Investitor Trgomen nekretnine iz Kraljeva našim čitaocima poznat je po poslovnom objektu Ziegel House na Vračaru koji je pobrao pozitivne kritike i struke i javnosti. Čini nam se da će sličnu sudbinu doživeti i njihov novi projekat koji je ovog puta smešten u najpoznatijoj banji u Srbiji.

Prema projektu beogradskog studija Sintemma, u Vrnjačkoj Banji je u decembru 2023. godine započeta izgradnja stambenog kompleksa Pegaz Forest Residence koja svojim nenametljivim arhitektonskim oblikovanjem i materijalizacijom zaslužuje našu pažnju.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Hotel Tri kocke u Vrnjačkoj Banji / Studio Arhitekton

Opeka ne samo da je večna već i izgleda odlično tako da nije čudo što je veoma često prvi odabir arhitekata.

Objekat sastavljen od dve lamele simetričan je i podeljen centralnim komunikacijskim atrijumom. Njegova atraktivnost ogleda se zapravo u jednostavnom oblikovanju fasade sa pravilnim rasterom prozora, balkona i ozelenjenih žardinjera koji su u kontri sa crvenom ciglom.

Dve pravougaone lamele sa ravnim krovovima postavljene su tako da se „ogledaju“ jedna u drugoj. Materijalizovane su primarno, baš kao i pomenuti Ziegel House, u crvenoj opeki, dok su svi otvori na stanovima osveženi žardinjerama sa zelenilom.

Odabir crvene opeke podigao je vizuelni utisak i odlično se uklopio u zeleno okruženje koje čini park. Opeka ne samo da je večna već i izgleda odlično tako da nije čudo što je veoma često prvi odabir arhitekata.

Stanovanje u parku

Sa ukupnom površinom od 2.900 kvadrata, Pegaz Forest Residence nudi 44 stambene jedinice, parkiranje u garaži, a ono što ovaj kompleks čini jedinstvenim jeste posebno uređen park koji ga okružuje. Naime, ovaj stambeni kompleks smešten je u mirnom delu Vrnjačke Banje, okružen prirodom.

Svaki stan je opremljen naprednim smart funkcijama koje omogućavaju kontrolu pristupa, grejanjem i hlađenjem na daljinu, a poseban deo kompleksa čini uređen prostor za društvene aktivnosti komšiluka.

Završetak u maju 2025.

Prema izveštaju iz septembra 2024. godine, radovi na izgradnji kompleksa značajno napreduju. Na poslednjim fotografijama sa gradilišta može se primetiti da zgrada već poprima svoj konačni oblik, sa jasno definisanim stambenim prostorima.

Planirani završetak radova je maju 2025. godine.

Izdvojene firme iz kategorije Investitori:

TRGOMEN NEKRETNINE DOO KRALJEVO

Investitori

Dositeja Obradovića 77, Ratina

03658624500365862450

06464959410646495941

https://www.trgomen.com/trgomen-nekretnine/

Kompanija Trgomen Nekretnine, od samog osnivanja, nastala je sa jasnim ciljem da bude fokusirana ...

Dodaj firmu u Adresar

Istraživači sa Univerziteta u Tokiju osmislili su 2021. godine recept za zeleni beton koji je u svom sastavu imao i građevinski otpad i ugljen-dioksid. Sada je isti tim iskoristio ruševine stare škole za stvaranje blokova kojim će se graditi novi objekti.

Naučnici koji stoje iza ovog istraživanja naglašavaju da su rezerve krečnjaka u zemljama poput Japana prilično ograničene, što dovodi do istraživanja ponovne upotrebe materijala koji već postoje u izgrađenom okruženju.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Manjkavosti prvobitnog istraživanja

Istraživači su i 2021. godine u svom Izveštaju o sistemu cirkulacije kalcijum-karbonata za građevinarstvo (C4S) naveli da proizvodnja betona ima ogroman uticaj na životnu sredinu, a da veliki deo uticaja potiče od visokih temperatura koje su potebne za zagrevanje krečnjaka kako bi se stvorio kalcijum.

Imajući ovo na umu, originalni projekat C4S je nastojao da kombinuje stari beton sa ugljen-dioksidom uzetim iz vazduha ili industrijskih procesa, kako bi se stvorio novi građevinski materijal nazvan beton od kalcijum-karbonata. Međutim, proizvedeni blokovi su bili relativno mali, a njihova čvrstoća na pritisak bila je niska.

Blokovi od kalcijum-karbonata mogu se sami pretvoriti u prah na kraju svog veka trajanja, te se tako proces ponavlja kako bi se stvorili novi blokovi za izgradnju.

Sada su japanski istraživači uzeli beton iz srušene školske zgrade, samleli ga u fini prah, a zatim ga pomešali sa CO2 iz vazduha tokom perioda od tri meseca.

Ovaj karbonizovani prah je potom pritisnut rastvorom kalcijum-hidrogen-karbonata i složen u kalup pre nego što je zagrejan, a kako bi se formirao novi građevinski blok za koji su istraživači rekli da je „dovoljno čvrst i otporan da se sa njim grade kuće ili trotoari.“

Novi metod ne samo da čini stare zgrade „urbanim rudnikom za stvaranje novih zgrada“, već se blokovi od kalcijum-karbonata mogu sami pretvoriti u prah na kraju svog veka trajanja, te se tako proces ponavlja kako bi se stvorili novi blokovi za izgradnju.

U planu dvospratnica od novog betona

„Trudimo se da razvijemo sisteme koji mogu doprineti cirkularnoj ekonomiji i karbonskoj neutralnosti“, rekao je za Advanced Concrete Technology jedan od članova tima, profesor Ipei Marujama.

Sledeća faza projekta C4S će se bazirati na povećanje efikasnosti i na razvijanje većih građevinskih blokova, dok se istovremeno bude radilo na razvijanju komercijalne proizvodnje.

Tim takođe planira i izgradnju dvospratnog objekta uz primenu blokova od betona od kalcijum-karbonata, a rok je 2030. godina.

Sombor je grad sa tipičnom strukturom centralnog gradskog jezgra i ušorenim vojvođanskim kućama. Ova nasleđena urbana matrica predstavlja okosnicu njegovog prepoznatljivog identiteta i istorijskog kontinuiteta.

Međutim, svega nekoliko stotina metara od somborskog Venca, savremeni urbani razvoj formirao je nova pravila građenja koje arhitektama pružaju mogućnost formiranja drugačijih arhitektonskih tipologija. Udvajanje manjih parcela u veće celine pruža šansu za izgradnju većih i prostranijih kuća.

Jedna od takvih nesvakidašnjih primera jeste porodična kuća čiji je autor Đorđe Mijić iz ateljea Domus Arhitekti. Ova porodična rezidencija od 330 kvadrata projektovana je oko bazena.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Osmeh Vojvodine: Kuda tačno prolazi moto-put od Sombora do Kikinde

Zaštićena privatnost

„Osnovna ideja bila je da objekat svojom razuđenom osnovom, zajedno sa pomoćnim objektima, formira unutrašnje dvorište ka kome se orijentišu stambene prostorije“ – navode iz ateljea Domus.

Ovakvim rasporedom volumena vlasnici kuće zaštićeni su od pogleda sa susednih parcela, što je bio jedan od njihovih glavnih zahteva. Vizuelna izolovanost od susedstva dodatno je naglašena visokim obodnim zidom, kao i pejzažnim uređenjem.

Različitim arhitektonskim sredstvima vlasnici kuće zaštićeni su od pogleda sa susednih parcela i iz svakog dela kuće mogu da uživaju u svom dvorištu i ambijentu, bez uticaja objekata koji su im u okruženju.

Osnovna ideja bila je da objekat svojom razuđenom osnovom formira unutrašnje dvorište.

Kuća je prizemna, jasno podeljena na funkcionalne celine: ulazni deo sa garažom za dva vozila, dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarijom, blok sa roditeljskom spavaćom sobom sa svojim garderoberom i kupatilom. „Posebnu celinu čine sobe za dvoje dece sa sopstvenim dnevnim boravkom, pozicionirane uz ulaznu zonu kuće“ – dodaju arhitekte.

Oko bazena, koji je postavljen u centralnom delu parcele, raspoređena su i dva pomoćna objekta: natkrivena terasa sa roštiljem i objekat sa sobom za druženje, boravak, saunom i ostavama.

Razuđeni oblik osnove objekta omogućio je da se formiraju manje, intimnije zone unutar dvorišta. „Iz svih prostorija pružaju se različite vizure ka dvorištu. Pri samom ulazu, ostvaruje se vizuelna veza sa dvorištem preko velikih staklenih portala u predsoblju“ – navode iz ateljea Domus.

Opeka na fasadi

Kompoziciju kuće formira četiri volumena, od kojih se svojom visinom izdvaja centralni deo u kome je smešten dnevni boravak.

Primena ravnog krova kući daje moderan karakter, pogotovo kad se uzme u obzir njegova kombinacija sa ugaonim prozorima.

S druge strane, arhitekte navode da je odabir opeke kao materijala za završnu fasadnu oblogu dao poseban duh objektu i povezao ga sa podnebljem u kome se nalazi. Akcenti na fasadi, kako na kući tako i na pomoćnim objektima, izvedeni su od kompakt ploča sa drvenim dezenom.

U kom stilu treba graditi?

Debata o ovom pitanju aktuelna je još od početka 19. veka, kada je nemački arhitekta Heinrich Hübsch objavio čuvenu polemiku „In What Style Should We Build?“ (1828).

Prema njegovim rečima, tehnološki progres, u kombinaciji s promenom životnih navika, učinio da su tradicionalni stilovi građena potpuno neprimereni za novo, savremeno društvo.

U tom maniru, suprotno oblikovnom kodu susedstva i tradicionalnom stilu gradnje, arhitekte iz ateljea Domus odlučile su se za jednu sasvim drugačiju tipologiju – razuđenu kompoziciju kubičnih objekata grupisanih oko centralnog bazena.

Oslobođene tereta nasleđa i stroge regulacije, možda su periferije naših gradova upravo idealno mesto za izgradnju novih arhitektonskih bisera, pogotovo kada je reč o jednoporodičnim stambenim objektima.

Grafički prilozi

Fotogalerija

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Unutrašnjost kuće s bazenom; Foto Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Cigla! Najstariji građevinski materijal doživeo je pravu vrstu renesanse poslednjih godina. Opeka je sve prisutnija na najelitnijim fasadama svetskih metropola. Za to postoji jedan vrlo dobar razlog, a to je: neverovatan asortiman boja i tekstura, a sve to uz vanvremenski kvalitet i očuvanje životne sredine.

Cigla koja se stavljala kod nas za vreme dvadesetog veka je mrtva! Jednobojne monotone cigle su pale u zaborav. Umesto njih, došle su neke nove modernije opeke koje imaju odgovor na brz, tehnološki i modernistički stil epohe u kojoj živimo.

Danas, arhitekte mogu da zadrže vanvremenski stil koji cigla pruža i da ga spoje sa nečim modernim, i to na takav način da se ostavi unikatan pečat koji će obeležiti njihov projekat. Je l’ vam treba siva cigla? E, pa može. Crvena sa pečenim šarama? Može. Crna? Bela? Šarena? Zelena? Svetlo žuta sa primesama crne i braon? Sve može, što nije moglo do samo deceniju pre.

U odabir su ušle samo one nijanse koje zadovoljavaju trenutne trendove u arhitekturi u smislu estetike, kvaliteta, pa i cene.

Naravno, kao što je slučaj i sa internetom koji je doneo mnogo toga dobrog u svetu tehnologije, ali i prekomeran broj informacija koje nije lako filtrirati, tako i ova revolucija u bojama, teksturama i dimenzijama cigle stvorila je jedan težak zadatak pri odabiru tačne nijanse.

Danas, napraviti pravi izbor može da iziskuje dosta vremena i razmišljanja. Iako većina modela može da se uzme i žmureći, a da potom budete oduševljeni efektom koji će napraviti na vašoj fasadi ili enterijeru, kompanija Nova Brick d.o.o. odabrala je Top 10 modela za 2024. godinu.

U odabir Top 10 modela cigle za 2024. godinu ušle su samo one nijanse koje zadovoljavaju trenutne trendove u arhitekturi u smislu estetike, kvaliteta, pa i cene.

1. Carma

Ovaj model niste primetili samo ako niste obraćali pažnju na okolne elitne novogradnje. Standard za superiornu estetiku i kvalitet, po kome se sve fasadne cigle trenutno mere! Reč je, naravno, upravo o tamno sivom modelu cigle Carma. 

Ono što je karakteristično za ovaj model je to da je on trenutno najpretraživanija cigla na internet portalu dobavljača opeke Nova Brick.

Sive i tamne cigle su trenutno popularne u arhitektonskim krugovima, kako u Srbiji tako i na globalnom nivou. Razlog tome je upravo njihova unikatna boja i estetika.

Carma je model koji objedinjuje sivo-antractine nijanse zajedno sa prelepim rustičnim reljefima koji u svojoj kombinaciji daju estetiku na koju apsolutno niko ne ostaje ravnodušan.

Uklapa se odlično uz crnu i antracit stolariju, staklene površine, gvožđe, zelenilo i drvene elemente.

Model Carma uklapa se odlično uz crnu i antracit stolariju, staklene površine, gvožđe, zelenilo, i naravno, drvene elemente.

Vrlo lako se može kombinovati sama preko cele površine zida, gde daje iluziju uniformisanog i strukturno čvrstog zida (efekat pojačan zbog svog sivog tona cigle), ali lepo ide i u razbijenoj kombinaciji sa gore navedenim materijalima.

Ovaj model meša suprotnosti i na jedan poetičan način ih spaja u koherentnu materiju. Modernizam i tradicija, neravnine i uniformisanost, blato/glinu i luksuz, možda je upravo ovo razlog zbog čega se ovaj model sviđa svima koji ga vide.

Njegova jedina mana je nešto jača cena u odnosu na ostale modele iz ovog bloga, ali za prave ljubitelje estetike, stila, prostora/arhitekture, ovaj model je na samom vrhu.

2. London Rustik

Još jedan model koji ste sigurno videli na novogradnjama elitnih naselja. Naziv je dobio po tome što je model jako zastupljen na tržištu Velike Britanije.

London Rustik je elitna verzija cigle „London“ (predlog br. 5), koja se u ovom anglosaksonskom području stavlja često na vile, kuće, i privatne rezidencijalne objekte.

Međutim, u Srbiji, ovaj model je primaran izbor velikih investitora sa dugogodišnjim iskustvom u građevini. Razlog tome je neverovatan odnose cene, estetike i kvaliteta.

Uzimajući u obzir da ovaj model pruža: izuzetno visoku estetiku, kvalitet Klinker cigle, odličnu dostupnost bilo za male ili velike kvadrature, a sve to za nešto nižu cenu od ostalih modela, odličan je izbor za sve ljude koji hoće da naprave optimizaciju troškova ali ne na štetu kvaliteta i estetike.

Nijedan drugi model nema ovakav odnos cene, estetike i kvaliteta i zbog toga smo odlučili da ga stavimo na drugo mesto.

Ovaj model odlikuje izuzetno visoka otpornost na vodu (stepen upijanja vode je manje od 5%), A1 klasa vatrootpornosti, kao i visoka tačka pucanja na mehaničke pritiske i otpornost na mraz i so.

Na sve to, dobijate prelepu braon opeku sa crvenkastim i sivim nijansama koje se dobiju prirodnom igrom vatre i gline prilikom samog pečenja.

Model nema nikakvu farbu i 100% je od sirove pečene gline koja se namenski pravi za fasade, ali zbog svog reljefa je neretko izbor i za enterijere!

Nijedan drugi model nema ovakav odnos cene, estetike i kvaliteta i zbog toga smo odlučili da ga stavimo na drugo mesto Top 10 modela cigle za 2024. godinu.

3. Antracit

Antracit je model opeke koji je postavio trend za 2024. godinu! Nemojte se iznenaditi što ćete, nadalje u blogu, viđati tamne opcije cigle među top modelima za 2024. godinu. Što bi mlađa populacija rekla, „Black is such a happy color“, ili se barem tako trenutno čini.

Crne cigle već nekoliko godina unazad oblikuju svetsku scenu po pitanju izbora boje na fasadi. Ova avangardna boja će zasigurno ostaviti komentare prolaznika.

Jako je interesantno da se prema tržišnim istraživanjima koja je vodila kompanija Nova Brick, crni modeli kotiraju jako visoko, kao top izbor među muškom populacijom!

Model Antracit je pokazan kao top izbor među muškarcima, čemu su dokaz gotovo jednoglasni odgovori muškaraca na pitanje: „Koju biste ciglu stavili na Vašu zgradu ili kuću?“.

Za pun efekat, savetujemo da se ovaj model postavlja kompaktno, celom dužinom objekta, kako bi dostigao svoj pun sjaj.

Jedno je sigurno. Model Antracit je jednostavan, elegantan, moćan, i zapoveda aurom vanvremenskog minimalizma. Ironično, ovo su odlike koje mnoge žene traže među muškarcima.

Ovaj model ide savršeno uz staklene površine, antracit stolariju i objekte koji nemaju obilje detalja. Za pun efekat, savetujemo da se ovaj model postavlja kompaktno, celom dužinom objekta, kako bi dostigao svoj pun sjaj.

Za kraj bi smo naglasili da model Antracit od svih modela iz ovog bloga poseduje najveći kvalitet kada je upitanju: vodopropusnost, vatroopornost, otpornost na mraz, pa i mehaničke pritiske.

Ukoliko želite nešto avangardno, moćno, kvalitetno i što će okretati glave prolaznika, ovo je model za vas!

4. Cassis

Gle, divno čudo, opet crna cigla. Kao što smo rekli, tamne nijanse dominiraju 2024. godinom. Međutim, ovaj belgijski model cigle za razliku od svog prethodnika je idealan za enterijer.

Pitate se zbog čega? Razlog je njegova neverovatna reljefna tekstura i specijalna dimenzija (240 x 50 x 20 mm) koja daje iluziju izdužene uske cigle.

Reljefi su jako bitni u enterijeru gde dolaze do izražaja kada se gledaju u uskim prostorima i iz blizine. Ovo sve daje jedan fenomenalan šarm i igru koja prija oku, a to je efekat koji se često gubi na velikim površinama zgrada kada ih gledate iz daljine.

Dodajte na to modernu dimenziju koja stvara iluziju dugačke ciglice i dobićete idealno rešenje za oplemenjenje svoga doma. Odlično moderno rešenje za novi stan ili kuću.

Naša topla preporuka je da u njegovoj blizini bude neka viseća lampa koja baca svetlo iz nestandardnog ugla i oživljava ovaj model u potpunosti.

Naglasili bi smo da model Cassis nije jednobojan i monoton. Ima primese toplih crvenih i braonkastih nijansi i savršeno se uklapa uz drvo, nameštaj, staklo, tepihe, itd.

Vrlo lako se uklapa u enterijer, a naša topla preporuka je da u njegovoj blizini bude neka viseća lampa koja baca svetlo iz nestandardnog ugla i oživljava ovaj model u potpunosti. I ne, ne brinite, nećete zatvoriti prostor!

Kao primer za primenu Cassisa, slikom smo vam predstavili objekat na Zvezdari, u Marka Oreškovića 34, koji je dobio nagradu od proizvođača ove cigle za najlepši objekat u 2023. godini.

5. London

Ukoliko ste putovali u Ameriku ili Veliku Britaniju, ovaj model ste sigurno viđali. U slučaju da niste registrovali ovu ciglu oko sebe, dovoljno je da pogledate bilo koju američku/britansku seriju ili film i videćete da su: bolnice, škole, univerziteti, kuće, rezidencijalni kompleksi, u velikoj meri obloženi baš ovom ciglom.

Razlog ovoj prekomernoj upotrebi je vrlo jednostavan. Model London ima sramotno nisku cenu! Kažemo sramotno, jer je ovo upitanju Klinker opeka sa izuzetno visokim tehničkim karakteristikama.

Model je pravljen od prelepe braon gline sa diskoloracionim šarama od pečenja. Ima braonkasto-sive tonove i određeni komadi dolaze sa blagim crvenilom.

