Izveštaj RGZ: Vrednost trzišta stanova opala za 28 posto
Dok je poljoprivredno zemljište u četvrtom kvartalu zabeležilo međugodišnji rast u vrednosti tržišta od 38%, vrednost tržišta stanova opala je za 28 odsto.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) sa tržišta nepokretnosti za četvrti kvartal 2023. godine, u Republici Srbiji nastavljena je stabilizacija i smirivanje na tržištu nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije virusa Kovid-19.
U istom periodu, udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti je opao za 8 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali i dalje iznosi 31 odsto od ukupnog prometa u četvrtom kvartalu.
Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u poslednjem kvartalu 2023. godine dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Republike Srbije, navodi se u rezimeu izveštaja RGZ-a.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kreditima plaćeno 17 odsto stanova
Iako je tržišna aktivnost u pogledu broja kupoprodajnih ugovora i ukupnog prometa zabeležila opadanje u međugodišnjem poređenju, sa 14,3% manje ugovora (32.069 ugovora) i 22% manjom vrednošću prometa (1,7 milijardi evra), ona je prema izveštaju i dalje iznad nivoa pre pandemije koronavirusa, dok su cene stanova u Srbiji ostale relativno stabilne u drugoj polovini 2023. godine.
„Kreditna aktivnost u sektoru nepokretnosti pokazuje pad, sa 17% stanova plaćenih kreditima u četvrtom kvartalu 2023. u poređenju sa 21,3% u istom periodu prethodne godine, što je rezultat trenda povećanja kamatnih stopa u prethodnom periodu. Kao posledica smirivanja tržišne aktivnosti i manjeg broja kredita došlo je do nastavka usporavanja rasta cena stanova na nivou Republike Srbije sa dvocifrenog rasta u 2022. na 5,75% međugodišnje“ – navodi se u izveštaju.
Udeo vrednosti prometa nepokretnosti koje nisu upisane u katastar nepokretnosti je i dalje značajan i iznosi 31 odsto.
Udeo vrednosti prometa nepokretnosti koje nisu upisane u katastar nepokretnosti je i dalje značajan i iznosi 31% iako se beleži njegov međugodišnji pad u četvrtom kvartalu. Od 1,7 milijardi evra ukupne vrednosti tržišta u četvrtom kvartalu 2023, najveći udeo zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51% od ukupno prometovane vrednosti.
Za kuće je izdvojeno 134,1 miliona evra (8% odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 131 milion evra (8% odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 100,7 miliona evra (6% odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra (5% odsto od ukupne vrednosti).
Za stanove u Beogradu izdvojeno preko 490 miliona evra
U Beogradu, u četvrtom kvartalu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 834,5 miliona evra, od čega je za stanove izdvojeno 493,2 miliona evra. Grad Beograd je ostvario i najveći broj od 7.237 kupoprodajnih ugovora (23,9% manje nego u četvrtom kvatralu 2022). Grad Niš je u četvrtom kvartalu zabeležio rast broja ugovora od 0,5%.
Po vrstama nepokretnosti poljoprivredno zemljište u četvrtom kvartalu zabeležilo je međugodišnji rast u vrednosti tržišta od 38%, i rast u broju kupoprodajnih ugovora od 8%. Ostale nepokretnosti se prometuju manje nego lane. Broj prodatih stanova je manji za 20%, a vrednost tržišta stanova je opala za 28%.
Broj kupoprodaja vikendica se nakon ekspanzije vratio na predpandemijske vrednosti sa 244 prodaja u četvrtom kvartalu 2023. U poslednjem kvartalu 2023. godine, prosečne cene stanova u Beogradu iznosile su u starogradnji 2.070 EUR/m², dok je u novogradnji cena 2.360 EUR/m².
Cene u Kragujevcu nešto povoljnije
U Novom Sadu, prosečna cena stana u starogradnji bila je 1.935 EUR/m², dok je u novogradnji iznosila 1.890 EUR/m². U Nišu, stan u starogradnji koštao je prosečno 1.243 EUR/m², dok je u novogradnji iznosio prosečno 1.388 EUR/m². U Kragujevcu je cena stanova nešto povoljnija i u starogradnji iznosila je prosečno 1.025 EUR/m², dok je u novogradnji bila 1.355 EUR/m².
U novijim stambenim kompleksima u četvrtom kvartalu 2023. godine prosečne cene prometovanih stanova kretale su se od 1.350 EUR/m² u Kragujevcu do 4.430 EUR/m² u naselju Beograd na vodi, gde je zabeležena maksimalna cena kvadrata od 8.735 evra.
Najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 7.820.000 evra ostvarena je na Paliluli, a površina iznosi 7.551 m².
Stan za koji je izdvojeno najviše novca u četvrtom kvartalu 2023. godine je stan u starogradnji u iznosu od 1.540.000 evra, površine je 148 m² i nalazi se u beogradskoj opštini Vračar . To je ujedno i najskuplji kvadrat stana u četvrtom kvartalu 2023. godine, što iznosi 10.405 evra po m².
Najskuplja kuća prodata je u beogradskoj opštini Savski venac za 1.900.000 evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na Vračaru za 14.415 evra, površine 43 m² a najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 7.820.000 evra ostvarena je u beogradskoj opštini Palilula, a površina iznosi 7.551 m².
Najskuplje garažno mesto po ceni od 63.000 evra prometovano je na gradskoj opštini Stari grad (Grad Beograd), dok je najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan na teritoriji Grada Novog Sada (katastarska opština Rumenka) po ceni od 50 evra/m² za parcelu površine 19.970 m².
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji za koje je izdvojeno 3,5 miliona evra je na teritoriji opštine Vrbas i ima površinu od 249 ha, navodi se u izveštaju RGZ-a sa tržišta nepokretnosti za četvrti kvartal 2023. godine.
