Turska uskoro dobija novi grad, Novi Istanbul, a „supermoderni“ grad za oko milion stanovnika treba da bude podignut na obali Crnog mora.
Jedna od njegovih glavnih građevina biće najveći aerodrom na svetu, sa šest pista, za 100 miliona putnika godišnje.
Ovaj megaprojekat deo je kandidature Istanbula za organizaciju Olimpijskih igara 2020. godine.
Novi, „zeleni“ grad, podignut u skladu sa najvišim ekološkim principima, prostiraće se na 40.000 hektara.
Taj građevinski poduhvat priprema Gradski centar za planiranje, pod dirigentskom palicom svetski poznatog arhitekte i urbaniste iz Amerike Sidnija Rasekua.
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan želi da sve bude završeno do 2023. godine.
Idejni tvorac iz Amerike najavljuje da će Novi Istanbul biti istinska metropola. Grad i gigantski aerodrom biće u simbiozi, nerazdvojni.
„Otvara se nova veza između Evrope i Azije, između Moskve, Bliskog istoka i Azije, grad će tehnološki biti veoma napredan. U njemu automobili neće biti korišćeni kao u uobičajenim gradovima. Moj predlog je da to bude „zeleni grad“, izdeljen na pešačke zone“, izjavio je nedavno Rasek.
Do aerodroma je predložena brza pruga, sa direktnom vezom do Taksima, centra „starog“ Istanbula.
Namera projektanta je da u novoj milionskoj varoši osnaži turske kulturne vrednosti. Grad će biti podeljen na mahale, uz nastojanje da u njima budu zadovoljene potrebe svih društvenih grupa: mladih i starih, bogatih i onih manje imućnih.
U prošlom veku podignuto je nekoliko novih gradova. Najpoznatiji su Brazilija, glavni grad Brazila, i Čandigar, prestonica dve indijske savezne države. I Novi Beograd spada u tu kategoriju, mada on nije sagrađen „u pustinji“.
„Budućnost Istanbula je sjajna i to je moja poruka investitorima. Zaista verujem u to iz više razloga. Jedan je uspon turske ekonomije, koja je u dinamičnoj vezi sa privredama Kine, Azije, Centralne Azije, Rusije, kao i EU. Zatim, tu su istorijske, geografske i kulturne veze Istanbula sa Evropom i konačno. mesto na kom se grad nalazi, na pola puta između Pekinga i Londona, Moskve i Kaira. U poslu sa nekretninama uvek govorimo da kuću prodaje „lokacija, lokacija i lokacija, a Istanbul, definitivno, ima lokaciju“, kaže Sidni Rasek.
U novom gradu bi bilo i Olimpijsko selo, koje bi se kasnije transformisalo u univerzitetski kampus. Planirani su i naučno-tehnološki centri.
Ovo nije prvi put da se u ovom veku govori o gradnji Novog Istanbula. Pre oko pet godina, stručnjaci iz Turske i sa američkog Univerziteta Perđu izneli su predlog da se izgradi drugi grad otporan na zemljotrese.
Stručnjaci, naime, smatraju da će u naredne tri decenije grad na Bosforu pogoditi razoran zemljotres, siline između 6,8 i 7,5 stepeni po Rihterovoj skali.
To bi moglo da znači pravu katastrofu za 12-milionsku metropolu, čije zgrade nisu građene prema seizmičkim propisima, ali i za celu tursku ekonomiju. Drugi, satelitski grad, podignut da izdrži svaki zemljotres, mogao bi da pruži utočište građanima Istanbula u slučaju da se protiv njih okrenu sile prirode.
Zatim su tri godine na projektu Novog Istanbula radili stručnjaci Univerziteta Mičigen. Oni su kao lokaciju za gradnju označili obalu Crnog mora, upravo zbog otpornosti na zemljotrese, jer je tamo zemljište bolje nosivosti, sastavljeno uglavnom od stena.
Uz to, postoji velika pogodnost, „parcela“ je najvećim delom u državnom vlasništvu.
(B92)