Pored svog prelepog vizuelnog efekta, ovaj model je pečen na temperaturama preko 1.200 stepeni celzijusa i pravljen namenski za fasadu. Jednom kada se postavi, garantuje ekstremnu dugovečnost i ne zahteva nikakvo dodatno održavanje.

Model najbolje izgleda kada se stavlja kompaktno, preko cele fasade, u kombinaciji sa tamnijom stolarjiom, staklenim ili gvozdenim ogradama.

Od svih modela na ovoj listi, London je ubedljivo najpovoljniji! Šta više, u momentu pisanja ovog bloga, ovaj fasadni proizvod od opeke je imao duplo nižu cenu nego model Carma – 24,95 €/m² + PDV u dimenziji 215 x 65 x 15 mm. Za male novce, možete dobiti jedan od najpopularnijih modela na britanskom i američkom tržištu.

Model najbolje izgleda kada se stavlja kompaktno, preko cele fasade, u kombinaciji sa tamnijom stolarjiom, staklenim ili gvozdenim ogradama, i jako lepo ide uz drvene detalje i zelenilo.

U slučaju da oblažete svoju kuću i želite za male pare da dobijete ekstreman kvalitet i prelepu estetiku, ili oblažete luksuzni objekat za dalju prodaju u velikim kvadraturama, ovaj model je savršen da uštedite dosta novca i da dobijete dugoročan kvalitet.

6. Maranello

Jedini svetliji model koji je ušao u uži izbor za Top 10 modela opeke u 2024. godini. S obzirom da su tamnije boje dominantne u arhitektonskim trendovima, ovaj model je odličan izbor za svakog ko ipak želi da što više otvori svoju fasadu ili enterijer.

Model Maranello se izdvaja svojom rustičnom teksturom i šarenom igrom bež, belih, žućkastih i braonkastih tonova. Model spada u red najlepših svetlih modela u ponudi na tržištu.

Proizvođač je prestižna belgijska fabrika Nelissen, koja širom sveta distribuira elitne modele fasadne cigle i zbog toga smo morali da ga stavimo u uži krug top 10 modela za ovu godinu.

S obzirom na to da ovaj model ima jako tople boje i možda i najlepšu reljefnu teksturu, odličan je izbor za svakog ko želi opeku toplih boja u enterijeru.

Maranello je popularan je među ženskom populacijom, verovatno zbog vedrih i svetlih tonova, i ima tu karakteristiku da se prilagodi.

Prelepe nijanse i elegantna rustika još više dolazi do izražaja kada se model gleda izbliza u zatvorenom prostoru i definitivno ga preporučujemo kao enterijersku opciju, pogotovo u izduženoj dimenziji 240 x 50 x 20/70 mm.

Maranello je jedan od retkih modela opeke koji se uklapa uz apsolutno sve: drvo, gvožđe, nameštaj, belu i crnu stolariju, stakla, tepihe, itd. Popularan je među ženskom populacijom, verovatno zbog vedrih i svetlih tonova, i baš kao i lepši pol, ima tu karakteristiku da se prilagodi.

Ukoliko se ovaj model stavi uz crnu fugu, dobićete potpuno novi taman model, zato savetujemo opreznost ukoliko vam je želja svetliji izgled, i u tom slučaju jednostavno mora da se stavi bela fuga uz njega.

Iako ovaj model spada u red luksuznih belgijskih listela i cigli, on je cenovno povoljniji od većine drugih „belgijanaca“ jer je bežikasta glina dominantna u tom regionu Evrope. Još jedan razlog zbog koga je na ovoj listi.

7. Autrique

Lista Top 10 modela ne bi mogla da bude kompletna bez crvene cigle. Crveno je sinonim za opeku širom sveta. Opeke se proizvode preko 9.000 godina, kada je i otkriven ovaj najstariji građevinski materijal blizu današnjeg grada Dijarbakira u Južno-Istočnoj Anatoliji.

Suština se od tada nije promenila. Uzmete zemlju, stavite je u kalup, zapečete je, i potom slažete te zasebne jedinke u jednu harmonisanu čvrstu celinu zvanu „zid“.

Međutim, ono što je karakteristično za model Autrique jeste to da je on spojio višemilenijsku tradiciju sa modernim i visoko estetskim koloritom zahtevanim u našem društvu koje je opsednuto izgledom.

Model je uspeo da zadrži teksturu i grubost višemilenijski stare cigle, ali je sa svojim modernim reljefima i preplanulim plavo-sivim tonovima od pečenja napravio dezen koji će svakom prolazniku zapasti za oko. Priča ovog modela podseća na Pepeljuginu priču, u kojoj se stare otrcane krpe pretvaraju u najraskošniju haljinu u kraljevstvu.

Model ide savršeno uz ostale prirodne materijale i može se kombinovati u različitim bojama fuge.

Na tržištu imate puno modela koji „pokušavaju“ da osveže izgled crvene cigle, ali imate možda 2-3 modela kojima je to zaista pošlo za rukom i Autrique je na vrhu piramide po tom pitanju. Elem, da se vratimo u realnost.

Ovaj model preporučujemo svakom ko želi taj tradicionalan izgled cigle. Uzimajući u obzir da su stare crvene monotone cigle jednostavno mrtve u smislu zahteva moderne estetike, ovaj model je najbolji izbor da dobijete taj „Wow“ efekat od lokalnih prolaznika i da zadržite klasičan izgled cigle.

Za kraj bi smo naglasili da je ovaj model, takođe, odlična opcija, ne samo za fasade, već i za enterijere stanova, kafića, lokala, kancelarija i industrijskih objekata. Model ide savršeno uz ostale prirodne materijale i može se kombinovati u različitim bojama fuge. Preporuka je da se fuga gađa sa bojom stolarije kod ovog modela.

8. Dali

Model fasadne ciglice savršen za one čiji je ukus baziran na nešto šarenijim detaljima. Ono što je karakteristično za Dali model opeke jeste kombinacija tamnijih tonova, što se savršeno uklapa u trend koji nam 2024. godina donosi.

Ipak ova cigla je sve samo ne „mračna“. Naziv je dobila upravo po španskom umetniku po imenu Salvador Domingo Felipe Jacinto Dalí i Domènech, poznatijim kao Salvador Dali. Baš kao i ovaj poznati španski slikar, ova cigla je ekstravagantna i proizvedena da ostavi utisak nadrealne okoline na jedan dopadljiv način.

Model Dali na prvi pogled deluje haotičan i bizaran, privlači oko obližnjih posmatrača, a onda ih uvlači u svet snova i stvara jedan savršen haos!

Ovo je jedini model za koji ne važe nikakva pravila – morate se prepusti mašti i stvoriti vaše sopstvene kreacije.

Upravo zbog svoje posebnosti ova cigla je morala da se nađe na listi top 10 modela cigle za 2024. godinu. Međutim, morali smo je plasirati na 8. mesto uzimajući u obzir njenu posebnost jer je potrebna jedna određena vrsta prefinjenosti, da ne kažemo sofisticiranosti, da bi se ona potpuno razumela.

Ova cigla je idealna za svaku osobu sa umetničkim duhom, slikare, pesnike, muzičare, kao i za arhitekte koji su dovoljno smeli da urade nešto drugačije.

S obzirom na to da smo za sve modele naveli uz šta se uklapaju, ovo je jedini model za koji ne važe nikakva pravila. Morate se prepusti mašti i stvoriti vaše sopstvene kreacije.

9. Berner

U pitanju je model koji je godinama najtraženiji model na tržištu fasadne opeke. Spoj kvaliteta i tradicije. Crvena rustična cigla sa tamnim, ne preterano naglašenim, šarama od pečenja. Model je verovatno i najpopularniji trenutno na srpskom tržištu i Ex-YU regionu.

Pored same estetike i kvaliteta, razlog je, naravno, i odlična cena. Ovaj model je odlična alternativa modelu Autrique (broj 7 na listi), jer daje gotovo identičan efekat za nešto manje novce.

Model Berner je idealan za velike projekte, privatna lica i komercijalne enterijere koji žele tradicionalnu ciglu sa ekstremno visokom postojanošću i kvalitetom, a da pritom prođu povoljnije.

Treba naglasiti da je ovo Klinker opeka, pravljena namenski za fasade na temperaturama preko 1200 stepeni celzijusa. Ojačana za vatrootpornost (A1 klasa), vodopropusnost (manja od 5%), visoka otpornost na mraz (izdržava cikluse mraza preko 90 dana), i napravljena da bude otporna na visoke mehaničke pritiske (ogrebotine, grad, udarce, i drugo).

Jednom kada se stavi, ovaj model ne zahteva nikakvo dodatno održavanje.

Berner se može stavljati zasebno i kompaktno, preko cele površine zida, ili razbijeno, u kombinaciji sa ostalim materijalima.

S obzirom na to da je već duži niz godina zastupljen na domaćem tržištu morali smo ga staviti u top 10 modela i u ovoj godini. Model se iskustveno pokazao kao mnogo postojaniji od ostalih crvenih povoljnih alternativa, poput cementnih imitacije cigle.

Lepo ide u kombinaciji sa tamnom ili svetlom stolarijom, gvožđem, zelenilom, Fundermaxom i drvenim nijansama. Ukoliko imate, recimo, beli demit na fasadi, ova cigla ide jako lepo uz klasičnu boju poput te.

Može se stavljati zasebno i kompaktno, preko cele površine zida, ili razbijeno, u kombinaciji sa ostalim materijalima. Model je takođe fleksibilan pri izboru boje fuge. Savet za najbolji efekat je gađati boju fuge sa bojom stolarije.

10. Kyra

Ovaj model je neopravdano završio tek na 10. mestu Top modela za 2024. godinu. Kyra je nov model na našem tržištu koji se u jako kratkom roku probio među crème de la crème proizvode u svetu fasadnih cigli. Iskusni investitori, arhitekte, kao i određeni broj fizičkih lica su ga prepoznali za odličnu alternativu modelu Carma, prvom na našoj listi).

Kyra daje jako sličan estetski efekat moderne sive cigle i odličan je za kupce sa ograničenim budžetom.  Za niže novce uz model Kyra možete dobiti estetiku i kvalitet trenutno najtraženijeg modela na tržištu.

Razlika je upravo u tome što Kyra, za razliku od modela Carma, ima nešto svetliji ton sa manje antracitnih šara i dolazi sa uglađenijom teksturom.  Mnogim osobama se ovaj model čak i sviđa više, upravo jer je “sivlji” i ima manje rustike u sebi.

Ukoliko imate kvadrature od 200 m² i preko, model Kyra je definitivno opcija za Vas.

Međutim, pošto je trend poslednjih godina u korist nešto tamnijih modela, i ruku na srce, Carma je zaista neprevaziđen model u smislu aktuelne estetike, kupci bi trebalo da znaju da je Carma, ukoliko budžet nije problem, bolja opcija. Ipak, model Kyra nikako ne treba otpisati i mi ga smatramo odličnom alternativom najtraženijoj cigli.

Nije lako takmičiti se sa najboljim, a upravo je to zadatak ove cigle. Cena je definitivno na strani modela Kyra, ali osobe koje se odluče za ovaj prelepi model treba da imaju na umu nešto duži rok  isporuke, jer model još uvek nije prezastupljen na našem tržištu.

Kompanija Nova Brick trenutno nudi ovaj model u svojoj ponudi kao nešto novo, po akcijskim cenama, ali trebalo bi imati na umu da model može da zahteva minimalnu porudžbinu za brzu isporuku. Ukoliko imate kvadrature od 200 m² i preko ovo je definitivno opcija za Vas.

Zaključak

Za kraj bismo naglasili da su razlike u pogledu lepote i kvaliteta između svih modela sa liste minimalne. Za koji god dezen sa ove liste da se odlučite, što bi se reklo, i zatvorenih očiju da ih izaberete – ne možete pogrešiti.

Ove cigle prosto garantuju vanvremenski stil i kvalitet. Ipak, za prave ljubitelje estetike, arhitekture i lepog prostora ovi sitni detalji mogu biti od presudnog značaja!

Mi se nadamo da smo uspeli da vam dočaramo čari i šarm nekih od najboljih modela za 2024. godinu. Nadamo se da ćemo vam pomoći u izboru za vaš projekat i da smo uspeli da informišemo širu publiku da cigla nije samo cigla, već i ona želi kao i svi mi – da bude nešto!

Što bi rekao čuveni danski kreator Arne Jakobsen: “Ako zgrada postane arhitektura, onda je ona zapravo umetnost”. Godina 2024. je tu da se iskoristi i nadamo se da će biti smelih ljudi koji će kroz svoju arhitekturu stvoriti umetnost.

Dizajnerka Emi Bensdorp pronašla je način kako da jednim potezom „ubije dve muve“, a svoju inovativnu ideju predstavila je na nedavno održanoj Holandskoj nedelji dizajna. Pokrenuvši startap projekat Claybens, Bensdorp je dokazala da se PFAS hemikalije mogu eliminisati iz kontaminiranog glinenog tla, tako što će ih, kako kaže, „spržiti u opeku“.

Akronim PFAS se odnosi na per- i polifluoroalkil supstance – veliku grupu hemikalija koje su se naširoko koristile za proizvodnju nelepljivog posuđa, kišobrana i vodootpornih maskara, ali su sada okarakterisane kao toksične. Ove „večite hemikalije“ se ne razlažu u životnoj sredini kada iscure u naše zemljište ili vodene tokove i to je veliki problem.

Holandska dizajnerka u svom sistemu koristi standardni proces proizvodnje opeke, gde se keramika zagreva u peći na temperaturi između 900 i 1.200 stepeni Celzijusa, uništavajući PFAS hemikalije do tačke gde se u finalnom proizvodu ne mogu detektovati ni u tragovima.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Upotrebljen umesto peska soc od kafe može učiniti beton za 30% jačim
• Naučnik poreklom iz BiH dodao u beton sodu bikarbonu i evo šta je rezultat

PFAS: Sjajne i manje sjajne karakteristike

U razgovoru za piše Dezeen Bensdorp kaže da ne veruje da proces emituje bilo kakve toksične pare ili druge čestice, ali bi testiranje o tom segmentu tek trebalo da se izvrši.

„Najzanimljivija stvar u vezi sa ovim hemikalijama je to da su one zapravo sjajne jer su otporne na vodu, otporne na vatru i dugo traju. Ali sada znamo i da traju zauvek i da su bioakumulativne, što je manje sjajno, te je zapravo ovo jedan od načina da se one razbiju korišćenjem toplote“, objasnila je osnivačica startapa Claybens.

Dizajnerka se prvi put upustila u ovaj proces 2020. godine, godinu dana nakon što je Holandski državni savet doneo odluku o očuvanju prirodnog okruženja, ali i došao do otkrića da se PFAS može evidentirati na do 90% holandskog zemljišta.

Problem je dodatno izraženiji na određenim mestima, gde su prisutne industrijske aktivnosti, kao i nepravilno upravljanje otpadom ili velika upotreba pene za gašenje požara, što dovodi da u zemljištu postoji veoma visok nivo PFAS.

Do sada se otklanjanje čestica uglavnom odnosilo na njihovo skladištenje u depou, sa malim izgledima za njihovo dalje, konačno uklanjanje.

Od investitora i vlasnika zemljišta se sada traži da preuzmu odgovornost za kontaminirano zemljište, kako hemikalije ne bi dodatno iscurile u podzemne vode. Ipak, kako kaže Bensdorp, do sada se to otklanjanje čestica uglavnom odnosilo na njihovo skladištenje u depou, sa malim izgledima za njihovo dalje, konačno uklanjanje.

„To je veliki problem, ne samo u Holandiji već i u celoj Evropi. Zakonodavstvo sve više deluje jer konstantno učimo o tome koliko su ove hemikalije otrovne. Ipak, do sada nije bilo rešenja za glineno tlo“  – navela je ona.

Opeka kao najperspektivnije rešenje

Bensdorp u svom procesu koristi ekstremnu toplotu peći kako bi se aktivirala hemijska reakcija zvana defluoracija, u kojoj se razbijaju lanci atoma fluora koji čine PFAS, koje su jedne od najtežih veza za raskidanje.

Teoretski, dizajnerka bi mogla da u ovom procesu od kontaminiranog tla proizvodi posuđe, crep ili neku sličnu keramiku, ali ona veruje da opeka nudi najperspektivnije rešenje zbog potrebe za njenim obimom proizvodnje i činjenice da se ne bi zahtevale promene u postojećoj infrastrukturi i procesima.

„Projekat je zasnovan na akademskim istraživanjima. Ipak, tako ga obično zagrevaju vrlo kratko na 1.000 ili 1.400 stepeni. U procesu proizvodnje opeke, zagrevate ga na sličnoj temperaturi dugo vremena. Zato je ovo tako sjajno. Možemo se zapravo uklopiti u postojeći proces i koristeći njegovu postojeću infrastrukturu osloboditi se ove štetne hemikalije“ – kaže Bensdorp.

Dizajnerka pretvara glinenu zemlju u opeku različitih boja i pečati ih oznakom koja označava lokaciju porekla i količinu uklonjenog PFAS.

Bensdorp, koja je diplomirala 2020. godine na Akademiji za dizajn u Ajndhovenu, do sada je transformisala uzorke sa tri jako zagađena glinena tla u svoje „čiste opeke“. To uključuje i uzorak sa zemljišta oko amsterdamskog aerodroma Schiphol, gde je jedna od nesreća zahtevala primenu velike količine pene za gašenje požara, a što je rezultiralo visokim koncentracijama PFAS u tlu.

Drugi uzorak uzet je iz istočnog holandskog grada Doetinchema, u kom je postojalo 1.300 buradi PFAS pene za gašenje požara, a koja su tokom vremena procurila i izbacivala hemikalije u tlo.

Dizajnerka pretvara glinenu zemlju u opeku različitih boja i pečati ih oznakom koja označava lokaciju porekla i količinu uklonjenog PFAS. Njena ideja je da sledeći put pokaže da Claybensov proces može da funkcioniše i u industrijskom obimu.

Njena ideja je da napravi 50.000 komada opeke sa jedne lokacije, a u ovom procesu trebalo bi da se testiraju i isparenja kako bi se potvrdilo da je proizvodni proces potpuno čist.

Kuća za višečlanu porodicu, čiji projekat potpisuje Atelje Vladislav Lalicki (AVL), smeštena je na porodičnom imanju, na blagoj uzvisini u zatalasanom krajoliku sela Zaklopača u Grockoj, nadomak Beograda.

Iako nema neke tradicionalne elemente kao što su trem ili ognjište, u velikoj meri ova vila pripada grupi kuća projektovanih u šumadijskom stilu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Tradicionalna srpska kuća: Vol. 1 – Istoričari i teoretičari
• Tradicionalna srpska kuća: Vol. 2 – Projektanti

Igra svetla i senke

Prepoznatljiv izgled kući daju ugaoni zastakljeni portali. Njihovim postavljanjem na ključnim mestima su kubične mase objekta “olakšane”, dok su glavni pravci vizura dodatno naglašeni.

Plitki viševodni krov sa naglašenim strehama predstavlja jedan od glavnih oblikovnih motiva. On je ekspresivno prepušten sa prednje strane kuće. Rezultat ovog arhitektonskog gesta je igra svetla i senke.

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Pozicioniranjem terasa je proširen dnevni boravak i omogućen neposredan kontakt zajedničkih sadržaja sa okruženjem.

Na oba nivoa nalaze se prostrane terase koje se otvaraju ka šumadijskom predelu. One predstavljaju produžetak dnevnog boravka koji pruža mogućnost neposredne veze zajedničkih sadržaja sa okruženjem.

Njihovim pozicioniranjem je proširen dnevni boravak i omogućen neposredan kontakt zajedničkih sadržaja sa okruženjem i širokim vizurama.

Dobro izolovana i energetski efikasna

Kompoziciju kuće čine jednostavne kubične forme u dinamičnom, ali uravnoteženom rasporedu.

U materijalizaciji dominira opeka, karakteristične “pikselizovane” teksture bez spojnica, kao i bojene malterisane površine.

