Terazijska terasa: Pogledajte kako će izgledati novi trg u Beogradu
Arhitekta Branislav Redžić i njegov biro ARCVS osmislili su idejno rešenje trga kojeg karakterišu stepenice blagog nagiba.
Na jednom od najdragocenijih gradskih javnih prostora sa kojeg još, barem do izgradnje „Beograda na vodi“, puca pogled na sremsku ravnicu, Redžić se iskrcao pre sedam godina. Tada je na konkursu ARCVS podelio prvu nagradu sa arhitektima Dejanom Milanovićem i Grozdanom Šišović, piše Politika.
Ali od 2008. godine do danas gotovo ništa nije urađeno. Novi pokušaj obnove terase došao je na red kao deo strategije uređenja Beograda i gradski čelnici su odlučili da aktiviraju Redžićevo rešenje, doduše prilično modifikovano u odnosu na ono od pre sedam godina.
– Sada smo se fokusirali samo na Terazijsku terasu, koju smo oblikovali kao novi gradski trg. Zamišljena je kao mesto kroz koje građani neće protrčavati nego će tu moći da se druže i uživaju u različitim manifestacijama. Stepenice duge stotinak i široke oko 40 metara biće popločane granitom, a središnjim delom će se prelivati voda. Trg i stepenice zauzimaće trećinu postojećeg parka, a dve trećine biće ozelenjene i pošumljene, sa proplancimana kojima će građani moći da se odmore – kaže Redžić.
I to nije sve. Sa buduće pjacete ispod velikog stepeništa biće probijen koridor do terazijskog podzemnog prolaza. To znači da prolaznici kada uđu u podzemni prolaz ispred bivše Robne kuće „Beograd“ neće više morati da izađu kod Terazijske česme, već će moći da nastave ispod nje sve dok ne izbiju na velike stepenice trg iznad Ulice kraljice Natalije, gde je sada park.
Ideja nam je bila da podzemni prolaz kod hotela Balkan i Moskva produžimo ispod Terazijske česme i povežemo sa pjacetom i parkom. U taj prostor bi se ponovo uselile radnjice koje su nestale izgradnjom šoping-molova – objašnjava Redžić.
Terazijska terasa u ciframa:
- 4.500 kvadratnih metara površina stepenica
- 1.500 kvadrata za kulturni centar
- 1.350 kvadrata višenamenskog izložbenog prostora
- 400 kvadrata pjaceta
- 400 kvadrata restoran
Имате ли ви савремене архитекте појам о томе колико је Београд имао зеленила пре 50 година а како данас све правите генерички да личи на 3д макс рендер? Теразијски плато је имао високе крошње које су добацивале до врхова хотела Москва. Такво зеленило је неопходно Београду нарочито на местима где људи треба да проводе време. Што више зеленила: високе липе, брезе, платани. То је дрвеће које чисти град и даје хлад лети а зими греје град. Зеленило само зеленило! Али онда нико не би видео ваш пројекат јер та крошња заклања ваше бесмислене пројекте.