Lek za planetu: Ugljenično neutralan beton dobijen iz biogenog krečnjaka

Primenjena na globalnom nivou, tehnika koja se teoretski može primeniti „preko noći“ mogla bi da smanji dve milijarde gigatona emisije ugljen-dioksida godišnje. 

Igrajući nezamenljivu ulogu u globalnom građevinarstvu, cement doprinosi sa oko sedam procenata godišnje emisije gasova staklene bašte zbog svog proizvodnog procesa koji intenzivno troši ugljenik.

Naučnici sa Univerziteta Kolorado Boulder u SAD tvrde da su napravili “zeleni” korak napred koristeći specijalnu vrstu mikroalgi, koje prirodno proizvode čestice krečnjaka fotosintezom i mogu pretvoriti zgrade u prave odvode ugljenika.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Konobeton: Kako se grade kuće od konoplje
• Materijal na bazi algi mogao bi da zameni portland cement u građevinskim blokovima

Prirodni proces za proizvodnju materijala

Krečnjak je ključni sastojak cementa, ali njegovo dodavanje u mešavinu je neverovatno energetski intenzivno. Prvo ga treba izvući iz zemlje, zatim usitniti, ispeći na izuzetno visokim temperaturama i tretirati, što uključuje sagorevanje ogromnih količina fosilnih goriva i oslobađanje uskladištenog ugljenika.

Naučnici su već postigli obećavajući napredak ka održivijim metodama zamenjujući odbačenu glinu ili vulkansku stenu krečnjakom, ali ovo najnovije istraživanje došlo je kroz putovanje s maskom za ronjenje na Tajland 2017. godine.

Najnovije istraživanje došlo je kroz putovanje na Tajland s maskom za ronjenje 2017. godine.

Naučnik koji se bavi razvojem materija Vil Šrubar je posetio koralne grebene u toj oblasti i crpeo je inspiraciju iz načina na koji se strukture prirodno formiraju od kalcijum karbonata, ključne komponente krečnjaka.

Pitao se da li se ovaj prirodni proces može iskoristiti za proizvodnju materijala na ekološki prihvatljiviji način, što je njega i njegov tim dovelo do oblika mikroalgi zvanih kokolitofore (coccolithophores).

Potencijal za uzgajanje širom sveta

Ova sićušna stvorenja prirodno izoluju i skladište ugljen-dioksid putem fotosinteze, koristeći sunčevu svetlost i morsku vodu da bi ga pretvorili u kalcijum karbonat brže od koralnih grebena. One takođe žive u toploj, hladnoj, slanoj i slatkoj vodi, što je dobar potencijal za njihovo uzgajanje širom sveta.

„Na površini, one stvaraju ove veoma zamršene, prelepe školjke od kalcijum karbonata. To je u suštini oklop od krečnjaka koji okružuje ćelije” – rekao je Šrubar za New Atlas.

Cement koji se koristi za njegovu proizvodnju je ugljenički neutralan ili čak negativan.

Tim je koristio kokolitofore za proizvodnju biološki uzgojenog krečnjaka, koji je korišćen kao zamena za izvađeni krečnjak za dobijanje betona sa daleko manjim uticajem na životnu sredinu.

Šrubar kaže da on „izgleda, oseća se i ponaša se tačno kao beton“, ali cement koji se koristi za njegovu proizvodnju je ugljenički neutralan ili čak negativan, budući da su povezane emisije ugljen-dioksida manje od onoga što je zarobljeno u mikroalgama.

Mehanizam za lečenje planete

„Ovo je zaista uzbudljiv trenutak za naš tim. Za industriju, sada je vreme da se reši ovaj veoma opasan problem. Verujemo da imamo jedno od najboljih, ako ne i najbolje rešenje, za industriju cementa i betona da reši problem ugljenika” – rekao je Šrubar

Naučnik i njegov tim nedavno su dobili grant od 3,2 miliona dolara od američkog Ministarstva energetike za nastavak razvoja tehnike i razmatranje načina za povećanje proizvodnje cementa na bazi biogenog krečnjaka.

Naučnici su izračunali da bi bilo potrebno između 1-2 miliona hektara otvorenih jezeraca za uzgoj dovoljno mikroalgi da bi se zadovoljile potrebe SAD za cementom, primećujući pritom da je to samo jedan procenat zemljišta koji se koristi za uzgoj kukuruza.

Tehnika bi mogla da smanji dve milijarde gigatona emisije ugljen-dioksida svake godine.

Primenjena na globalnom nivou, kažu da bi tehnika mogla da ublaži dve milijarde gigatona emisije ugljen-dioksida svake godine. Ono što možda najviše obećava, biogeni krečnjak se opisuje kao „plug and play“ sa trenutnim procesima proizvodnje cementa, i teoretski bi se mogao primeniti preko noći.

„Vidimo svet u kome je korišćenje betona kakvog poznajemo mehanizam za lečenje planete. Imamo alate i tehnologiju da to uradimo danas“ – zaključio je Šrubar, koga možete čuti u video snimku dole.