Zahvaljujući primenjenim visokoselektivnim staklima, leti nije potrebno koristiti dodatnu zaštitu od sunčevog zračenja.

Primenjena bravarija i staklo-paketi na kući su izuzetno kvalitetni, što doprinosi veoma dobrom ponašanju objekta i u zimskom i u letnjem režimu korišćenja – dobroj izolovanosti i energetskoj efikasnosti.

„Zahvaljujući primenjenim visokoselektivnim staklima, leti nije potrebno koristiti dodatnu zaštitu od sunčevog zračenja“ – kaže za Gradnju arhitetka Vladislav Lalicki.

Naglašen centralni plan

Po ugledu na orijentalne primere, porodična vila ima naglašen centralni plan. U njenom središtu se nalazi dvovisinski prostor oko koga se nižu različite grupe sadržaja.

Prizemlje je opredeljeno za prostran dnevni boravak, sa trpezarijom i kuhinjom rešenim u otvorenom planu. Osnova prizemlja je tako organizovana da se otvara u više pravaca istovremeno.

U prizemlju je smeštena i garaža za čak četiri automobila, kao i blok glavne spavaće sobe.

Garaža za čak četiri automobila je, takođe, našla svoje mesto u prizemlju, kao i blok glavne spavaće sobe, a koji se sastoji iz više prostorija grupisanih oko malog hodnika.

Na spratu su projektovane dečije sobe sa zajedničkim kupatilom i dodatnim prostorom zajednički boravak na galeriji. Pomoćne i tehničke prostorije se nalaze u podrumu, u koji se ulazi direktno iz garaže.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Podužni presek

Detalj

Foto-galerija

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Kuća u selu Zaklopača kod Grocke; Foto: Relja Ivanić

Kuća u selu Zaklopača kod Grocke; Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Kuća u Zaklopači (Vladislav Lalicki); Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

U materijalizaciji dominira opeka; Foto: Relja Ivanić

Prostrane terase otvaraju se prema predelu; Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Arhitektonski studio Grimshaw i Univerzitet Istočnog Londona (UEL) ostvarili su uspešnu saradnju kako bi stvorili Sugarcrete – građevinski blok od biomaterijala sa isprepletenim oblikom, napravljen od bagase, nusproizvoda šećerne trske.

Tim sa UEL-a je zajedno sa dvojcem iz Grimshawa, arhitekticom Elenom Šilovom i direktorom tehnologije dizajna Endijem Vatsom, radio na razvoju koncepta, dizajna i izradi proizvoda uz podršku brenda šećera Tate & Lyle Sugars.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ženski startap od reciklirane plastike pravi cigle jače od betona
• Od ostataka hrane napravljen materijal čvršći od betona

Četiri puta lakši od tradicionalne opeke

Kako za Dezeen objašnjavaju iz tima koji stoji iza materijala Sugarcrete, godišnje se na svetu proizvede skoro dve milijarde tona šećerne trske, a od toga nastane oko 600 miliona vlaknaste bagase, kao nusproizvod.

U ovom projektu tim je pomešao bagasu sa mineralnim vezivnim sredstvima kako bi napravili novi materijal, koji je dizajniran tako da bude četiri puta lakši od tradicionalne opeke, kao i da ima 15 do 20% manji ugljenični otisak.

Koristeći samo 30% svetske proizvodnje bagase, Sugarcrete bi mogao u potpunosti da zameni tradicionalnu industriju opeke.

Ovaj materijal je takođe jeftiniji od betona i u odnosu na beton emisije ugljenika su 20 puta niže, naglasili su iz Sugarcrete tima.

„Koristeći samo 30% svetske proizvodnje bagase, Sugarcrete bi mogao u potpunosti da zameni tradicionalnu industriju opeke, nudeći potencijalnu uštedu od 1,08 milijardi tona CO2, što je 3% globalne proizvodnje CO2“, dodaju oni.

Gradnja bez potrebe za malterom

Arhitekte iz Grimshawa su razvile poliedarski oblik koji je korišćen za formiranje materijala u blokove koji se međusobno spajaju, a sve to na osnovu inspiracije koju su pronašli u dizajnu francuskog inženjera Žozefa Abeja, koji je on izveo 1699. godine za ravan krov.

Isprepletani moduli su raspoređeni u naizmeničnim orijentacijama i povezani zajedno pomoću naknadno zategnutih perimetarskih veza, kako bi se kreirala „šećerna“ ploča, odnosno modularna ploča koja može da se pruži dužinom i do tri metra, bez potrebe za malterom među ovim biociglama.

Blokovi su dizajnirani tako da se lako uklapaju u konstrukciju, kao i da se lagano rastavljaju kako bi mogli ponovo da se koriste.

Uz primenu robotizovane proizvodnje i tehnologije proširene stvarnosti, blokovi su dizajnirani tako da se lako uklapaju u konstrukciju, kao i da se lagano rastavljaju kako bi mogli ponovo da se koriste na nekom drugom projektu.

Materijal ima i dobra izolaciona svojstva i otporan je na vatru. Projektni tim predlaže da se Sugarcrete može koristiti i za izolacione ploče, noseće zidove, ako i strukturalne podne i krovne ploče.

„Interesovanje arhitekata iz Grimshawa za isprepletane geometrije donelo je nove mogućnosti za primenu materijala Sugarcrete, te se može koristiti za demontažne, višekratne i vatrootporne kompozitne ploče pod nazivom Sugarcrete Slab“, navode iz tima.

Primena na globalnom nivou

Istraživanje vezano za Sugarcrete je javno dostupno, sa nadom da će se pokrenuti tendencija da se materijal proizvodi širom sveta, a posebno u zajednicama u kojima se šećerna trska uzgaja lokalno.

Projektni tim namerava da nastavi istraživanje vezano za ovaj biomaterijal, te imaju ideju da se budući testovi fokusiraju na proučavanje kapaciteta smicanja i zatezanja materijala, što se dalje može koristiti za eventualno smanjenje distribucije armature unutar sistema.

„Sledeći koraci istraživanja će nam pokazati razvoj digitalnih alata povezanih sa dostupnošću nusproizvoda iz različitih useva i regiona, kao i kriterijumima performansi koji mapiraju potencijal za primenu Sugarcretea na globalnom nivou“, dodali su na kraju iz tima.

Prisustvo opeke u arhitektonskim objektima na prostoru Srbije imalo je svoje uspone i padove u 20. i prvih decenija 21. veka. U nekim trenucima biva odbačena kao prevaziđeni materijal, koji asocira na ruralno graditeljstvo, a u drugim joj se arhitekte iznova vraćaju kao nezaobilazni materijal, kojim se naglašava čovekomernost, toplina i ključni autorski motiv u arhitekturi.

Postoji nekoliko ključnih uticaja, kako iz domaćeg narodnog i srednjovekovnog graditeljstva, tako i iz iskustava nekoliko svetskih arhitektonskih imena. Što se tiče prisustva opeke u regionalnim praksama, pre svega severnoevropske arhitektonske škole, ona je prisutna već nekoliko vekova.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Arhitekte i investitori: Neraskidiva povezanost stvarana vekovima
• Sve što treba da znate o spomeniku Stefanu Nemanji

Korišćenje uslovljeno nedostatkom kamena

Ako pogledamo gradove poput Londona, Amsterdama ili kojeg drugog skandinavskog ili baltičkog grada, primetićemo da je opeka prisutna kao primarni građevinski materijal, od administrativnih i vojnih preko industrijskih i poslovnih do sakralnih i privatnih stambenih zgrada.

Ovo je uslovljeno nedostatkom kamena, koji se tada uveliko pokazao kao najotporniji i najdugovečniji građevinski materijal, ali i pozitivnim osobinama opeke, kao što je brža i praktičnija izgradnja i, naravno, znatno bolje termičke osobine opeke u odnosu na kamen.

Frenk Lojd Rajt i Alvar Alto najviše su uticali na svoje kolege da se osmele u upotrebi opeke.

Vrhunac praktičnosti, opeka doživljava u spoju sa čelikom, tj. sa armiranim betonom, pa ne čudi da je razvoj industrijskih objekata nastupio upravo spojem ovih materijala. Sa druge strane, poslovna i stambena arhitektura doživljavaju pravu eksploziju u čikaškoj školi arhitekture, gde se krajem 19. veka u ovom, tada najvećem industrijskom i poslovnom gradu, podiže na stotine višespratnih poslovnih i stambenih objekata, izvedenih primarno u opeci.

Ovi evropski i američki uticaji iznedrili su dva najveća arhitektonska imena koji su usvojili opeku kao jedan od prepoznatljivih potpisa njihove autorske arhitekture – Frenka Lojda Rajta i Alvara Alta. Ova dva velikana najviše su uticala na svoje kolege da se osmele u upotrebi opeke i time prevaziđu stereotipe u karakterisanju ovog materijala kao ruralnog ili zastarelog.

Miroslav i Mihajlo – naše zvezde ciglarskih motiva u arhitekturi

Arhitekta Miroslav Jovanović među prvima uvodi opeku kao zaštitni znak svoje arhitekture. To se najbolje vidi na njegovoj stambenoj zgradi iz 1956-1960. godine, Domu beogradskih umetnika u ulici Pariska 14, gde vešto interpolira moderni izraz unutar bloka zgrada izvedenih pretežno u duhu akademizma.

Ovo naročito važi za kuću Marka Stojanovića iz 19. veka u broju 16, gde je posle Drugog svetskog rata smeštena Likovna akademija, pa je bilo neophodno projektovati objekat koji će biti namenjen umetnicima, ali u duhu koji će iskazati novo društveno-političko uređenje.

Arhitekta Jovanović uvodi nešto potpuno revolucionarno u tom trenutku – oplemenjuje betonsku fasadu crvenom opekom.

Arhitekta Jovanović, naravno, odbacuje socrealizam, ali i tada već ustaljenu pročišćenu modernu, i uvodi nešto potpuno revolucionarno u tom trenutku – oplemenjuje betonsku fasadu crvenom opekom. Ovaj potez se pokazao kao prekretnica, kako na polju njegovog ličnog, tako i na polju šireg razvoja posleratne arhitekture.

Tako crvena fasadna opeka postaje zaštitni znak i na njegovom stambenom naselju na Banovom brdu (Košutnjaku) i višeporodičnoj stambenoj interpolaciji na Vračaru, oba projektovana početkom 70-ih godina.

Brutalistički motivi i poigravanje sa slogom

Arhitekta Mihajlo Mitrović takođe započinje svoje arhitektonske eksperimente sa opekom početkom 60-ih godina, ali odlazi korak dalje od kolege Jovanovića. On na svojim stambenim zgradama vešto kombinuje fasadnu opeku, najčešće crvene boje, sa betonskim, brutalističkim motivima, koji će takođe postati njegov zaštitni pečat.

Ali kao da to nije bilo dovoljno, arhitekta Mitrović se poigrava i sa slogom opeke, pa tako na zgradi iz Dositejeve ulice broj 5 projektuje fasadu sa opekom drugačijih dimenzija, postavljenom na kant, sa izmaknutim poljima koja se ritmično ponavljaju, čime pravi modernistički omaž srednjovekovnom vizantijskom slogu, gde se smenjuju kamen i opeka.

Naravno, zgrada sa najviše strukturalnih i stilskih eksperimenata izgrađena je 1967. godine u ulici Braće Jugovića 14, gde Mitrović fasadu tretira kao veliki reljefni kolaž, vešto smenjujući opeku i betonske motive.

Opeku doživljava kao sastavni deo autorskog likovnog izraza, kojim se razbija betonska pojednostavljenost moderne arhitekture.

Mitrović doživljava opeku kao sastavni deo autorskog likovnog izraza, kojim se razbija betonska pojednostavljenost moderne arhitekture, čije zgrade sve više počinju da liče jedna na drugu, gubeći se u nepreglednoj sivo-beloj monotoniji.

Zajedno sa ekspresionističkim formama i brutalističkom teksturom, fasadna opeka postaje nezaobilazni detalj u najvećem broju njegovih arhitektonskih ostvarenja.

Virtuozno poigravanje Aleksandra Đokića

Stopama ovih velikana ubrzo kreće i najznačajniji protagonista pozne moderne i postmoderne arhitekture, arhitekta Aleksandar Đokić. On opeku upotrebljava i tretira na sličan način kao i arhitekta Mitrović, samo u svojim virtuoznim poigravanjima sa fasadnim strukturama i upotrebom različitih materijala i boja, ide korak dalje od Mitrovića.

Naravno, to se odnosi na njegova samostalna ostvarenja, jer je na jednom znatno obimnijem arhitektonsko-urbanističkom ostvarenju, morao da se prilagodi stvaralačkom izrazu nešto strožijeg kolege, arhitekte Mihaila Čanka.

Zaštitni znak celog naselja postala je crvena fasadna opeka, kombinovana sa kružnim otvorima u prefabrikovanim betonskim elementima.

Kombinacija Đokićeve maštovitosti u komponovanju fasadnih formi i Čankovog strukturalnog modelovanja stambenih jedinica, ispoljila se u zajedničkom projektu za stambeno naselje Kijevo-Kneževac (Vidikovac), gde je ponovo zaštitni znak celog naselja postala crvena fasadna opeka, kombinovana sa kružnim otvorima u prefabrikovanim betonskim elementima.

Naselje je još tokom izgradnje privlačilo pažnju javnosti, da je ubrzo postalo nezaobilazna lokacija za snimanje nekoliko popularnih domaćih filmova i serija.

U Novom Sadu se već 1975. godine izvode prvi stambeni blokovi naselja Liman 1, po projektu arhitekte
Dušana Krstića.

Međutim, popularnost crvene opeke nije morala da se dodatno popularizuje među arhitektama, jer su širom tadašnje države krenula da niču čitava stambena naselja osmišljena u ovoj prepoznatljivoj arhitektonskoj formi.

U Novom Sadu se već 1975. godine izvode prvi stambeni blokovi naselja Liman 1, po projektu arhitekte Dušana Krstića, a u Užicu još 1972. godine biva izgrađen stambeno-poslovni kompleks Zlatibor, za koji njegov autor, arhitekta Stanko Mandić, biva nagrađen prestižnom Borbinom nagradom za arhitekturu.

Revolucionarni Cerak Vinogradi

Vrhunac projektovanja stambene arhitekture u fasadnoj opeci biva dostignut na arhitektonsko-urbanističkom kompleksu, koji je projektovan i izgrađen skoro deceniju nakon susednog naselja Kijevo-Kneževac, a u pitanju je naselje Cerak Vinogradi, koji potpisuje arhitektonski tim koji su činili bračni par Milenija i Darko Marušić i Nedeljko Borovnica.

I ovde je određen broj zgrada dobio tada već ustaljenu crvenu opeku, ali je glavni deo naselja izveden u žućkastoj/oker opeci, koja je u kombinaciji sa tamnom ljubičasto/braon bojom krovova i terasa postala zaštitni znak ovog celokupnog kraja na opštini Čukarica.

Naselje Cerak Vinogradi nagrađeno je sa nekoliko domaćih i svetskih nagrada za arhitekturu.

Naselje Cerak Vinogradi je bilo revolucionarno podjednako po svom urbanizmu i arhitekturi, pa je opravdano nagrađeno sa nekoliko domaćih i svetskih nagrada za arhitekturu.

Ubrzo je arhitektura Cerak Vinograda postala novi uzor za druga stambena naselja podizana širom države i umesto crvene započinje etapa oker opeke na polju domaće stanogradnje.

Vojvođanski ciklus Spasoja Krunića ispunjen je isključivo delima u kojima opeka zauzima centralno mesto.

Krug autora koji su u svojim stambenim ostvarenjima koristili opeku, svojim ranim radovima upotpunjuje i arhitekta prof. Spasoje Krunić. Njegov „vojvođanski ciklus“ ispunjen je isključivo delima u kojima opeka zauzima centralno mesto.

Kuće porodice Markov, Mijatov i dvojna kuća porodica Tašin-Bugarin, projektovane su po uzoru na dela Frenka Lojda Rajta, za kojeg i sam arh. Krunić priznaje da mu je bio najveća inspiracija za mnoga ostvarenja. U ovim kućama takođe vidimo onaj prepoznatljivi kontrast između betonskih detalja i zidnih masa presvučenih opekom.

Opeka u arhitekturi memorijalnih kompleksa i objekata kulture

Ako je prethodno polje stambene arhitekture, svojim porodičnim kućama zatvorio arhitekta Krunić, ovu kategoriju javnih objekata izvedenih u opeci on započinje.

Među prvima on 1969. godine projektuje jedan omanji objekat kulture, galeriju Jovan Popović u selu Opovo (koautor arh. Milorad Berbakov), koja sledi istu ideju prožimanja brutalističkih konstruktivnih i dekorativnih motiva sa crvenom fasadnom opekom, gde toplina opeke razbija hladnoću betona, a ekspresionističkim detaljima biva suprotstavljena ciglasta zidna površina.

Narativ je upotpunjen i crvenom bojom opeke, kojom se evociraju emocije i memorija na krvavo nastradale žrtve okupatorskog terora.

Tek nekoliko godina posle ove maštovito oblikovane galerije, izvodi se maestralno delo čije arhitektonske mase bivaju u potpunosti presvučene fasadnom opekom – Muzej 21. oktobar u Kragujevcu, posvećen žrtvama streljanja u Šumaricama.

Ovo delo potpisuju arhitekte prof. Ivan Antić i Ivanka Raspopović, gde je ovaj tandem 1975. godine, čitavu deceniju posle izgradnje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, pokazao da ova sinergija može ponovo da iznedri arhitektonsko remek-delo.

Sama ekspresionistička forma gradirajućih masa bila je odlično zamišljena, a po nekima možda i dovoljna, međutim, narativ je morao biti upotpunjen i crvenom bojom opeke, kojom se evociraju emocije i memorija na krvavo nastradale žrtve okupatorskog terora.

Glinovita vojvođanska zemlja već vekovima omogućava graditeljima i arhitektama da sa pečenom opekom izvode sva svoja dela.

Sličnim idejama poveo se i arhitekta Miroslav Krstonošić, kada je projektovao spomen kompleks Sremski front, o kojem smo već pisali.

Pored crvene boje, kojom se aludiralo na krv nastradalih, opeka korišćena u gotovo svim ostvarenjima izgrađenim na tlu Vojvodine u sebi nosi još jednu poruku – pozivanje na ciglu kao osnovni građevinski materijal ovog ravničarskog podneblja, gde se kamen može pronaći samo u tragovima, ali zato glinovita zemlja već vekovima omogućava graditeljima i arhitektama da sa pečenom opekom izvode sva svoja dela.

Sakralni objekti

Iako u na polju sakralne arhitekture ima vrlo malo objekata koji su izvedeni u opeci kao primarnom građevinskom materijalu fasade, vredno je da se i oni navedu zbog svog značaja koji imaju za domaću arhitektonsku scenu. Prvi je izveden još 1932. godine, dakle nekoliko decenija pre prvih posleratnih objekata i bio je prava retkost ne samo na polju sakralne već i bilo koje druge profane arhitekture.

U pitanju je crkva Sv. Antuna Padovanskog, ostvarenje koje potpisuje jedan od najznačajnijih autora sa ovih prostora, arhitekta Jože Plečnik. Više od šest decenija kasnije, ovu formu ciglaste rotonde projektuje i arhitekta Mihajlo Mitrović, a ostvarenje je crkva Sv. Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi.

Sinod SPC je čak i odbijao da podari blagoslov za izgradnju ove crkve, baš zato što im je zaličila na katoličku crkvu Sv. Antuna.

Tadašnji Sinod SPC je čak i odbijao da podari blagoslov za izgradnju ove crkve, baš zato što im je zaličila na katoličku crkvu Sv. Antuna na Vračaru. Međutim, svu sumnju otklonio je arhitekta Mitrović izjavom da mu je uzor bila crkva Sv. apostola Petra i Pavla u Rasu, koja je takođe centralnog, kružnog tipa, izvedena u kamenu i opeci.

