U Rijeci niče neboder za ptice po ideji Vladimira Perića Talenta
Novogradnja u ugodnoj rezidencijalnoj četvrti. Vrhunski dizajn, elegantni i funkcionalni stanovi. Blizina mora. Dobrodošle sve ptice, bez obzira na vrstu i bračni status.
Ovako bi mogao da izgleda oglas za kupovinu stana u Neboderu za ptice, 11 metara visokoj skulpturi od drveta i metala sa 160 ptičjih “stanova”, koja upravo niče na riječkom Plumbumu.
Iako će neboder zaista poslužiti pticama, on nastaje kao umetnička intervencija beogradskog umetnika Vladimira Perića Talenta, i to kao deo programa Evropske prestonice kulture. Otvaranje i javno predstavljanje Nebodera za ptice zakazano je za subotu, 29. februara u 12 sati, piše Vizkultura.
Neboder reflektuje tip gradnje u kojem stanuju mnogi Riječani.
“Izgradnja nebodera za ptice ideja je mladog arhitekta koji na tavanu porodične kuće pronalazi staru, neiskorišćenu kućicu za ptice. Ne videvši svrhu ovakve neobičnosti, on zastareli koncept prilagođava savremenom kontekstu, u kojem humanizam, empatija ili uvažavanje individualnosti nisu preterano značajni pojmovi. Narativi koji oblikuju sisteme stanovanja ljudi, vođeni profitom ili činjenicom da je važno smestiti što više ljudi u što manji prostor, bez obzira na adekvatnost takvog stanovanja i kvalitetu života, mladom arhitekti nisu strani. Tako on dolazi na genijalnu ideju izgradnje nebodera za ptice, nadajući se da će ovo postati globalna situacija i za stanovanje ptica, a da će sve zasluge, kako kroz slavu tako i kroz novac, otići upravo njemu”, duhovito pojašnjava ideju o nastanku rada sam autor, Vladimir Perić Talent.
Inače, prvi Neboder za ptice Perić je izradio još 2003. godine. Perić je prvo, prema ornitološkim pravilima, projektovao jedan element – kućicu za ptice – a potom i čitav Neboder. Sačinjavalo ga je 160 kućica a bio je visok sedam metara. Prvi ptičji parovi, i to senice, doselile su već iduće godine a po njegovim saznanjima, u neboderu se i dalje stanuje.
Predstavnik Srbije na Bijenalu
Vladimir Perić (1962.) studirao je grafiku i fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Njegov rad pluralističkog izraza pripada konceptualnoj umetnosti i prepoznatljiv je na raznim umetničkim poljima: u muzici, u vizuelnoj umetnosti – grafici i grafičkom dizajnu, fotografiji, kao i u likovnoj umetnosti u kojoj se izražava u formi instalacija, objekata i ready-made objekata. Do sada je izlagao na šezdesetak samostalnih kao i više od 200 grupnih izložbi. Godine 2013. predstavljao je našu zemlju na 55. Venecijanskom bijenalu.
Kad ste već ovde…
