava ispod stola.
Ovaj sistem može se postaviti i na postojeće stolove u baštama, što ga čini pogodnim za masovnu implementaciju, iako se otvara pitanje na koji način jedno ćebe koje se koristi za sve goste jednog stola može da odgovara bezbednosnim protokolima.
Iako su namenjena prvenstveno za lokacije u Čikagu, većina rešenja može da se primeni širom sveta, sa manjim modifikacijama, a katalog sa 50 najboljih konkursnih rešenja možete pogledati ovde.
A ako biste ipak sedeli unutra?
Za goste restorana koji bi ipak radije sedeli unutar restorana i barova, francuski dizajner Christophe Gernigon osmislio je rešenje koje izgleda potpuno futuristički, ali u potpunosti odgovara epidemiološkim zahtevima.
Dizajnersko rešenje Plex’Eat sastoji se od predimenzionisanih vizira od pleksiglasa koji se kače na viseću konstrukciju poput lustera i obuhvataju prostor jedne stolice i dela stola sa priborom. Na ovaj način možda je konačno rešeno kako veće grupe bezbedno mogu da sede za jednim stolom u restoranu, a da se mogućnost zaražavanja svede na minimum.
Kad ste već ovde…