Analizirajući formu i uzore obe crkve, može se zaključiti da uzore za mnoge crkve centralnog tipa, izvedene u opeci, možemo tražiti u crkvi San Vitale u Raveni, a da se prisustvo opeke opravdava kako autorskim narativom tako i efektom hrišćanske crkvene skromnosti i jednostavnosti, na koji obe crkve aludiraju.

Zatišje pred oluju

Izuzimajući crkvu Sv. Vasilija Ostroškog arh. Mitrovića, od početka 90-ih do početka 2010-ih godina, opeka kao da biva proterana iz arhitekture. U tih dve i po decenije, arhitekte se utrkuju ko će upotrebom čelika, stakla, alu-bonda i drugih veštačkih materijala, projektovati i izvesti što ekskluzivniji javni, poslovni ili stambeni objekat, ponovo odbacujući opeku, kao i njihove kolege pre Drugog svetskog rata.

Međutim, svetski trendovi vraćaju drvo i opeku ponovo na scenu kao najtraženiji materijal arhitekture koja se poziva na primordijalnost, čovekomernost i ekološke postulate savremenog društva. Tako sredinom druge decenije 21. veka na srpskoj arhitektonskoj sceni ponovo počinju da se sve više viđaju ostvarenja u fasadnoj opeci, bilo da je u pitanju puna opeka ili listela.

Autorsku crtu dva vešto ukomponovana poslovna objekta, različite veličine i forme, još više naglašava upotreba tamnobraon fasadne listele.

U poslednjih nekoliko godina izgrađeno je više ovakvih objekata, ali bismo izdvojili nekoliko o kojima je već pisano, a koji predstavljaju prekretnicu na polju arhitekture ovog tipa. Na prvom mestu tu je Cigel haus u Beogradu, arhitektonsko-urbanistički kompleks proistekao iz studija D. A. Dizajn arhitektura, koji se sastoji od dva vešto ukomponovana poslovna objekta, različite veličine i forme, čiju autorsku crtu još više naglašava upotreba tamnobraon fasadne listele.

Iste 2018. godine biva dovršena i porodična kuća u Novom Sadu, koju potpisuje studio a2arhitektura, koja na veoma inovativan način upotrebljava opeku, ne samo kao fasadno platno već i kao svojevrsnu čipkanu opnu, kojom se stvara poluprozirni zid-zastor između sprata kuće i uličnog prostora. Koju godinu kasnije nastaje i poslovna zgrada Mia Dorćol, arhitektonskog biroa Zabriskie, specifična po boji i ritmičkom slogu reciklirane opeke, upotrebljene duž celog fasadnog platna.

Stvaralaštvo Predraga Milutinovića

Autor koji je u proteklim godinama najviše stvarao dela koja u sebi sadrže opeku svakako je arhitekta Predrag Milutinović, osnivač studija MAPA architects.

Ovaj biro iznedrio je nekoliko vrednih arhitektonskih ostvarenja, koje su osvojili više prestižnih nagrada. 2012. godine projektuje Dom za decu ometene u razvoju – Sunce, na Bežanijskoj kosi, koji biva nagrađen Nagradom Večernjih novosti i Nagradom grada Beograda.

Arhitektonski pristup Alta i Rajta Milutinović vešto oživljava i na određen način se sa njima dopisuje kroz svoja autorska ostvarenja.

Već 2016. godine isti ciklus nastavlja Paraolimpijski centar – Iskra u Kragujevcu, koji osvaja grand prix Salona arhitekture. Oba objekta vezuje isti pristup u pristupu projektovanja (objekti specijalne namene), kao i sličan tretman u materijalizaciji forme i fasadne strukture.

Nije skriven uticaj Alta i Rajta, čiji arhitektonski pristup arhitekta Milutinović vešto oživljava i na određen način se sa njima dopisuje kroz svoja autorska ostvarenja.

Razmišljajući o značaju koju opeka nosi kao veza između prošlog i savremenog trenutka, arhitekta Milutinović pristupa rekonstrukciji ambara u Donjoj Trnavi, koji je najpre srušen, pa zatim ponovo izgrađen 2018. godine po novom projektu, ali uz upotrebu postojeće opeke. Tradicionalni, emotivni i ekološki karakter jednog savremenog arhitektonskog ostvarenja.

Čak i cigla želi da postane nešto

I umesto zaključka jedna poruka, kako arhitektama tako i budućim investitorima poslovnih i stambenih zgrada.

Ne odbacujte opeku kao nešto što je prevaziđeno, ruralno ili siromašno/jeftino, jer su ova dela pokazala da opeka u rukama veštog građevinca može jednoj kući podariti dug životni vek, dok u projektima veštog arhitekte može svakom objektu podariti originalnost, toplinu i ekskluzivnost. Jer kako kaže arhitekta Luis Kan: „Čak i cigla želi da postane nešto“.

Kompanija Wienerberger poziva sve zainteresovane da konkurišu za nagradu Brick Award 24 koja se dodeljuje za najbolje arhitektonske projekte na kojima je korišćena glinena opeka.

Brick Award je međunarodno priznata nagrada i predstavlja nagradu za izvanrednu arhitekturu od opeke.

Za nagradu Brick Award 2024, Wienerberger poziva arhitekte, kritičare arhitekture i novinare arhitekture iz čitavog sveta da prijave svoje projekte.

Da li ste već pročitali?

• Najlepša arhitektura od opeke: Saznajte ko je osvojio Brick Award 20

• Brick Award 2022: Wienerberger nagradio inovativnu arhitekturu od opeke

• 8 domaćih projekata sa listelama i opekom na fasadi

Prijave do 14. marta

Nagrada Wienerberger Brick, koja je prvi put uvedena 2004. godine, je arhitektonska nagrada koja se dodeljuje svake dve godine za izvanredne primere modernih i inovativnih arhitektonskih rešenja u kojima se koristi opeka.

Prijave projekata putem on-line kanala mogu podneti arhitekte, kritičari i novinari arhitekture do 14. marta 2023. godine. Prijavni formular možete popuniti na zvaničnoj stranici Brick Award 24.

Učešće u konkursu je besplatno. Formular za prijavu se sastoji od osnovnih podataka o projektu, kratkog informativnog teksta koji opisuje projekat, kao i polja za dodavanje slike i plana objekta.

Kriterijumi ocenjivanja i učešća

Kriterijumi za ocenjivanje obuhvataju inovativni koncept dizajna i arhitekture, veštu i inovativnu upotrebu glinenih građevinskih materijala, kao i kvalitet arhitekture u smislu estetike, oblika i konstrukcije projekta.

Posebna pažnja je usmerena na održivost, otpornost na klimatske uslove, energetsku efikasnost, pristupačan život – adekvatnost projekta u odnosu na namenu, tip zgrade i kulturni kontekst.

Značajan deo projekta mora se sastojati od glinenih građevinskih materijala (blokovi od opeke, fasadne cigle, glinene ploče za popločavanje, glineni crep, glinene listele itd.).

Podneti projekat mora se uklopiti u neku od 5 definisanih kategorija: (1) Osećajte se kao kod kuće, (2) Deljenje javnih prostora, (3) Živeti zajedno, (4) Raditi zajedno i (5) Gradnja van okvira standarda.

Projekti koji se mogu prijaviti treba da budu završeni 2020. godine ili kasnije, i mogu obuhvatati novoizgrađene, renovirane i preurađene objekte.

Upotreba Wienerberger proizvoda nije relevantan faktor za učešće. Projekat može uključivati nove i ponovo upotrebljene cigle.

Upotreba Wienerberger proizvoda nije relevantan faktor za učešće.

Novčane nagrade

Nosioca Grand Prize nagrade (uključujući i ostale pobednike kategorija) očekuju novčane nagrade kao i prestižna titula nosilaca priznanja.

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa od 7.000 evra za dobitnika glavne nagrade (ujedno i pobednika u kategoriji u kojoj je projekt prijavljen) i 5.000 evra za svakog pobednika u prestale četiri kategorije.

Za više informacija posetite www.brickaward.com

U samom srcu Banata, kraj starog korita reke Begej, ove godine nikla je kuća od nazvana Brick Box, koja svojim imenom, ali i materijalizacijom odaje počast jednom od najkorišćenijih građevinskih materijala.

Projektovan od strane tima arhitekata koji čine Milica Kovač, Igor Kovač i Aleksandra Jevtić, novi objekat tako integriše i autentičnu „švapsku“ opeku koja je sačuvana od prethodnog objekta.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Klupa na šoru i uramljena fasada za porodičnu vilu u Bačkoj Palanci
• Kuća na litici u Novim Banovcima s pogledom na Dunav i banatske ravnice

Dnevni boravak kao srce objekta

Projektni zadatak investitora je bio isprojektovati objekat koji slavi porodicu, koji na prvo mesto stavlja svoje korisnike, pruža im kako individualni prostor, tako i zajednički prostor sa mogućnošću okupljanja velikog broja korisnika.

S obzirom na to da se lokacija nalazi na dosta prometnom mestu, jedan od zahteva je bio i da se obezbede intima i mir.

“Kako je parcela na kojoj je objekat građen velika, ove zahteve nije bilo teško ispuniti” – kažu za Gradnju zrenjaninski arhitekti.

Dnevni boravak se proteže kroz dve spratne visine i čini “srce” objekta, ognjište koje okuplja celu porodicu.

Upravo prostor koji je primeren svojim korisnicima je nešto što, prema mišljenju autora, izdvaja ovu kuću od 400 kvadrata u odnosu na uobičajene projekte u današnje vreme, gde se uglavnom gleda da se u što manjem prostoru smesti veliki broj sadržaja.

Iako su funkcionalni sadržaji jasno odvojeni i nezavisni, sve je povezano sa centralnim dnevnim boravkom koji se proteže kroz dve spratne visine i čini “srce” objekta, ognjište koje okuplja celu porodicu.

Opeka u frontalnom delu svojom formom i uklapanjem daje karakteristični oblikovni element i tako postaje glavni vizuelni motiv.

Forma, a samim tim i konstrukcija objekta je vrlo jednostavna. Tri kubične forme, jednostavnih ravnih linija, sa jasno izraženom fenestracijom, koje se međusobno uklapaju i spajaju različite funkcionalne celine u jedinstvenu strukturu, odredile su formu objekta.

“Na ovaj način se gradacijom prelazi iz jednog haotičnog i dimaničnog urbanog prostora u zeleni, mirni prostor porodične kuće” – kažu naši sagovornici.

Osim funkcionalnog koncepta, koji je odredio formu objekta, akcenat je stavljen i na materijalizaciju. Želja investitora bila je da se koristi autohtoni materijal, opeka, i to stara „švapska“ opeka koja je sačuvana sa rušenja starog objekta.

“Specifična je primena te opeke u frontalnom delu objekta, koja svojom formom i uklapanjem daje karakteristični oblikovni element i tako postaje glavni vizuelni motiv” – navode autori.

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Odustajanje od prvobitne ideje

Objekat koji se nalazio na parceli je bio objekat u nizu, sa ujednačenim uličnim vencem.

“Prva ideja je bila da se objekat ponovi na istom mestu, međutim kako je ulica u kojoj se nalazi izuzetno frekventna i objekat se nalazi u neposrednoj blizini velike raskrsnice, odustalo se od te ideje, jer ne bi mogli da ispunimo osnovni projektni zadatak investitora” – kažu arhitekte.

Veličina parcele je nametnula povlačenje stambenog dela objekta sa regulacije, ali je zadržana fasadna ravan objekta postavljanjem garaža i ulične ograde na regulaciju ulice, čime se ne stiče utisak da je postojeći niz prekinut.

“Na taj način je formirana tampon zona prema spavaćim sobama, a preko dnevnog boravka i velike terase prema zelenoj oazi dvorišta je ostvarena korespodencija unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, brišući jasnu granicu među njima” – dodaju oni.

Švapska opeka za dodatnu vezu s lokacijom

Kuća je građena kao kombinacija masivnog i skeletnog sistema. Fasadni sendvič zidovi su formirani primenom Ytong blokova, kamene vune i autentične „švapske cigle“ koja je sačuvana od prethodnog objekta, što dodatno doprinosi povezivanju sa postojećom lokacijom.

Stolarija je aluminijumska sa troslojnim staklom sa ispunom argonom. Kuća je opremljena sistemom grejanja, hlađenja putem toplotne pumpe, a zagrevanje tople vode je preko solarnih kolektora. Grejanje je podno, a hlađenje putem plafonskih jedinica.

Grejanje, hlađenje, rasveta, roletne, zavese i alarm su objedinjeni centralnim automatizovanim sistemom, čime je dodatno podignut komfor, a troškovi eksploatacije smanjeni na minimum.

“Trenutno je u procesu postavljanje sistema solarnih fotonaponskih kolektora, koji treba da obezbede potpunu energetsku nezavisnost objekta” – kažu arhitekti.

Mirenje kontrastnih materijala

Kada je pak reč o fasadi, fasadna opeka kao prirodni, topli završni materijal kombinovana je sa hladnom i „sterilnom“ demit fasadom.

“Povezivanje ova dva materijala je karakteristično u frontalnom, fasadnom delu objekta, gde je izbačen jedan bočni zid i atika, koji se zatim utapaju u fasadu i mire ova dva kontrastna materijala” – objašnjavaju projektanti.

Na taj način dobijena je neobična, karakteristična forma objekta, koja formira dijagonalnu liniju na fasadi, podržanu kosinom krovne kućice za izlaz na ravnu krovnu terasu, odakle se pruža prelep pogled na karakterističnu panoramu banatskog grada, odakle se vide sve crkve i ostali reperi koji daju karakter gradu.

Što se tiče izvođenja, arhitekti napominju da je postojala problematika oko izrade tavanice na visini od 7,00 m gabarita 7,00 x 14,00 m.

“Sve vreme izvođenja je korišćena dupla oplata, odnosno formirana je ravan u nivou tavanice sprata sa koje su se vršili radovi u gornjoj zoni ovog prostora” – kažu naši sagovornici.

Sve vreme izvođenja je korišćena dupla oplata, odnosno formirana je ravan u nivou tavanice sprata sa koje su se vršili radovi u gornjoj zoni prostora.

U nekim momentima je ta konstrukcija morala biti uklanjana pa ponovo vraćana, što je dodatno produžavalo rokove i komplikovalo izvođenje radova. Takođe, veliki izazov je bio izrada fasadnog sendvič zida od starog formata opeke.

“Osim tehničkih izazova, sve ostalo je išlo glatko, naročito što je investitor imao puno poverenje, prihvatajući predloge i sugestije” – kažu autori arhitekture.

Nenametljiv enterijer

Enterijer kuće, koji je još uvek u izradi, veoma je jednostavan, bez nepotrebnih ukrasa, dekoracija i maskiranja. Nameštaj je minimalistički sa akcentom na dnevnoj zoni, gde je smeštena velika garnitura, prostran trpezarijski sto za 12 osoba i kuhinja koja je se ostrvom distancira od ostatka prostora, a u isto vreme čini njegov sastavni deo.

Lepota ovog prostora je, kako objašnavaju iz projektantskog tima, u njegovoj prostranosti i jednostavnosti.

“Dobro osvetljenje, ozvučenje i projektor koji ovaj prostor pretvara u bioskopsku salu su ono što daje smisao ovom prostoru” – navode naši sagovornici i dodaju:

“Veličina prostora koji pruža komoditet svojim korisnicima, funkcionalnost i efikasnost je ono što daje lepotu, smisao i identitet ovoj kući, bez bespotrebnog dodatnog maskiranja trendovskim detaljima”.

Travnjak koji nema kraj

Dvorište je u prednjem delu objekta u potpunosti popločano, kako bi se omogućio pristup garažama, dok je zadnji deo dvorišta u potpunosti ozelenjen.

Veliki travnjak, koji kao da nema kraj, jer se iza parcele nalazi staro korito reke Begej, pruža osećaj kao da se nalazite van naseljenog mesta.

Trenutno je u izradi projekat ozelenjavanja, ali i dalje će, naglašavaju na kraju arhitekte, primarno ostati zastupljen koncept čistoće i jednostavnosti prostora.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Presek

Foto-galerija

Kuća Brick Box u Zrenjaninu – autori Milica Kovač, dia, Igor Kovač, dia i Aleksandra Jevtić, dia; Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Foto: Igor Ripak

Ovaj projekat je lako mogao postati svinjarija, međutim izgleda da je predat je prave ruke. Arhitekti Jan Henrik Jansen i Maršal Blečer sproveli su pažljivu rekonstrukciju svinjca starog 120 godina u stambeni objekat na severu Nemačke.

Objekat sada nazvan Nieby Crofters Cottage bio je u izuzetno trošnom stanju kada su klijenti, jedan bračni par iz Hamburga, angažovali arhitekte iz Kopenhagena da izvedu projekat potpune rekonstrukcije.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kuća sa fasadom od opeke iz stare nemačke štale
• Adaptacija kao improvizacija: Kako je kuća na Santoriniju postala veganski hotel

Prelep skelet ruiniranog objekta

Projektom je podrazumevana ponovna izgradnja većeg dela strukture, kao i restauracija originalne fasade, ali i potpuno novo planiranje unutrašnje organizacije prostora.

Prostor nekadašnjeg svinjca je zamenjen zastakljenim proširenjem, te je kreiran ukopani dnevni boravak koji se grana od nove kuhinje i trpezarije.

„Kada smo prvi put posetili objekat, bio je u prilično lošem stanju. Ipak, njegov skelet je bio zaista prelep, te smo odlučili da ga što više obnovimo, ali i da ga proširimo diskretnom dnevnom sobom uvučenom ispod strehe slamnatog krova“, rekao je za Dezeen Maršal Blečer.

Postojeća fasada od opeke je potpuno rastavljena kako bi se omogućilo izlivanje nove betonske baze, ali su sve cigle zatim vraćene.

Sa lokacijom na rubu prirodnog rezervata Geltinger Birk, svinjac su prvobitno sagradili farmeri koji su radili na obližnjem imanju, a zvali su ih Krofteri, po čemu je i novi objekat dobio ime.

Postojeća fasada od opeke je potpuno rastavljena kako bi se omogućilo izlivanje nove betonske baze, ali su sve cigle zatim vraćene, te fasada danas izgleda prilično slično pređašnjoj.

Nadstrešnica van gabarita kuće

Slamnati krov, koji je davno prošao svoj očekivani životni vek od 50 godina je zamenjen, uz dodatak crne čelične konstrukcije, koja na jednom delu u formi nadstrešnice izlazi van gabarita kuće.

„Krov je veoma tradicionalan u načinu na koji je napravljen. Bili smo veoma konkretni u pogledu načina na koji je obrezan, kao i u pogledu detaljnosti njegovih krajeva“, dodaju danski arhitekti.

Izložene grede na plafonu, nisko postavljene visilice i veliko centralno ostrvo, kreirali su pomalo dramatično okruženje.

U unutrašnjosti bilo je potrebno sprovesti određena podešavanja da bi se povećale visine plafona koje su na nekim mestima bile manje od 1,8 m, što je uključivalo otklanjanje velikog dela prvog sprata da bi se stvorili prostori dvostruke visine.

Prethodna organizacija sa manjim sobama sada je zamenjena savremenijim rasporedom, organizovanim oko dnevnih i trpezarijskih prostora u centru kuće.

Izložene grede na plafonu, nisko postavljene visilice i veliko centralno ostrvo, tako su kreirali pomalo dramatično okruženje.

Završne obrade u skladu s primarnim materijalom

Objekat sada sadrži dve spavaće sobe, obe na severoistočnom delu kuće, gde je jedna postavljena na prizemlju i ima sopstveno kupatilo, a druga je direktno iznad.

U južnom delu kuće nalaze se pomoćna soba i porodično kupatilo, dok je predsoblje uokvireno samostojećim skladišnim prostorom.

Završne obrade u unutrašnjosti su odabrane tako da odgovaraju tonovima primarnog primenjenog građevinskog materijala.

Instalacija podnog grejanja i prozora sa trostrukim zastakljenjem pomažu u toplotnim performansama objekta.

Hrast se može videti na podovima, a proteže se i na nekim delovima zidova i plafona, dok su zidovi generalno obrađeni malterom na bazi gline.

