Tesla i Pupin u novom svetlu… i u zajedničkom muzeju?
Zašto dvojica velikana u borbi za svetsku elektrifikaciju i telefoniju ne bi dobila jedan zajednički muzej, dostojan njihovog života i dela?
Nedavno su se u javnosti pojavila dva pisma kao deo nešto veće prepiske između Tesle i Pupina, koja su ova dva velikana razmenila nekoliko meseci pred smrt Mihajla Pupina. Ona su dala jedno novo viđenje kolegijalnih i privatnih odnosa između dva naučnika, za koje smo do sada mislili da su bili isključivo negativni, odnosno, da su po srpskoj tradiciji i ova dva genijalna čoveka, živela u zavadi. Međutim, oni se možda nisu u svemu slagali, ali daleko od toga da se nisu poštovali i kako sada saznajemo, da nisu gajili neprijateljske emocije jedan prema drugome.
Ako su se njih dvojica još za života pomirili, da li je došao trenutak da se i mi kao narod kojem oni pripadaju, pomirimo s činjenicom da smo ih sve ove decenije zapostavljali i da je došlo vreme da im se na pravi način odužimo? Na ovo pitanje nije potrebno davati odgovor, već dati smisleni predlog na koji način ih u pravom svetlu predstaviti, najpre sopstvenom narodu, a zatim i svima drugima. Muzeji ili jedan zajednički muzej bi bilo nešto što se podrazumeva.
Ako su se njih dvojica još za života pomirili, da li je došao trenutak da se i mi pomirimo s činjenicom da smo ih sve ove decenije zapostavljali?
Oba naučnika su preminula u SAD-u. Pupin je tamo i sahranjen, dok je Tesla kremiran, a urna sa njegovim pepelom je donesena u njegov muzej, odmah po osnivanju 1951. godine. Pupinov muzej, tačnije muzejski kompleks, nalazi se u njegovom rodnom mestu – malom banatskom selu po imenu Idvor. Sa ovim podatkom nije upoznat veliki broj ljudi u Srbiji i da nije bilo velike izložbe o Pupinu, koju je 2016. godine organizovao Istorijski muzej Srbije, mnogi detalji o njegovom životu i dalje bi bili skriveni od javnosti.
Sa druge strane, Teslin muzej je 1952. godine dobio upravnu i izložbenu zgradu, ali ne baš odgovarajuću za potrebe prezentovanja naučnika, koji je svojim otkrićima i delima takoreći izmislio 20. vek. U pitanju je porodična kuća industrijalca Đorđa Genčića (poznat po vodećoj ulozi u Majskom prevratu 1903. godine), koja je u periodu između 1927. i 1929. godine izvedena po projektu arhitekte Dragiše Brašovana. Iako je zgrada jedno izvanredno ostvarenje, ne uklapa se u lik i delo genija čije prezentovanje zahteva jedan savremeniji i kontekstualno primereniji prostor.
Nova zgrada muzeja
Pre nešto manje od dve godine, čelnici grada Beograda najavili su preseljenje Teslinog muzeja u novi prostor, a kao predloženo rešenje navedena je zgrade stare termoelektrane „Snaga i svetlost“. Postrojenja ove termoelektrane bila su u funkciji od 1932. do 1969. godine, kada biva napuštena i prepuštena zubu vremena. O ovom industrijskom kompleksu najpre 2007. godine piše istoričar umetnosti Neda Knežević (aktuelni direktor Muzeja Jugoslavije), kao i njen kolega istoričar umetnosti Rifat Kulenović (aktuelni direktor Muzeja nauke i tehnike). Zatim je i svoj završni/diplomski rad na temu rekonstrukcije termoeletrane i prenamenu za potrebe Beogradskog kulturnog centra 2008. godine odbranila arhitekta Iva Čukić. Svi ovi naučni radovi i stručna istraživanja pomogli su da ceo kompleks sa okolinom 2013. godine dobije status zaštićenog kulturnog dobra.
Ako je u okviru jedne kuće mogao da se smesti muzej Vuka i Dositeja, zašto Tesla i Pupin ne bi dobili jedan zajednički muzej?
Ovo je bila odlična uvertira za grad da napravi odlučujući potez i predloži preseljenje Muzeja Nikole Tesle u zgradu, koja po svojoj nekadašnjoj nameni asocira na Teslino životno delo, ali i uz sveobuhvatnu rekonstrukciju zgrade, iznedri jedan od prvih, u neku ruku, novoizgrađenih muzeja u Beogradu. Tada su se u javnosti pojavili prvi renderi idejnog rešenja rekonstrukcije, za koje pouzdano nemamo informaciju o autorstvu niti neke bliže informacije i opis projekta, osim što bi se u okviru kompleksa muzeja pojavio i naučno-istraživački centar s drugim pratećim sadržajem, poput biblioteke/legata i prostorija za prezentacije i konferencije. Celokupna površina koju bi zauzimala glavna postavka, prostirala bi se na oko 10.000 kvadrata. Uglavnom, rešenje je zanimljivo, savremeno i na prvi pogled veoma uspešno prezentuju lik i delo Nikole Tesle.
Tesla i Pupin zajedno u muzeju
Postavlja se pitanje, zašto i Pupin ne dobije neku zgradu za potrebe muzejske postavke u Beogradu ili još bolje, zašto ova nova zgrada ne bi ugostila zaostavštinu oba srpska naučnika. Lepo je što u Idvoru postoji čitav Pupinov kompleks, ali je ta banatska varoš isuviše daleko za domaće, a tek za inostrane posetioce, koji dolaze i odsedaju primarno u Beogradu. Što se tiče memorabilija iz Pupinove zaostavštine, one ne bi morale da se preseljavaju, već bi bilo dovoljno izraditi verne kopije i izložiti ih u muzeju u Beogradu.
Ako je u okviru jedne devetnaestovekovne tursko-balkanske kuće, mogao da se smesti muzej Vuka i Dositeja, dvojice velikana u borbi za opismenjavanje i kulturno uzdizanje našeg naroda, zašto i dvojica velikana u borbi za svetsku elektrifikaciju i telefoniju ne bi dobila jedan zajednički muzej, dostojan njihovog života i dela? Valjalo bi o ovoj ideji promisliti i predložiti je gradskim čelnicima, koji na kraju i donose konačnu odluku prilikom pokretanja ovakvih inicijativa.
Kad ste već ovde…
… PODRSKA <3 <3 !!!