Instalacija podnog grejanja i prozora sa trostrukim zastakljenjem pomažu u toplotnim performansama objekta.

Ovu vikendicu trenutno koriste povremeno samo njeni vlasnici, koji planiraju da se u nju i trajno usele kada odu u penziju.

Grafički prilozi

Foto-galerija

Kuća Nieby Crofters Cottage u severnoj Nemačkoj; Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Crna čelična konstrukcija formira nadstrešnicu u jednom delu kuće; Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Foto: Jose Campos

Okolne zgrade ove zanimljive kuće u Ekvadoru opisuju tri bitne karakteristike: tu je tradicionalna arhitektura, zgrade koje odišu formalnošću koju je nametnula tradicija, ali i deo koji kombinuje red sa neformalnim rastom stanovanja.

U okviru pomenutog konteksta neformalnog rasta na nivou grada San Pedro iskorišćeno je i ovih 100 kvadrata ugaone parcele, po čemu je objekat i dobio ime – House in 100 m².

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Porodična kuća zamršene volumetrije oblikovana kao transparentni lavirint
• Kuća na Fruškoj gori koja je uslove lokacije pretvorila u svoju korist

Dizajn doveden ka dekonstrukciji forme

Parcela je prvenstveno prepoznata kao nepogodna zbog svojih morfoloških karakteristika, u koje se ubraja njen nepravilan oblik, zajedno sa strmim nagibom i okolnim kontekstom arhitektonskog nasleđa.

Imajući ovo u vidu arhitekte iz firme Hábitat Estudio de Arquitectura su sugerisale kanalisanje svih varijabli kako bi se konsolidovala strategija dizajna koja kontekstualizuje savremeni dom na lokaciji.

Stoga su baš ti isti faktori uslovljavanja doveli dizajn ka dekonstrukciji forme. Odnosno, nepravilnost terena je uslov kojem figura podleže, inače bi ulazak u pravilnost dekontekstualizovao arhitektonski objekat.

Umesto da se unutrašnjost izlaže, ona je zaštićena i zauzima prednost resursa senke koji pomaže toplotnom komforu.

Na ovaj način podignut je jedan volumen i apstrahuju se potrebni delovi koji se, između ostalog, odnose na funkcionalna, strukturna, figuralna, klimatska i iskustvena područja.

„Sa druge strane kuća se obrađuje na nivou scenarija vezanih za dinamiku svetlosti“ –  navode autori arhitekture.

Izabran je omotač od opeke, kako bi se regulisao toplotni kapacitet kuće i umesto da se unutrašnjost izlaže, ona je zaštićena i zauzima prednost resursa senke koji pomaže toplotnom komforu.

Rotacija opeka za prodor svetlosti

U odnosu na svetlost i senku, kuća upravlja scenarijima vezanim za njenu vertikalnu cirkulaciju, te se osvetljeni i zasenčeni delovi naizmenično prepliću.

Takođe, prodor svetlosti je u određenim delovima postignut i rotacijom opeka, tako da svetlost ulazi u adekvatnoj količini u unutrašnjost, ali se ne remeti privatnost unutrašnjeg prostora.

U pogledu organizacije prostora, on je uspostavljen sa vizijom navika, a ne primenjenih konvencionalnih prostorija. Naime, nudi se određena prostorna fleksibilnost koja pokazuje promenu načina života ljudi.

Arhitektura bez imitacije, ali sa novim odgovorima

Materijalnost na ovom projektu se može posmatrati kao predlog za sistematizaciju lokalne industrije i radne snage. Naime, bela farbana opeka proizvodi se lokalno.

Glina bi trebalo da razotkrije deo odgovora na kontekst nasleđa i kako savremena arhitektura ulazi u taj kontekst bez imitacije, ali sa novim odgovorima na promenu načina života ljudi i kako se može integrisati sa prirodnim kontekstom nasleđa.

Grafički prilozi

Situacija

Osnova prizemlja

Osnova prvog sprata

Presek 1-1

Presek 2-2

Foto-galerija

Kuća se nalazi u mestu San Pedro u Ekvadoru; Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Osvetljeni i zasenčeni delovi se naizmenično prepliću; Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Foto: Nicolás Provoste

Ljubljanski arhitektonski studio A202 arhitekti izveo je u projektu renoviranja napuštene kuće u slovenačkom mestu Domžale i dogradnju obloženu drvetom, ali i međuspratnu spavaću sobu.

Vlasnici kuće nazvane MM odlučili su se da zadrže „ljušturu“ imanja, koja datira još sa početka 20. veka i koja je bila jedna od retkih preostalih tradicionalnih domova u susedstvu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kako je stara kuća u Petrovaradinu postala savremen dom sa bazenom
• Kako su rekonstrukcijom objekta u Zenici dobijeni jedan mali bazen i kuća

Održivo i ekološki prihvatljivo renoviranje

Naime, vlasnici su od arhitekata zatražili da izrade idejno rešenje kojim bi se zadržao karakter postojećeg doma sa kosim krovom uz adaptaciju koja je u skladu sa savremenim životom.

„Očuvanje anonimnog graditeljskog nasleđa je važno jer se čuva kompleksnost i identitet mesta. Nadamo se da bi zgrada mogla da predstavlja alternativni i finansijski uporedivo izvodljiv pristup renoviranju kuća, koji je dugoročno održiv i ekološki prihvatljiv“, rekli su iz firme A202 Arhitekti za Dezeen.

Novi metalni krov je zamenio originalni krov od crepa, koji nije mogao da se popravi.

Postojeća fasada od opeke i prozorski otvori zgrade su zadržani, a dodat je novi metalni krov koji je zamenio originalni krov od crepa, koji nije mogao da se popravi.

Svi nekonstruktivni elementi su uklonjeni i zgrada je proširena na jednom kraju kako bi se povećao stambeni prostor.

Novi dodatak u skladu je sa zabatnim profilom originalne strukture, ali je iznutra obložen svetlim drvetom kako bi se ipak razlikovao od originalne strukture od opeke.

Nove intervencije odvojene od starih zidova

„Očistili smo unutrašnjost i sačuvali elemente koji odražavaju duh stare kuće. Nove intervencije su odvojene od starih zidova i ističu se svojom materijalnošću“, dodali su iz studija A202 Arhitekti.

Glavni životni prostor smešten je u delu kuće koji je proširen, a koji ima dvostruku spratnu visinu i prati zabatnu formu eksterijera.

Ovaj osunčani dnevni boravak je povezan sa susednom baštom preko velikih kliznih staklenih vrata.

Drvena konstrukcija je podržana čeličnim okvirom, postavljenim pri vrhu originalnih zidova od opeke.

Novi volumen, koji je umetnut u samom centru objekta, sadrži spavaću sobu na međuspratu, dok su kuhinjska niša i trpezarija smešteni ispod.

Drvena konstrukcija je podržana čeličnim okvirom, postavljenim pri vrhu originalnih zidova od opeke. Plafoni u ovoj zoni objekta takođe su obloženi drvetom, kako bi bili u skladu sa proširenim delom kuće.

Adekvatno sjedinjenje uz isticanje razlika

Posebna pažnja je posvećena materijalizaciji kako bi se novi i stari deo kuće adekvatno sjedinili, a da istovremeno bude jasna njihova razlika.

Tako su postojeći zidovi od opeke tretirani teksturiranim belim malterom, koji je u skladu sa bledim drvetom nove stolarije.

Vlasnici su pomogli na postavljanju unutrašnjih obloga i poliranju betonskog poda, kako bi se postigao izgled sličan teracu.

Vlasnici su bili aktivno uključeni u proces renoviranja kuće, te su pomogli na postavljanju unutrašnjih obloga i poliranju betonskog poda, kako bi se postigao izgled sličan teracu. Takođe su pomagali i pri rekonstrukciji postojećih prozora.

„Tokom procesa renoviranja oni su se zaista povezali sa kućom i to se vidi u rezultatu, jer kuća počinje da živi svoj život tamo gde se arhitektura završava“, rekle su ljubljanske arhitekte.

Grafički prilozi

Foto-galerija

Kuća MM u mestu Domžale u Sloveniji; Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

Foto: Ana Skobe

U okviru milanske The Design Prize dodeljuje se i nagrada u kategoriji Social Impact, koja svakako mora biti velika čast za svakog arhitektu koji je dobije, ali i razlog za ponos zbog načina na koji je njihov rad prepoznat.

Na ovogodišnjoj dodeli, zlatnu statuu Madonnina za doprinos u arhitekturi na polju društvenih aspekata dobio je tajlandski arhitekta Bonserm Premtada, koji predvodi firmu Bangkok Project Studio.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Fransis Kere dobitnik Prickerove nagrade za 2022. godinu
• Arhitekta koji je oblikovao Indiju: Balkrišna Doši dobio RIBA medalju za 2022. godinu

Tri funkcije Premtadine arhitekture

Naime, kako piše DesignBoom, kao deo svoje prakse ovaj arhitekta uključuje nekvalifikovane meštane, koji evoluiraju u zanatlije i zaista energično i entuzijastično sarađuju na njegovim projektima.

„Moja arhitektura obavlja tri funkcije: čuva kulturu, oživljava šumu i gradi samoodrživu zajednicu“, rekao je tokom svog obraćanja Bonserm Premtada.

Potom se okrenuo i ka budućnosti za koju smatra da ne samo da je jako usredsređena na čovečanstvo, već i na njegovo okruženje, dodavši da ljudska bića treba harmonično da koegzistiraju sa prirodom i životinjama, negujući poštovanje i skromnost.

Kroz njegove projekte posmatrači su upućeni da sagledaju odnose uloga čoveka i životne sredine, prirodnog i veštačkog.

Na kraju prezentacije, arhitekta je stavio akcenat na svoj moto „Lokalno je budućnost“, zatvorivši svoje izlaganje sa nadom da će u budućnosti pružiti nove perspektive i znanja koja će možda inspirisati ljude širom sveta.

U svojoj praksi Bonserm Premtada poznat je po tome što daje prednost upotrebi jeftinih, održivih materijala i niskotehnološkim metodama gradnje.

Kroz njegove projekte posmatrači su upućeni da sagledaju odnose uloga čoveka i životne sredine, prirodnog i veštačkog, gde se postavlja cilj postizanja uravnoteženog života zasnovanog na komplementarnosti i usklađenosti.

Nasleđe tradicije, kulture i mudrosti

Arhitektin studio izveo je brojne projekte širom svoje matične zemlje, uključujući „Muzej slonova“, kompleks zgrada napravljen od glinene opeke, sa nadom da će posetioce obrazovati o bliskoj vezi koju životinje imaju sa ljudima severoistočnog Tajlanda.

„Ljudi ovde žive pod istim krovom kao i slonovi, koji se više smatraju kao deca nego kao kućni ljubimci. Ovo nasleđe tradicije, kulture i mudrosti prenosi se generacijama u ruralnim delovima zemlje, gde postoji najveći broj pripitomljenih slonova na Tajlandu“, rekao je Bonserm Premtada.

Kada im se životni vek završi, ručno rađene opeke od slonove balege se prirodno razlažu u tlu.

Projekat „Pozorište slonova“, sa druge strane, još je jedan primer koji pokazuje kako se životinjski otpad može reciklirati u građevinski materijal, maksimizirajući prednosti prirodnih resursa i otkrivajući nove potencijale u oblasti arhitekture i umetnosti.

Za ovaj projekat, dizajnerski tim je kreirao prototipove opeke u saradnji sa takozvanim mahutima, trenerima i čuvarima slonova, kao i lokalnim radnicima.

Prateći odgovarajuću proceduru, ručno rađene cigle od slonove balege spremne su da doprinesu svetu arhitekture, a kada im se životni vek završi one se prirodno razlažu u tlu.

Podrška lokalnoj zajednici

Želja Bonserma Premtade za pružanjem podrške lokalnoj zajednici može se videti i u njegovom projektu „Artisans Ayutthaya: The Woman Restaurant“, koji je znatno fokusiran na zajednicu.

Struktura je izgrađena u selu nadomak drevnog grada Ajutaja, gde većinu stanovnika čine neudate žene i udovice, starosti između 55 i 94 godine.

Njihova svakodnevna aktivnost je pripremanje hrane za prodaju sa namerom da prikupe sredstva za obnovu obližnjeg hrama.

Tajlandski arhitekta je koristio materijale koji imaju drugu namenu, ali su radi održivosti ugrađeni u objekat.

Da bi izveo ovaj restoran, arhitekta je koristio materijale koji imaju drugu namenu, ali su radi održivosti ugrađeni u objekat.

Ovaj restoran promoviše održivu arhitekturu, vrednosti zajednice i lokalne tradicije, kao dokaz odlučnosti žena da sačuvaju kuhinju i zanat po kome je Ajutaja poznata.

Brick Award, međunarodno priznata arhitektonska nagrada u organizaciji kompanije Wienerberger, dodeljuje se svake druge godine kao priznanje za modernu i inovativnu arhitekturu, sa ciljem da inspiriše arhitekte i druge kreativce da podele dizajnerske koncepte i istraže nove građevinske ideje.

Kao i do sad, prikazani projekti dokaz su da keramički proizvodi mogu biti veoma različiti i prilagodljivi kada se koriste za gradnju zidova, fasada i krovova, kao i za popločavanje. Wienerbergerov konkurs započet je 2004, a ove godine održan je jubilarni, deseti ciklus konkursa.

U 2022. godini za Brick Award je bilo nominovano ukupno 50 projekata u pet kategorija

Žiri Brick Award 2022 bio je sačinjen od renomiranih svetskih arhitekata: Brigitte Shim, Shim Sutcliffe Architects (Kanada), Tina Gregorič, Dekleva Gregorič Arhitektas (Slovenija), Ingrid van der Heijden, Civic Architects (Holandija), Jesper Gotlieb, Gotlieb Paludan Architects (Danska) i Wilfried Kuehn, Kuehn Malvezzi Architects (Nemačka).

U 2022. godini, nominovano je ukupno 50 projekata u pet kategorija: Feeling at home – Osećaj se kao kod kuće (8), Sharing public spaces – Deljenje javnih prostora (13), Living together – Živeti zajedno (12), Working together – Raditi zajedno (8) i Building outside the box – Gradnja van standardnih okvira (9).

Dobitnici nagrada

Dobitnik Velike nagrade (Grand Prize) i dobitnik u kategoriji Sharing public spaces – Carski muzej peći u Jingdeženu

• Arhitektonski studio: Zhu Pei, Peking
• Lokacija: Jingdežen, Kina
• Period izgradnje: 2020.

Nagrada u kategoriji Living Together – 88 stanova + 1 maloprodajni prostor u Rue Danton

• Arhitekte: Avenier Cornejo Architectes, Francuska
• Lokacija: Pantin, Pariz
• Period izgradnje: 2018.

Nagrada u kategoriji Working Together – 2226 Emmenweid

• Arhitektonski studio: Baumschlager Eberle Architekten, Cirih
• Lokacija: Emmenbrücke, Švajcarska
• Period izgradnje: 2018.

Nagrada u kategoriji Feeling at home – The House that inhabits (Productive Urban Living)

• Arhitektonski studio: Natura Futura, Ekvador
• Lokacija: Babahoio, Ekvador
• Period izgradnje: 2020.

Nagrada u kategoriji Building outside the box – The Brick Wall (Tsingpu Iangzhou Retreat)

• Arhitektonski studio: Neri&Hu Design and Research Office, Šangaj
• Lokacija: Jangdžou, Kina
• Period izgradnje: 2018.

Brick Book 22

Kao i u prethodnim izdanjima konkursa, Wienerberger će do kraja juna izdati posebno štampano izdanje Brick Book 22, u kom će se naći svih 50 nominovanih projekata za 2022. godinu.

Galeriju fotografija ovih projekata možete pogledati ovde.

Izabrali smo za vas…

• Najlepša arhitektura od opeke: Saznajte ko je osvojio Brick Award 20

Ukoliko to već do sada niste znali, kompanija Wienerberger već nekoliko godina za redom objavljuje i uređuje međunarodni stručni magazin Architectum. Poseban fokus ove stručne publikacije jeste savremena opekarska arhitektura (brick architecture).

Sadržaj magazina prati najsavremenije trendove i novitete u arhitekturi. Priča o cigli, drugim glinenim proizvodima i šta sve oni mogu postati priča se kroz referentne projekte, različite tipologije, intervjue sa istaknutim arhitektama i fotografije vrhunskog kvaliteta.

Novi, 34. broj magazina Architectum obrađuje četiri istaknute teme. To su: (1) krov i fasada, (2) održivost materijala, (3) renoviranje i (4) Brick Award. Na 40 stranica prikazano je 13 istaknutih objekata savremene evropske arhitekture.

Na 40 stranica prikazano je 13 istaknutih objekata savremene evropske arhitekture.

Da li ste već pročitali na Gradnji?

• Održana prva Wienerberger konferencija za arhitekte i projektante u Beogradu
• Nova generacija zidova s integrisanom termičkom izolacijom za velike uštede

Krov i fasada

U ovoj tematskoj celini su predstavljena posebna rešenja u građenju, bilo da je projekat u fokusu porodični dom, višestambeni ili objekat javne namene. Centar interesovanja je na inovacijama, pomeranju granica i pionirskim radovima iz oblasti fasadnog inženjerstva i krovnih pokrivača.

Svoje istaknuto mesto u ovom broju magazina našla je i Samoodrživa koliba u Samoboru s fasadom od biber crepa. Arhitekti iz biroa Urbane Ideje svom klijentu predložili su kuću zidanu od Porotherm blokova u prepoznatljivom obliku tradicionalne kolibe sa kosim krovom nagiba 45 stepeni, pokrivenim Wienerberger Plan 30 Natur crepom.

Pored ljupke vikendice iz Hrvatske, u novom broju magazina prikazani su stambeno-poslovni kompleks u norveškom gradu Asker, porodična vila u Litvaniji i razigrani mega kompleks od 15 zgrada u Roterdamu.

Svoje istaknuto mesto u ovom broju magazina našla je i Samoodrživa koliba u Samoboru s fasadom od biber crepa.

Održivost materijala

Kao jedan od glavnih izazova sa kojima se susreće moderno društvo, predstavlja i pronalaženje kako održivih materijala tako i  proizvodnja iz obnovljivih i ekoloških izvora energije.

Zato je jedan od glavnih fokusa novog broja magazina Architectum upravo i problem prilagođavanja arhitektonske prakse novim profesionalnim izazovima, odnosno razmatranje i implementacija novih tehničkih rešenja.

U uvodu, Heimo Scheuch, generalni direktor kompanije Wienerberger, posebnu pažnju skreće na pitanje održivosti u oblastima arhitekture i građevinske industrije. Dalje, kroz više istaknutih primera širom Evrope pokazuju se različiti načini primene ideje održivosti u praksi.

Renoviranje

U ovom delu magazina možete pronaći odgovore na pitanje na koje sve načine glineni građevinski materijali mogu da doprinesu renoviranju i uređenju, kao i očuvanju postojećih objekata. Ideje, kao i prikazi uspešno realizovanih obnova samo su neki od pristupa na temu renoviranja.

Naročito se ističe renoviranje stare zgrade u Danskoj iz 1885. godine, gde je u saradnji sa lokalnim arhitektama kompanija Wienerberger izradila preko 500 cigli različitih oblika.

Tu je i renoviranje stare zgrade u Hanoveru, a čiji krov je dobio sasvim novi izgled i funkcionalnost. U postojećim gabaritima integrisan je novi sadržaj, dok je karakter istorijskog objekta ostao isti.

Brick Award 2022

Duže od jedne decenije kompanija Wienerberger organizuje internacionalnu dodelu nagrade za izuzetna arhitektonska rešenja na kojima je korišćena opeka.

Brick Award je prvi put uručena 2004. godine kako bi se ukazalo na značaj prirodnog materijala od opeke i kako bi se istakli objekti koji su tradicionalni materijal iskoristili na izuzetan, uzbudljiv i moderan način.

Projekti koji se prijavljuju za nagradu mogu biti iz bilo kog dela sveta. Takođe, dodela nagrade je nezavisna i projekti sa materijalom od opeke bilo koje kompanije mogu konkurisati.

Dodela nagrade Brick Award 2022 najavljena je za proleće ove godine.

Kako do vašeg primerka

Bilo da ste arhitekta na početku karijere ili vodeći projektant u velikom birou, magazin Architectum poslužiće vam kao dobar izvor inspiracija.

Prelom časopisa je besprekoran, tekst se lako čita, a sadržaj je stručno relevantan.

Kako je reč o online stručnom izdanju, nove i stare brojeve magazina možete preuzeti u PDF formatu sa sajta wienerberger.rs.

Autor je izdvojio za vas:

• Od poda do krova – Wienerberger na Sajmu građevinarstva 2022.
• Crep na fasadi vikendice na Kosmaju za maksimalno uklapanje s prirodom
• Projekti kuća modernog i klasičnog dizajna (onlajn katalog)

U Terra studiju u Kikindi 14. aprila ove godine održana je izložba u okviru međunarodnog arhitektonskog događaja Think Brick, nastalog u okviru evropskog Erasmus+ projekta Triplex Confinium.

Cilj pomenutog projekta je povezivanje škola arhitekture iz Rumunije, Mađarske i Srbije, kroz zajedničke radionice i zajedničke teme u oblasti arhitekture.

Tema kojom su se Univerzitet u Novom Sadu i Centar za digitalni dizajn sa Departmana za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu bavili, bili su inovativni arhitektonski paneli od terakote, odnosno pečene gline, koja ima ima veoma dugu i važnu tradiciju kroz različite opekarske proizvode u arhitekturi Srbije, Mađarske i Rumunije.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Novi robot zida opekom tri puta brže od zidara
• Japanski robot-gipsar pravi zidove preciznije od čoveka

Tradicionalni materijal oblikovan uz pomoć robotike

Terakota i opekarski proizvodi koji se hiljadama godina tradicionalno koriste u arhitekturi, u okviru pomenutog projekta su oblikovani na originalan način.

Za pravljenje terakota panela korišćen je kalup od stirodura u kojem su žljebovi izdubljeni korišćenjem industrijskog robota, za kojeg je kreiran odgovarajući alat koji odgovara željenom estetskom oblikovanju panela.

Industrijski robot prati podatke iz kreiranog 3D modela i omogućava da se u vrlo kratkom vremenskom periodu proizvede veliki broj varijacija izgleda panela, a da to ne poskupljuje proces fabrikacije.

U odnosu na druge načine za oblikovanje, ovaj proces je dosta brži i čistiji a završna obrada je glatkija.

Proces rada koji je korišćen ovde je nastavak istraživanja sečenja polistirena, o kom smo već pisali u tekstovima Iglo od stiropora napravljen uz pomoć robota i Fasada od stiropora u Novom Sadu napravljena uz pomoć robota.

Za razliku od prethodnih istraživanja, ovog puta korišćena je žica oblikovana u specifičan profil koji može biti prilagođen dizajnu panela. Užarena žica iseca uvale u stiroduru na mestima gde će na glini biti ispupčenja, a podaci o udubljenjima/ispupčenjima dobijaju se direktno iz digitalne slike.

U odnosu na druge načine (npr. CNC glodalicom) koji bi se mogli koristiti za oblikovanje, ovaj proces je dosta brži i čistiji a završna obrada je glatkija, što pomaže u daljem postupku izvlačenja gline iz kalupa.

Dizajn baziran na floralnom ornamentu

Nakon kreiranja kalupa korišćen je tradicionalan proces utiskivanja gline, odnosno glina se ručno utiskuje u kalup i izvlači iz njega. Paneli su se sušili oko 15 dana i nakon toga pekli na 980°C i tada su postali čvrsti i poprimili karakterističnu boju i teksturu terakote.

Dizajn  panela prikazan na izložbi u Terra studiju uz podršku AD Polet IGK, Nexe, baziran je na tradicionalnom floralnom ornamentu koji je vezan za region Banata, a dizajnersko istraživanje se ticalo rasporeda, orijentacije, dubine i širine udubljenja/ispupčenja kojima se aproksimira taj floralni šablon.

Ovi oblikovni parametri utiču na jačinu senke koja omogućava percepciju šablona i ujedno stvara utisak o trodimenzionalnosti zidnog panela.

Istim procesom rada moguće je prilagoditi dizajn okruženju u kojem će paneli biti korišćeni.

Kreirana su tri panela, koji svi predstavljaju istu sliku, ali sa različitim putanjama kretanja robotske ruke. Kod prvog panela korišćene su paralelne linije, kod drugog krive koje prate oblik šablona, a kod trećeg krive koje su vizuelno drugačije od šablona sa slike.

Ovi izložbeni paneli prikazuju potencijal korišćenja savremenih tehnika dizajna i produkcije za kreiranje  panela od terakote, a koji se mogu upotrebiti kao materijal u završnoj obradi zidnih površina.

Rezultat je vizuelno zanimljiv, a istim procesom rada moguće je prilagoditi dizajn okruženju u kojem će paneli biti korišćeni i time poboljšati performanse prostora.

Izabrali smo za vas…

• Roboti s 3D štampačima uvode revoluciju u gradnju mostova

Od razornog zemljotresa u Kraljevu prošlo je već 12 godina. U međuvremenu se dosta projekata realizovano, međutim posao nije još završen. Jedan od poslednjih u nizu jeste stambeni objekat prve faze Projekta urbane regeneracije naselja u Dositejevoj ulici koji potpisuju Grozdana Šišović i Dejan Milanović iz beogradskog studija re:a.c.t.

Projekat je izrađen kao razrada pobedničkog rešenja sa konkursa za rekonstrukciju naselja iz 2015. godine, koji su organizovali Grad Kraljevo i Ministarstvo GSI Republike Srbije uz podršku Udruženja arhitekata Srbije i Fonda za razvoj Zapadnog Balkana WBIF-IPF3.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• U poseti najvećem novosadskom gradilištu: 2.000 stanova u Jugovićevu
• Padina: Socijalni stanovi u Beogradu po privatnoj inicijativi

Svaka faza podrazumeva naizmenično zidanje novih objekata i rušenje postojećih zgrada.

Zahtev klijenta je da se rekonstrukcija realizuje u fazama, te je shodno tome projektom predviđeno da se naselje rekonstruiše u tri faze, od kojih svaka podrazumeva naizmenično zidanje novih objekata i rušenje postojećih zgrada – neuslovnih za stanovanje nakon zemljotresa iz 2010. godine.

“Korisnici dobiju ili skromno doplaćuju stan za stan, sve do realizacije ukupno 366 novih stambenih jedinica i preseljenja svih ugroženih porodica”, – kaže Grozdana Šišović za naš portal.

Drugi ključan zahtev klijenta je bio da se projektuju stanovi najpribližnijih mogućih kvadratura postojećim stanovima, ili u slučaju kada su površine postojećih stambenih jedinica manje nego što je to predviđeno propisom, da se kao zamenski stan projektuje stan minimalne propisane kvadrature.

Od sumornog ambijenta do savremenog prostora

Važan projektantski cilj koji su autori sami sebi zadali, jeste bio da se generalni karakter arhitekture oblikuje u jednom urbanom izrazu izvan stereotipa o stanovanju socijalnog standarda.

“Namera je da se karakter naselja snažno transformiše – od sumornog ambijenta neuslovnih objekata do savremeno oblikovanog prostora solidne materijalizacije, osmišljene likovnosti i kompozicije i dosledne urbanističke postavke koja zadržava i razvija princip postavljanje velikih slobodnih formi u parkovski uređenom prostoru.” – kažu arhitekte za naš portal.

Fleksibini prostori

Prethodno navedeni zahtevi su generisali vrlo specifična projektantska rešenja u organizaciji prostora i arhitekturi objekta. Cilj projektanata je bio da se u najvećoj mogućoj meri optimizuje prostor komunikacija i servisa u korist stambenih prostorija kako bi se omogućio veći komfor prilikom eventualne dalje podele prostorija.

“Takođe, sklop stambenih etaža je organizovan tako da omogući fleksibilnost u kombinovanju tipova stanova budući da veliki broj tipova i podtipova podrazumeva variranje gabarita i geometrije stambene osnove.” – navode autori za naš portal.

Jedan od zahteva bio da se kod svih stambenih jedinica, predvidi mogućnost dodatnog pregrađivanja prostora.

Kako kažu autori, jedan od specifičnih zahteva projektnog zadatka je bilo da se kod svih stambenih jedinica, uključujući i one najmanjih struktura i površina, predvidi mogućnost dodatnog pregrađivanja prostora, budući da su korisnici, u značajnom broju, višečlane porodice. Sa tim zahtevom u vidu, projektovane su stambene jedinice tako da se broj fasadnih otvora i pozicioniranje ostalih elemenata instalacija i opreme prilagode ovom zahtevu.

Tako je nastao objekat sa 106 stanova na 8 etaža, uključujući prizemnu, dve prostorije za skupštine stanara (budući da je organizovan u dve zasebne lamele) i dva lokala, dok se u podrumskoj etaži nalaze ostave stanara i servisni prostori instalacija.

Segmentacija masa

Kako kažu autori, objekat sa konstrukcijom od armiranog betona u sistemu betonskih šajbni i ploča, u svom ukupnom volumenu je dugačak i masivan, tako da je jedan od motiva u oblikovanju bio da se ostvari izvesna segmentacija te mase. Naglašena je vertikalnost, a oblikovno i kompoziciono su istaknuti elementi prozora, lođe, smaknutih segmenata objekata.

“Upotreba različitih fasadnih materijala stoji u službi dodatne vizuelne segmentacije delova objekta i naglašavanja određenih fizionomija i ritmičkih motiva u kompoziciji.” – navodi Šišović za naš portal.

Primena opeke i odabir palete boja približili su arhitekturu objekta ambijentu okruženja.

Primena opeke i odabir palete boja približili su arhitekturu objekta ambijentu okruženja. Sam urbanistički sklop novoprojektovanog naselja je direktno inspirisan zatečenim ambijentom slobodno stojećih objekata u zelenilu, zaključuju autori za naš portal.

Ovo je jedan od onih projekata koji dokazuju da se pažljivim arhitektonskim potezima može uz tanke budžete napraviti naselje koje prija oku ali i koje u isto vreme nude kvalitet života za korisnike prostora.

Faktografija:

• naziv objekta: Stambeni objekat 1 prve faze Projekta urbane regeneracije naselja u Dositejevoj ulici
• mesto: Kraljevo
• investitor: Grad Kraljevo i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije
• autori projekta: Grozdana Šišović i Dejan Milanović, re:a.c.t
• godina projektovanja: 2016-2018
• godina izgradnje: 2019-2021
• površina: 6.120 m2 bruto
• spratnost: P+7
• fotografije: Dejan Milanović
• glavni izvođač: Ljuba invest doo, Paraćin

Kancelarija studija Dejvida Čiperfilda u Berlinu razvila je masterplan za Ceramic Art Avenue Taoxichuan, za grad Jingdežen, poznat kao kineska prestonica porcelana.

Projekat je podrazumevao i izgradnju pozorišta i hotelskog kompleksa, a sve u sklopu plana za revitalizaciju oblasti oko nekadašnje fabrike porcelana, kojim će se čitav blok u blizini gradskog centra transformisati u kulturnu četvrt koja slavi jedinstvo industrijskog nasleđa Jingdežena.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Nebeski park: Sportski kompleks na krovu stare metro stanice
• Šuma od 1.000 stubova za novi tržni centar u Šangaju

U planu i izgradnja muzičke akademije

Zgrade bivše fabrike na ovoj lokaciji već su pretvorene u muzej, pijacu keramike i prodavnice porcelana, a u njihovoj neposrednoj blizini David Chipperfield Architects, firma sa sedištem u Londonu, sada potpisuje i projekat izgradnje muzičke akademije.

Ipak sa završetkom radova na pozorištu Taoxichuan Grand Theatre i hotelskom kompleksu, može se reći da je obnova ove lokacije gotovo završena, piše Dezeen.

Opeke su često raspoređene tako da kreiraju perforirane površine, što dodatno pojačava dekorativnost.

Sve objekte karakteriše izložena opeka, što upućuje na materijalizaciju starih skladišta. Cigle su čak često raspoređene tako da kreiraju perforirane površine, što dodatno pojačava dekorativnost.

Sve zgrade su povezane bulevarom, ali i pešačkim stazama, kako bi se posetioci podstakli da istraže celu lokaciju.

Taoxichuan Grand Theatre čine dva velika prostora – klasična opera i pozorište, a objekat karakterišu ogromni stubovi u obliku pečurki, koji uokviruju glavni foaje.

Pozicionirani kako ispred, tako i iza staklene fasade, oni prave potporu za monumentalni betonski krov.

Sedišta obložena orahovim furnirom

Unutrašnjost foajea je takođe izvedena od betona, sa taktilnim detaljima kao što su površine obložene drvetom i zid od staklenih blokova.

Zakrivljena forma opere u obliku potkovice može se videti i gledano sa ulice. Prostor je uokviren sa tri balkona, a 1.200 sedišta obloženo je orahovim furnirom.

„Sa ovim klasičnim evropskim formatom, gledalište odražava značajnu povezanost publike i izvođača kao jedne zajednice koja zajednički doživljava umetnički nastup kao jedinstven, autentičan događaj koji se odvija uživo, za razliku od današnjeg digitalnog okruženja“, rekli su iz David Chipperfield Architects.

Sve četiri nove hotelske zgrade imaju sličnu estetiku, sa zidovima od opeke i uvučenim balkonima.

Pozorište pak ima savremeniji ambijent, sa fleksibilnom, mobilnom postavkom bine. Prostor je obložen crnim drvetom i može se otvoriti kako bi se olakšalo izvođenje predstava na otvorenom.

Sa lokacijom južno od pozorišta, hotelski kompleks se sastoji od četiri zgrade, kao i bivše spavaonice koja je pretvorena u apartmanski objekat.

Sve četiri nove zgrade imaju sličnu estetiku, sa zidovima od opeke i uvučenim balkonima.

Paleta materijala za zgradu Muzičke akademije uključuje javorov furnir, borovinu i asfalt od mastike.

Muzička akademija se trenutno nalazi u fazi izgradnje u južnom delu distrikta Ceramic Art Avenue Taoxichuan i trebalo bi da bude završena do kraja 2022. godine.

Sa idejom da sadrži nastavne prostore, studije za snimanje i koncertnu dvoranu sa 350 mesta, Muzička akademija će biti oblikovana kroz dve bivše fabričke zgrade, koje će biti adaptirane i na koje se postavljaju novi krovovi, a takođe se transformišu kroz smeo raspored u enterijeru.

Paleta materijala za ovu zgradu uključuje javorov furnir, borovinu i asfalt od mastike.

Foto-galerija

Taoxichuan Grand Theatre sastoji se od pozorišta i opere; Foto: Fangfang Tian

Fotografije: Fangfang Tian

Izabrali smo za vas…

• Brutalistička koncertna dvorana sa pogledom na Kineski zid

U Aranđelovcu je nedavno održan konkurs za izradu idejnog rešenja za izgled Depandansa Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bukovička banja“, na kom je prvo mesto osvojio lokalni projektansko-građevinski biro Plan.

Predstavljajući nam svoj nagrađeni projekat, aranđelovački arhitekti odmah ističu da je postojeća zgrada Specijalne bolnice prepoznatljiva po arkadama na istočnoj fasadi, te je motiv arkada iskorišćen i u projektovanju Depandansa spratnosti Po+P+2 kako bi se ostvarila vizuelno čitljiva celina sa postojećim objektom.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Arhitektura Švarcvald klinike za 21. vek
• Novi reper Novog Sada: Dom zdravlja s krovom inspirisanim panoramom Adica

Kontinuitet graditeljskog nasleđa

Arkade su formirane na južnoj i istočnoj fasadi, prema parku, a protežu se kroz dva sprata, formirajući trem u prizemlju i balkone na prvom i drugom spratu.

„Ponavljanjem motiva arkada ostvaren je kontinuitet graditeljskog nasleđa Parka Bukovičke banje“, zaključuju iz biroa Plan.

Istovremeno, dodaju, nepravilnim rasporedom i arkadama različitih širina i visina, sa ventilisanom kamenom fasadom, jasno je saglediva nova, autentična struktura, vizuelno prepoznatljiva i dopadljiva.

Stepenišno jezgro je postavljeno u staklenom kubusu na fasadi, kako bi dimnjak bio saglediv kako na fasadi, tako i u enterijeru.

Uslovima konkursa i gorepomenutim dokumentima definisano je da se na prostoru sadašnje kotlarnice izgradi Depandans Specijalne bolnice uz obavezu da se uradi totalna rekonstrukcija dimnjaka kotlarnice koji predstavlja landmark.

U skladu sa preporukama, dimnjak je iskorišćen kao liftovsko jezgro. Oko dimnjaka formirano je trokrako glavno stepenište koje povezuje sve etaže.

„Konstrukcija stepeništa je čelična, a gazišta su od kaljenog stakla, kako ne bismo dimnjak ugrozili ni konstruktivno ni vizuelno„, kažu za Gradnju autori.

Dodaju da je stepenišno jezgro postavljeno u staklenom kubusu na fasadi, kako bi dimnjak bio saglediv kako na fasadi, tako i u enterijeru.

Hiperbarična komora i kuhinja u podrumu

U podrumu se nalaze dve celine – deo za hiperbaričnu komoru sa čekaonicom, rezervoarom za kiseonik i ordinacijom za intervencije, te deo za kuhinjski prostor sa magacinima.

Projektovana je i tehnička prostorija za smeštaj instalacija, magacin za veš, magacini hrane i pića, garderoba za konobare i kuhinja, koja je liftom povezana sa restoranom u prizemlju i kafeom na krovnoj terasi.

Glavni ulaz u objekat nalazi se na istočnoj strani. Objektu se pristupa iz parkovskog prostora između Depandensa i Specijalne bolnice preko trema.

Iz ulaznog hola, u kome se nalazi recepcija, pristupa se restoranu, hiperbaričnoj komori u podrumu ili sobama na spratovima. Restoran ima pripadajući trem i staklena fasada se može u letnjim mesecima otvoriti.

Pasarela je projektovana od višekomornog termoizoacionog stakla, uz mogućnost otvaranja u letnjim mesecima.

Na severnoj strani nalazi se ekonomski ulaz, odakle se stepeništem i liftom pristupa kuhinji i magacinima u podrumu.

Na severoistočnoj strani nalazi se nadzemna topla veza sa Specijalnom bolnicom. Pasarela je projektovana od višekomornog termoizoacionog stakla, uz mogućnost otvaranja u letnjim mesecima.

Uz hidroterapijski blok D objekta Zatvoreno kupatilo planiran je aneks u vidu vetrobrana, takođe od višekomornog termoizolacionog stakla, kako ne bi vizuelno ugrozio postojeći objekat.

Solarni paneli na krovu

Na tipskom spratu isprojektovano je 18 soba hotelskog tipa i dva apartmana. Sobe okrenute ka parku imaju balkone, dok su u sobama ka ulici, na zapadnoj strani, predviđeni francuski balkoni.

Soba najbliža stepeništu na oba sprata prilagođena je potrebama osoba sa invaliditetom. Ukupan projektovanih broj postelja je 80.

Projektovan je ravan krov, u skladu sa uslovima konkursa. Južni deo krova projektovan je kao prohodna krovna terasa, u funkciji otvorene terase restorana i poslastičarnice.

Deo ravnog krova je projektovan kao neprohodan i na toj površini planirano je postavljanje solarnih panela.

Na spratovima su predviđene velike staklene površine od višekomornog termoizolacionog stakla kako bi se gostima omogućio pogled na park i kako bi se dobio savremeni izgled fasade.

Fasada je, kako navode autori, u skladu sa uslovima konkursa – savremena i od trajnih materijala. Za arkade je predviđena ventilisana kamena fasada.

S obzirom na to da su Aranđelovac i Bukovička banja poznati po manifestaciji „Mermer i zvuci“ i da se u parku nalaze skulpture od belog venčačkog kamena, izabran je beli kamen.

Venci na spratovima su takođe od kamena. U prizemlju u ulaznom holu i restoranu predviđena je staklena fasada od višekomornog termoizolacionog stakla.

Na spratovima su predviđene velike staklene površine od višekomornog termoizolacionog stakla kako bi se gostima omogućio pogled na park, ali i dobio savremeni izgled fasade.

Estetska vrednost i energetska efikasnost

Na spratovima je takođe predviđena ventilisana fasada, a obloga je opeka. Opeka je korišćena zbog vizuelnog sklada objekta sa rekonstruisanim dimnjakom.

Ova tri materijala korišćena na fasadi izabrani su zbog trajnosti, estetskih vrednosti i energetske efikasnosti, ističu aranđelovački arhitekti.

Predviđeno je termoizolaciono staklo – termopan od 3 sloja stakla od 4 mm, koja su hermetički zatvorena i prostor između njih punjen je argonom. Na ovaj način dobija se veća energetska i zvučna efikasnost, kažu za naš portal autori.

Projektom je sačuvano postojeće drveće i predviđena je sadnja novog.

Što se parternog rešenja objekta tiče, zadržane su postojeće staze lučnog oblika i dodate nove staze, a ispred arkada planirane su vodene površine u kojima se arkade reflektuju.

Na ostrvima dobijenim između staza, po obodu su zasađene niskorastuće biljke. Ostrva su ispunjena ukrasnim biljkama, cvećem i šljunkom, u skladu sa ostatkom parka.

Ono što je važno napomenuti, jeste podatak da je prema projektu sačuvano postojeće drveće i predviđena sadnja novog.

Predviđeno je i postavljanje dva tipa klupa za sedenje, kao i dekorativna rasveta – stubovi sa LED rasvetom, ugradna linijska rasveta uz vodene površine i LED rasveta integrisana u klupe.

Grafički prilozi

Osnova podruma

Foto-galerija

Pobedničko rešenje za izgled Depandansa Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bukovička banja“; Render: Projektni biro Plan

Renderi: Projektni biro Plan

Izabrali smo za vas…

• Opeka kao pečat pobedničkog rešenja konkursa za izgled beogradskog metroa

Rubne delove poljskog grada Poznanja čini kombinacija bujnih šuma, oranica sa poljoprivrednim zgradama i brzorastućih jednoporodičnih stambenih naselja.

Kuća od 270 m² za koju projekat potpisuje firma Wrzeszcz Architekci izgrađena je na mestu gde se spajaju ove tri zone, na lokaciji u čijoj se okolini nalaze stare, istorijske nemačke štale, koje su i dalje karakteristični elementi okolnog pejzaža.

U pitanju su jednostavne zgrade od opeke sa uravnoteženim proporcijama i preciznim detaljima koje su zaista dobro ostarele, te se i dalje upadljivo ističu među novoizgrađenim objektima u okolini.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Opeke sa otvorima za pčele obavezne u novim zgradama u Brajtonu
• Beli kedar, opeka i hrast za porodični dom jednog arhitekte

Demontiranje napuštenog objekta

Kako za ArchDaily navode arhitekti iz Poznanja, tokom procesa projektovanja rodila se ideja da ne samo da treba biti inspirisan dominantnom okolnom arhitekturom, već i pokušati da se ona iskoristi direktno.

Plan je, dodaju, bio da se kupi i demontira stara napuštena štala, pronađena u obližnjem selu, i da se na parceli klijenta izgradi nova kuća od postojećeg građevinskog materijala.

“Ovo je postala ključna ideja koja je donela značajnu promenu u pristupu dizajnu u oblasti arhitekture i održivosti”, kažu iz biroa Wrzeszcz Architekci.

Prizemlje čini zajednički prostor koji obuhvata kuhinju, trpezariju i dnevni boravak.

Blizina šume je ogromna prednost uske parcele na kojoj je kuća izgrađena, jer vas već prilikom ulaska očara prelep pogled na okolno zelenilo.

Prizemlje čini zajednički prostor koji obuhvata kuhinju, trpezariju i dnevni boravak, a ima veliki, dugački stakleni otvor sa pogledom na šumu, kao i terasu iste dužine kao prozor.

Garaža u sredini kuće

Ovaj utisak pojačavaju visoki prostori kuhinje i dnevnog boravka koji dostižu pet metara, dok je na nivou prvog sprata umetnut modul koji sadrži kupatilo, plakare i spavaće sobe sa prekrasnim pogledom na šumu.

Ovaj „levitirajući“ modul stvara suspenziju iznad prizemlja, štiteći tako terasu od padavina i dajući joj ugodnu hladovinu tokom sunčanih meseci.

Iako se možda čini kao neuobičajeno rešenje da se garaža postavi u sredinu kuće, arhitekti objašnjavaju da je na taj način direktno povezana garaža sa ulaznim hodnikom, vešernicom, kotlarnicom i ostavom. Iznad garaže se nalaze dečije sobe i dodatno potkrovlje.

Fasada se sastoji od četiri vrste opečnih veza sa različitim nivoima oblikovanja i transparentnosti.

Za izradu nove fasade korišćena je opeka iz stare štale, te ovaj istorijski materijal daje mestu jedinstvenu atmosferu i osećaj.

Fasada se sastoji od četiri vrste opečnih veza sa različitim nivoima oblikovanja i transparentnosti. Detalji fasade ističu zone kuće. Otvoreni zidovi od opeke propuštaju poglede i povezuju ih sa okolinom.

Drugi život reciklirane opeke

“Ovakvo uređenje fasade predstavljalo je veliki izazov za zidare koji su radili na gradilištu, jer su tehniku morali prilagode starim građevinskim zanatima”, navode autori.

Kako dodaju, jednostavna forma kuće čini savršenu pozadinu za izvajanu fasadu, naglašavajući istovremeno njenu lepotu.

„Reciklirani materijal od opeke iz napuštene zgrade dobio je drugi život i stvorio dodatne arhitektonske vrednosti za novu kuću”, ističu na kraju arhitekti iz Poznanja.

Grafički prilozi

Foto-galerija

Fasada se sastoji od četiri vrste opečnih veza sa različitim nivoima oblikovanja i transparentnosti; Foto: Foto: Przemyslaw Turlej

Fotografije: Przemyslaw Turlej

Izabrali smo za vas…

• Ženski startap od reciklirane plastike pravi cigle jače od betona

Zakonom o planiranju uvedenom u engleskom gradu Brajtonu zahteva se da u nove objekte budu ugrađene posebne cigle koje obezbeđuju gnezda za divlje pčele.

Politika gradskog veća predviđa da sve nove zgrade iznad pet metara treba da sadrže i opeke za pčele, kao i boksove za gnežđenje ptica pogodne za čiope.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Neboderi u Americi krivi su za stradanje miliona ptica godišnje
• Betonski hotel za divlje pčele i insekte

Rešavanje problema biodiveziteta

Opeke namenjene ovim insektima iste su veličine kao i obične, ali imaju integrisan niz uskih otvora, načinjenih poput onih za koje se zna da se u njima gnezde divlje pčele.

A budući da „pčele lutalice” čine skoro 250 od približno 270 vrsta pčela u Britaniji, one igraju važnu ulogu u prirodnom ekosistemu.

„Pčelinje cigle su samo jedna od velikog broja mera koje bi zaista trebalo da budu na snazi za rešavanje problema biodiverziteta koji su nastali tokom godina zanemarivanja prirodne sredine“, za portal Dezeen kaže Robert Nemet, odbornik koji stoji iza ove inicijative.

„Povećana sadnja, rupe za ježeve, kutije za gnežđenje i hranilice za ptice su sve primeri nekih drugačijih, jeftinih i jednostavnih ideja koje zajedno mogu dovesti do značajnog napretka“, dodaje je on.

Divlje pčele se gnezde u šupljinama, ali savremene zgrade su toliko savršene da su sve šupljine začepljene.

Iako su cigle za gnežđenje čiopa već ušle u brojne planove u Velikoj Britaniji, uključivanje i onih za pčele je relativno nov koncept . Međutim, Brajton u svom naumu nije sam – i gradovi Kornvol i Dorset usvojili su sličnu politiku.

Fej Klifton iz Green&Blue, kompanije koja proizvodi opeke namenjene pčelama, rekla je da njihov proizvod oponaša postojeći tip gnezda koji je popularan kod divljih pčela, ali koji postaje sve ređi zbog preciznosti modernih konstrukcija.

„Divlje pčele se gnezde u trošnim malterskim radovima i starim ciglama“, kaže ona, „ali savremene zgrade su toliko savršene da su sve šupljine začepljene.“

„Stavljamo stanište u svaku zgradu na isti onaj način koji se prirodno dešavao stotinama godina. Da ih nismo stavili, to bi bio samo zatvoreni zid“, napominje ona za Dezeen.

Potencijalne opasnosti po zdravlje

Naučnici su podeljeni oko efikasnosti pčelinjih cigli u poboljšanju biodiverziteta, a neki od njih sugerišu da postoje rizici da bi one mogle privući grinje i povećati širenje zaraznih bolesti.

Dejv Gulson, profesor biologije na Univerzitetu u Saseksu, rekao je za Gardijan da je testirao opeke i otkrio da su rupe previše plitke da bi bile „idealna kuća za pčele“, ali da su „verovatno bolje nego ništa“.

„Zavaravamo se ako mislimo da će jedna ovakva opeka u svakoj kući napraviti stvarnu razliku za biodiverzitet„, rekao je on. „Potrebna je mnogo značajnija akcija, a ove opeke bi investitori lako mogli da koriste kao ekomanipulaciju.“

Testiranjem cigle otkriveno je da su rupe previše plitke da bi bile idealna kuća za pčele, ali da su verovatno bolje nego ništa.

Sumnju je izrazio i Adam Hart, entomolog i profesor naučne komunikacije na Univerzitetu u Glosterširu, navodeći da „dobronamerne intervencije mogu imati neželjene posledice”.

Međutim, Frensis Gilbert, profesor ekologije na Univerzitetu u Notingemu, rekao je za medije da grinje ne bi trebalo da budu problem.

„U rupama će biti i korisnih mikroba, tako da ih ne treba čistiti. Dakle, pčelinje cigle su nedvosmisleno dobra stvar„, rekao je on.

Lars Čitka, profesor senzorne i bihejvioralne ekologije na Univerzitetu Kvin Meri, rekao je da će pčele biti u stanju da same ublaže potencijalne probleme, „što bi u određenoj meri trebalo da uravnoteži rizike koji dolaze sa takvim mogućnostima za dugoročno gnežđenje“.

Koristi (ipak) veće od rizika

Nemet, koji radi i kao graditelj nekretnina i kao profesionalni pčelar, uveren je da su koristi ipak veće od potencijalnih rizika.

„Uvek je lako navesti nedostatke kod bilo kojeg rešenja, ali ključ je u tome da nastavite da pokušavate“, rekao je.

On je sugerisao da neki kritičari možda brkaju cigle za pčele, koje se obično prave od betona, sa „hotelima za insekte“ napravljenim od drveta. Oni bi bili podložniji truljenju i privlačenju nehigijenskih štetočina, istakao je on.

Ne kažemo ljudima da samo ubace cigle i ne sade ništa – to nije ekomanipulacija, to je deo opšteg pristupa povećanju biodiverziteta.

Kompanija Green&Blue lansirala je svoju ciglu za pčele 2014. i za nju je iste godine dobila nagradu za inovacije Udruženja za zemljište.

Cigla je razvijena u saradnji s jednim ekologom, a Kliftonova napominje da je njihov proizvod efikasan samo ako je pozicioniran blizu „sadnje pogodne za pčele“, jer se većina divljih pčela hrani samo u krugu od 100 metara od mesta gnežđenja.

„Ne kažemo da su pčelinje cigle rešenje za sve“, rekla je ona. „Ne kažemo ljudima da samo ubace cigle i ne sade ništa. To nije ekomanipulacija, to je deo opšteg pristupa povećanju biodiverziteta i gradnji sa prirodom na umu“.

Brajton kao savršeni probni centar

Iz Green&Blue su prethodno sproveli dvogodišnji istraživački projekat sa Univerzitetom u Ekseteru, a sve u cilju testiranja kako boja i visina utiču na efikasnost cigala za pčele.

Kliftonova veruje da bi politika grada Brajtona mogla da stvori priliku za širu studiju o uticaju pčelinje cigle tokom dužeg vremenskog perioda.

„Za to treba da prođe više od pet do 10 godina“, rekla je ona. „Želimo da mapiramo uticaj širom zemlje, angažujući ljude koji ugrađuju naše proizvode, ali Brajton bi mogao biti savršen probni centar”.

Izabrali smo za vas…

• Kako napraviti privremenu kućicu za pse za samo 300 dinara

Think Brick je konkurs otvoren za studente i profesionalce iz oblasti arhitekture, pejzažne arhitekture, dizajna, umetnosti, sociologije, geografije koji su voljni da ponovo zamisle nekadašnju industrijsku oblast Žombolje.

Učesnicima konkursa je zadatak da kroz različite strategije i taktičke pristupe svih razmera naglase lokalnim i regionalnim zajednicama bogato kulturno, prirodno i izgrađeno nasleđe razvijeno oko proizvodnje opeke i zidanja ovim materijalom.

Svi učesnici moraju biti mlađi od 30 godina na dan krajnjeg roka za podnošenje prijave.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Opeka kao pečat pobedničkog rešenja konkursa za izgled beogradskog metroa
• Penter opeka idealna za uređenje dvorišta, bašti i trgova

Rok za predaju

Konkurs je otvoren do petka, 18. februara 2022. godine.

Konkursni materijal

Svi materijali vezani za konkurs će učesnicima biti poslati putem e-pošte nakon registracije na sajtu.

Žiri konkursa

Žiri konkursa sastavljen je od članova iz zemalja u regionu među kojima je i Srbija:

• Pál GYÜRKI-KISS, Mađarska
• Ștefan GHENCIULESCU, Rumunija
• Dejan MITOV, Srbija
• Kliment NAYDENOV, Bugarska
• Sergiu DEMA, Rumunija
• Dominika TIHANYI, Mađarska
• Florin POENARU, Rumunija

Nagrade

• tri pobednika po 1.000 evra 
• dve pohvale po 500 evra

Više informacija

Konkurs je raspisan od strane međunarodnog projekta “Triplex Confinium” finansiranog od strane Erasmus+ programa Evropske unije.

Za više informacija u vezi sa projektom i konkursom posetite sajt projekta Triplex Confinium kao i sajt konkursa Think Brick.

Odabrali smo za vas:

• Konkurs za novu zgradu FPU u Karađorđevoj ulici u Beogradu

Grad Beograd i JKP „Beogradski metro i voz“ u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisao je krajem septembra konkurs za idejno arhitektonsko rešenje i dizajn 16 metro stanica Linije 1 (faza 1) beogradskog metroa.

Rezultati su objavljeni krajem godine, a danas vam predstavljamo sva tri nagrađena rešenja. Počinjemo od pobednika konkursa a to je poznati beogradski Studio OBE u čijem timu su učestvovali Ksenija Pantović, dia; Jasna Kavran, dia; Maša Bogunović, M. arh; Nevena Nikolić, M. arh. kao i saradnik na vizualizaciji Luka Vujović, B. arh. student arhitekture.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Druga nagrada na konkursu za BG metro
• Treća nagrada na konkursu za BG metro

Na stanicama Sajam i Skadarlija bilo je moguće na najbolji način prikazati koncept spajanja tradicionalnog i modernog.

Konkurs za idejno rešenje dizajna metro stanica obuhvata prvu faza linije 1, to jest, dizajn za prvih 16 stanica linije 1 – počevši od stanice Železnik do stanice Karaburma, s tim što su se autori mogli odlučiti za jedan od dva ponuđena Lota od po 8 stanica.

Pobednički tim obradio je Lot A koji obuhvata stanice: Žarkovo, Železnik, Trgovačku, Banovo brdo, Sajam, Savski trg, Trg Republike, Skadarliju i Pančevački most.

“Odlučili smo se za Lot A jer sadrži, između ostalih, Sajam i Skadarliju, koje je bilo zanimljivo obrađivati kako se nalaze na specifičnim lokacijama u istorijskom gradskom jezgru. Na dve pomenute lokacije bilo je moguće na najbolji način prikazati koncept spajanja tradicionalnog i modernog. Može se reći da je to prevagnulo u odluci.” – kažu pobednici konkursa za naš portal.

Inspiracija za dizajn metro stanica

Glavni pristup koncipiranju dizajna i oblikovanja metro stanica arhitekata iz Studija OBE bio je stvaranje novog brenda koji će biti autentičan i prepoznatljiv, ali u svemu dostupan i prijatan korisniku.

“Dizajn je jednostavan, čistih linija i formi, izvedenih iz istorijskog konteksta kao i materijala iz prirode.”

Svaka od stanica prepoznatljiva je kao obeležje lokacije na kojoj se nalazi, dok se korišćeni elementi interponiraju i sistematski uklapaju međusobno na svakoj od stanica, što čini koncept i prepoznatljiv brend Metro Beograd. Unifikacija je jedna od osnovnih karakteristika, kao i racionalizacija i lakoća eksploatacije. Gradski kontekst i okruženje, projektovanje objekta sa dodatnim sadržajima, kao i formiranje paviljona ili nadstrešnice, glavni je izazov u kreiranju autentičnosti svake stanice, kažu za naš portal.

Pružena je reminiscencija tradicionalnih materijala i formi u savremenom, kako okruženju, tako i načinu života.

Način projektovanja ovih prostora imalo je za cilj kreiranje specifičnih prostornih oblika, čija forma, materijalizacija i sadržaj pružaju kvalitetan prostorni kontekst, kako sa stanovišta transportnih tačaka, tako i u kontekstu arhitekture i umetnosti. Kombinovanim pristupom projektovanja stanica i njihovog rešenja pružena je reminiscencija tradicionalnih materijala i formi u savremenom, kako okruženju, tako i načinu života, naglašavaju u Studiju OBE.

Lukovi, stubovi i nadstrešnice

Osnovni elementi koji se izdvajaju u pobedničkom rešenju jesu lukovi, stubovi i nadstrešnice.

Kako kažu arhitekte, veza sa tradicionalnom arhitekturom može biti i odraz primene simbola, kao na primer crteža u enterijeru ili na elementima koji se pojavljuju u određenim prostorima (stubovi, zidovi, lukovi). U ovom slučaju veza sa tradicionalnom arhitekturom može se javiti i kroz naglašene tremove – nadstrešnice (Trg Republike, Savski trg, Skadarlija, Sajam..).

Veće stanice sadrže karakteristične vertikalne površine tretirane poput muzejskih prostora. Savremeni vid komunikacije dobija posebno mesto ovim projektom.

Predlaže se zanimljiva upotreba opeke uz grafički dizajn svakog rešenja stanice.

Prostorno veće metro stanice dobijaju mogućnost za digitalnim i virtuelnim vidovima komunikacije, što ima dvostruku ulogu – olakšanu komunikaciju i pristupačnost, ali i savremeni vid izlaganja kreativnih rešenja i potencijalno kulturnih manifestacija.

Grafički dizajn u bliskoj je saradnji sa arhitekturom i enterijerom, i sastavni je deo relacija stanice i korisnika, kao i stanice i konteksta. Ovim predlogom predlaže se zanimljiva upotreba opeke uz grafički dizajn svakog rešenja stanice, a takođe i koristi kao idealan način promovisanja novog vida transporta na našem tlu, naglašavaju arhitekte.

Odabir što prirodnijih materijala

Koncept pri odabiru glavnog materijala projektovanog rešenja, bio je odabir što prirodnijeg materijala, koji će istovremeno predstavljati savremeni element, ali takođe i imati vanvremenski karakter paralelno se vodeći željom da se nove stanice Metroa što više približe senzibilitetu čoveka.

Opekarski proizvodi, kao i kamen i drvo, predstavljaju tradicionalne materijale koji se mogu definisati kao karakteristični za arhitekturu Srbije. Cilj ovog konkursnog rešenja je da se primenom opeke kao jednog od spomenutih izvornih materijala u savremenom arhitektonskom delu postigne veza sa tradicionalnom arhitekturom, a uz primenu savremenih formi i oblika.

Svojom specifičnom bojom i oblikom opeka je uvek aktuleni izbor koji nadživi svaki trend.

Uz pažljivu dopunu rešenja savremenim i dostupnim materijalima kao što su aluminijum i staklo, podovima od keramike i terazza, kreira se poseban spoj starinskog i tradicionalnog sa modernim. U takvom konceptu, svaka cigla je element tog dizajna i daje poseban pečat i izraz, kažu arhitekte.

Dalje navode da kao prirodni materijal i sirovina, svojom specifičnom bojom i oblikom ona je uvek aktuleni izbor, koji čini se, nadživi svaki trend koji se razlikuje iz godine u godinu u arhitekturi i dizajnu enterijera. Sklonost ka prirodnim materijalima je oduvek bila izražena i u istoriji arhitekture Srbije i Beograda, kako u zidarstvu, tako i u oblaganju fasada, a kasnije i sve više kao detalj u enterijeru. Opeku različitog izgleda i boja možemo primetiti i na istorijskim građevinama, što dodatno uliva poverenje u značaj i kvalitet tog materijala.

Prirodnim materijalima i nenametljivim formama koje prate kontekst u kome se nalaze, kao i pažljivim odabirom biljnih vrsta i specifičnih autentičnih detalja, radi se i na podizanju kvaliteta okruženja, uz očuvanje prirodnih resursa i dodatnim unapređenjem životne sredine, kažu arhitekte.

Lak pristup je omogućen i osobama sa invaliditetom

Novoprojektovane stanice Metroa kao karakteristični prostori, bilo da su objekti ili nadstrešnice, orijentisani su tako da su pristupi omogućeni iz zona sa najvećom frekvencijom kretanja i uočljivi sa svih pozicija trga. Lak pristup je omogućen i osobama sa invaliditetom, podjednako kao i svim ostalim korisnicima, što daje dodatni akcenat na važnost signalizacije stanica, koja je obuhvaćena ovim konkursnim rešenjem, kažu pobednici konkursa.

“Brze komunikacije u vidu liftova, taktilna polja, jasna signalizacija i pregledna horizontalna komunikacija bez prepreka služe kako bi osobe sa invaliditetom na najbolji mogući način koristile metro.” – kažu za naš portal.

Dizajn podređen funkciji

Podovi i plafoni, zidovi, stubovi, drugi konstruktivni elementi, oprema prostora, elementi enterijera – nameštaj i osvetljenje, kao i dodatni detalji, prilagođeni su i podređeni funkciji metroa kao saobraćajnog sredstva.

Tokom projektovanja stanica kao i okoline, pažljivo su planirani pristupi, kao i parterno rešenje. Zelenilo je dominantno, dok su planirane i pristupne trase pogodne za boravak i kretanje osoba sa otežanim kretanjem, osoba sa invaliditetom, starijim građanima, kao i roditelja sa malom ili decom u kolicima, kažu arhitekte.

“Dizajn je prvenstveno podređen toj funkciji, kao i olakšanom kretanju kroz stanice, kroz dizajn signalizacije i markera prostora, osvetljenjem i mobilijarom, pa tek onda u funkciji narativnog i ekspresivnog dizajna koji je u velikoj meri jednostavan i prepoznatljiv.” – zaključuju iz Studija OBE.

Grafički prilozi

Savski trg osnova

Savski trg presek

Trgovačka presek

Sajam presek 2

Foto-galerija

Stanica Savska

Stanica Sajam

Stanica Sajam

Stanica Sajam

Stanica Sajam

Stanica Pančevački most

Stanica Pančevački most

Stanica Banovo brdo

Stanica Banovo brdo

Stanica Banovo brdo

Stanica Železnik

Stanica Žarkovo

Stanica Trg Republike

Stanica Trg Republike

Stanica Trg Republike

Stanica Trg Republike sa intenzivnim korišćenjem opeke; Render: Studio OBE

Stanica Trgovačka

Stanica Skadarlija

Stanica Skadarlija

Stanica Skadarlija

Stanica Savski trg

Stanica Savski trg

Stanica Savski trg mezanin

Stanica Savski trg hol

Odabrali smo za vas:

• Druga nagrada za BG metro: Moderni materijali uklopljeni u postojeći kontekst

Iznad određene razmere objekat postaje veliki i ne može se zidati klasičnim materijalima. Svako ko je radio na velikim gradilištima dobro zna koliko tradicionalne tehnike izvođenja mogu usporiti radove, ugroziti planove i smanjiti očekivanu dobit.

Savremena rešenja znatno su isplativija opcija nego tradicionalna kao što je puna opeka. U novogradnji, svaka pozicija na objektu je bitna – naročito sada kada cene materijala i izvođenja iz dana u dan rastu. Zbirno posmatrano, mali gubici u neto kvadraturi, materijalu i izvođenju, investitorima značajno mogu uvećati troškove i primetno smanjiti zaradu.

Ovo naročito dolazi do izražaja u situaciji izgradnje novih stambenih objekata, gde kupci od investitora očekuju visoki nivo komfora, a čiji je neizostavni deo adekvatna zvučna izolacija. Velika pažnja usmerava se na kvalitetna rešenja za kupatilski zid. Razlog tome leži u činjenici da je to jedna od pozicija u stanu koja zahteva najviši nivo zvučne izolacije i dobre nosivosti.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Zvučna izolacija – konfor ili potreba?
• Besplatne konsultacije sa Xella stručnjacima

Silka 115 NF vs opeka

Za zidanje kupatilskog zida investitori, projektanti i izvođači se često opredeljuju za materijale visoke zapreminske masa. Za to postoje opravdani razlozi. Najčešću primenu na domaćem tržištu imaju Silka blokovi i puna opeka. Iako to tako ne deluje, postoji velika razlika u njihovoj primeni.

Silka kalcijum silikatni blok parira punoj opeci svojom masom, samim tim i zvučnom izolacijom. U poređenju sa opekom, Silka 115 NF ostvaruje prednost za izvođače, činjenicom da se za isto vreme može ozidati skoro duplo veća površina zida. Primera radi, majstor za deset sati može sazidati oko 13 m² zida od Silka 115 NF blokova ili oko 6 m² zida od pune opeke.

Investitorima Silka 115 NF obezbeđuje dobitak u neto korisnoj površini. Silka 115 NF je za 0.5 cm tanji od tradicionalne pune opeke, što doprinosi uvećanju korisne površine prostora, koji svakako predstavlja najveću dobit za investitora.  Značajna je i prednost da se  keramičke pločice mogu lepiti direktno na Silka zid, bez prethodnog malterisanja – što dodatno ubrzava gradnju i doprinosi uštedama u radu i malterisanju.

Zahvaljujući gustini materijala i otpornosti na pritisak, čak i najtanji zidovi izgrađeni od Silka blokova pružaju izuzetnu zvučnu izolovanost. Brojne su prednosti Silka blokova u odnosu na tradicionalne materijale (poput opeke) na poziciji kupatilskog zida, za koju se preporučuje Silka 115 NF.

Značajne finansijske uštede

U sve ove tvrdnje uverava nas Xtimator – interni alat kompanije Xella za uporednu analizu zidova. Kroz međusobno poređenje ključnih parametara kao što su cena materijala u sklopu zida, cena rada pri zidanju i malterisanju, neto površine, težina materijala… investitori i izvođači na brz i lak način mogu napraviti uporednu računicu isplativosti.

Cene svih materijala koje su u tabeli, a koje nisu iz proizvodnog programa kompanije Xella, su tržišne. Kako bi analiza bila merodavna, za cene proizvoda od opeke uračunate su najniže cifre koje su dostupne u praksi.

Kao sto se iz poređenja može videti, zidovi od Silka 115 NF blokova pružaju investitorima značajne finansijske uštede u svim stavkama, a pre svega u neto korisnoj površini (ukupna debljina zida sa obradom je 12,5cm u poređenju sa 16cm koliko ima omalterisani zid od pune opeke). Dodatne prednosti koje se ostvaruju primenom zida od Silka 115 NF blokova jeste činjenica da je za 26,2% lakši od zida sa klasičnom opekom (manje opterećenje na konstrukciju), zatim zidanje je za 40,4% brže, a pritom se pravi i do 45% manje šuta.

Ova uporedna analiza troškova dostupna je svim profesionalnim korisnicima putem direktnog kontakta ili platforme Xella eConsultant. Kroz „1 na 1“ savetovanje sa stručnjacima možete proveriti koji je sistem pregradnog zida najisplatljiviji za vas i vaš objekat.

Racionalna odluka

Savremena novogradnja nije moguća bez naprednih materijala i sistema gradnje. Zidanje opekom i tradicionalne tehnike gradnje imaju brojna područja primene. Međutim, kada je reč o izgradnji novih objekata, naročito onih velikih kvadratura, investitori i izvođači su u kontinuiranoj potrazi za savremenijim, ekonomičnijim i ekološkim rešenjima.

U poređenju sa punom opekom, zid od Silka 115 NF blokova je tanji, ima bolju zvučnu izolaciju, njegovo zidanje je skoro dvostruko brže i dozvoljava direktno lepljenje pločica bez malterisanja. Glavna prednost ovog bloka ogleda se u činjenici da investitorima i izvođačima može doneti finansijsku dobit kroz uštedu prostora i ostvarivanje veće neto kvadrature uopšte nije zanemarljiva.

Računica je jasna. Za poziciju pregradnog kupatilskog zida u novim objektima, Silka 115 NF je funkcionalno i ekonomski najisplativije rešenje na tržištu. Kao što smo iz međusobnog poređenja to videli  – male uštede prave veliki profit.

Ukoliko želite da saznate više, Xella tim stručnjaka vam stoji na raspolaganju.

Kada ste već ovde…

• Sve što treba da znate o zvučnoj izolaciji i zvučnom komforu

Klimatske promene već imaju stvarne i merljive uticaje na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, svako od nas može dati svoj doprinos zaštiti životne sredine i održivom korišćenju prirodnih resursa. Iako je bitno da kao pojedinci razmišljamo o načinima smanjenja uticaja na prirodu i kako racionalno koristiti prirodne resurse, poslovni sektor može napraviti bitnu razliku na terenu.

Kao proizvodne kompanije, kompanije poslovnog sistema NEXE učestalim poboljšavanjem poslovnih procesa i podizanjem svesti svojih zaposlenih direktno utiču na smanjenje zagađenja životne sredine. Misija NEXE-a je da u smislu očuvanja životne sredine, budemo ekološki osvešćen i proaktivan komšija na svim lokacijama poslovanja, pa su upravo zato katalogom investicija za period do 2025. godine predviđena ulaganja u projekte za unapređenje poslovanja – razvoj, modernizaciju, efikasnost i inovacije s naglaskom najpre na moderne tehnologije za dekarbonizaciju u skladu s evropskim planom smanjenja CO2 emisija. Tu prednjače ulaganja u smanjenje troškova energije, koji čine najveći udeo u troškovima sistema NEXE.

Kompanija AD Polet IGK, koja posluje u okviru sistema NEXE napravila je značajan iskorak kada je reč o povećanju energetske efikasnosti proizvodnih procesa. Njihovi srednjoročni i dugoročni planovi za uštedu i očuvanje energije podrazumevaju unapređenja tehnološkog procesa i poboljšanja sistema automatizacije kroz ugradnju opreme u obe fabrike, i u Sremskim Karlovcima i u Novom Bečeju.

Povezani članci:

• NEXE cigla: Proizvod iz Srbije kojim se brže i kvalitetnije gradi
• Ako tražite trajan crep potvrđenog kvaliteta, NEXE je najbolji izbor

Svim NEXE fabrikama je ključni prioritet poboljšati procese koji mogu uticati na emisije u vazduhu ugradnjom novih efikasnih uređaja i primenom novih tehnoloških rešenja kojima se ostvaruju rezultati emisija u vazduh niži od zakonom propisanih, a pri tome unapređivati kvalitet proizvoda.

U NEXE-u uspešno spajaju oblasti proizvodnje i zaštite životne sredine na dobrobit svih. Kvalitet svih NEXE proizvoda prati zahteve savremene gradnje, što su NEXE kupci prepoznali. Kvalitet proizvoda proizlazi iz detaljno promišljenog i propisanog postupka kontrole kvaliteta na svim niovima procesa, od kontrole sirovine, proizvoda u samom procesu proizvodnje do finalne kontrole gotovih proizvoda. Predan rad i trud, kao i kontinuirana ulaganja u unapređenje, kako proizvodnje, tako i gotovih proizvoda, potvrđeni su brojnim priznanjima i sertifikatima.

Kompanija NEXE napravila je značajan iskorak kada je reč o povećanju energetske efikasnosti proizvodnih procesa.

Polet je nedavno dobio Ekološku deklaraciju proizvoda (EPD) o zaštiti životne sredine kojom su potvrđeni međunarodni standardi održivosti za proizvode iz proizvodnih programa termo blokova, klasičnih i pregradnih blokova koji se izrađuju u pogonu Stražilovo u Sremskim Karlovcima. Potvrda je to dugogodišnjeg rada i ulaganja u oblasti zaštite životne sredine.

Ranije ove godine, istu su deklaraciju dobili i Poletovi crepovi i fazonski komadi od gline čime je potvrđeno da je reč o ekološkim proizvodima čiji je referentni životni vek duži od 50 godina. Deklaraciju „Od kolevke do groba“ izdaje Institut za ispitivanje materijala (IMS) na period od pet godina, a pomaže projektantima, izvođačima i ostalim korisnicima da bolje razumeju karakteristike održivih proizvoda i njihov uticaj na životnu sredinu.

Kada ste već ovde..

• NEXE u Srbiji – Lepa priča o rastu, ulaganju i saradnji

Bračni par Almudena i Jordi poručili su projekat kuće od arhitekte Jesus Perales koja bi bila dom u španskom mestu Els Bocsos za njih i njihovih dvoje dece. Ova četvoročlana porodica ima mnogo hobija, poput muzike, slikarstva i kuhinje, te su želeli kuću u kojoj će moći da u svim ovim aktivnostima zajedno uživaju.

Dakle, cilj projekta je bio jasan. Trebalo je obezbediti da svi članovi ove porodice mogu da provedu što više vremena zajedno, bez obzira u kom delu kuće se nalaze.

Postigao se osećaj da su ukućani uvek povezani bez obzira da li odrasli spremaju večeru dok deca rade domaći.

Drugi zahtev klijenata je bio da se obezbedi potrebna količina privatnosti u odnosu na ulicu, a uspostavi kontakt sa susednim vinogradom. Kao rezultat dobijena je kuća nepravilne forme, sa malo otvora ka uličnom frontu i prilično otvorena ka pejzažu vinograda.

Prostorna artikulacija kuće od 210 metara kvadratnih zasnovana je na različitim kontinuiranim rutama, sa centralnom osovinom koju čini zastakljena unutrašnja terasa. Ovakva organizacija je omogućila da se formira kuća sa kružnim kretanjem unutar nje i vizuelno povežu različiti delovi kuće.

Uspostavljanjem organizacije na ovaj način, postigao se osećaj da su ukućani uvek povezani bez obzira da li odrasli spremaju večeru dok deca rade domaći.

Izloženi materijali

Krovovi su napravljeni od betona, a tragovi od oplate kao i druge nepravilnosti ostavljeni su vidni.

„Želeli smo da damo kući osećaj ljudskosti radeći sa izloženim materijalima, kao što su opeka, beton i drvo. Izgradnja je sledila tradicionalne metode rada. Kada je konstrukcija podignuta, zidovi i plafoni su prekriveni drvenom izolacijom, kako bi se obezbedila prirodna i prozračna izolacija, bez toplotnog mosta.“, objasnio je arhitekta za ArchDaily.

Želeli smo da damo kući osećaj ljudskosti radeći sa izloženim materijalima, kao što su opeka, beton i drvo.

Centralna zastakljena terasa omogućila je različitim prostorijama u kući da funkcioniše kao velika porodična prostorija u kojoj se okupljaju svi ukućani.

Svaka prostorija kuće građena je samostalno, deo po deo, sa segmentnim kosim krovovima što je svakoj od njih pružilo drugačiju ekspresivnost, navode arhitekti.

Kuća je završena 2018. godine i od tada privlači pažnju javnosti i medija. Kako se vama dopada?

Tehnički detalji

Foto: Marcela Grassi

Kad ste već tu…

• Sirova kuća bez fasade u kojoj nije hladno

Po projektu Studija D’ART iz Novog Sada, u zoni zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine Starog centra Sremskih Karlovaca, nikla je kuća od 177 kvadrata. Zbog njene pozicije, posebno se vodilo računa o oblikovanju objekta i njegovom vizuelnom uklapanju u karakteristični ambijent ulice.

Objekat sledi sve karakteristike tradicionalne panonske stambene prizemne kuće jednostavne osnove.

“Harmonični prostorni odnosi su uspostavljeni pažljivim uklapanjem novog volumena u prekinuti ulični niz, uz puno poštovanje nasleđene strukture i tipologije, čime nije narušena nasleđena građevinska matrica bloka, likovnost i vizure zatečenog prostora. U tipološkom smislu objekat sledi sve karakteristike tradicionalne panonske stambene prizemne kuće jednostavne osnove.” – navode autori projekta.

Oblikovanje fasade

Posebna pažnja je posvećena oblikovanju fasada – njihovoj geometriji, ritmu, plastici i fenestraciji, čime su ostvareni kvalitetni proporcijski odnosi, kao i likovnoj obradi fasada i odabiru materijala. Oblikovanjem objekta jednovremeno su projektovani i enterijer i eksterijer objekta.  Potkrovni prostor je osvetljen vertikalnih zabatnim otvorima maskiranim laganim brisolejima od aluminijumskih profila.

Prozračni, čipkani zid postignut je slaganjem opeke u dva pravca u naizmeničnim redovima.

“Fasade objekta su po tradicionalnom principu ravno malterisan, a uvučeni delovi trema su oživljeni posebno projektovanim prozračnim platnima od fasadne opeke. Slaganjem opeke u dva pravca u naizmeničnim redovima unutar čeličnih ramova postiže se efekat olakšanog, prozračnog, čipkanog zida na delovima fasade koji zatvaraju dvorišni trem” – zaključuju iz Studija D’ART za naš portal.

Faktografija

• Mesto: Sremski Karlovci
• Vrsta objekta: Jednoporodični stambeni objekat
• Godina projektovanja: 2017.
• Godine izvođenja: 2020-2021
• Površina objekta: Pbruto=251,46 m2, Pneto=177,85 m2
• Autori: Studio D’ART, Cara Dušana 51, Novi Sad

Kad ste već ovde…

• Konkurs: Mala montažna kuća u prirodi

Prema projektu biroa MVA Mikelić Vreš Arhitekti, na zagrebačkom Pantovčaku podignuta je kuća za petočlanu porodicu. Ona je koncipirana kao kao hibrid prizemne atrijumske kuće i izdužene arhetipske lamele.

Introvertno prizemlje obuhvata dnevne prostore, fluidno organizovane oko niza servisnih blokova i orijentisane na sopstveni mikrosvet južnog dvorišta s bazenom. Ceo nivo je ‘omotan’ je masivnim obodnim teksturiranim zidom od opeke, kažu arhitekte za Vizkulturu.

Kuća je koncipirana kao hibrid prizemne atrijumske kuće i izdužene arhetipske lamele.

Prateći prirodni pad terena, prostori se kaskadno razvijaju, od najnižeg – ulaznog sve do najvišeg – prostora dnevnog boravka. Terase u dvorištu ih prate.

Bakarna lamela sprata natkriva ulaz i proteže se daleko prema istoku hvatajući pogled na grad. U njoj se linearno nižu moduli spavaćih soba koje prati orman dug 20 metara. Dečije sobe su mini loftovi, sadrže galeriju za spavanje (ili igranje – u zavisnosti od korisnika) dostupnu cik-cak stepenicama integrisanim u orman.

Organizacija

Uz vertikalnu komunikaciju, prostorno povezan s ulazom, organizovan je višenamenski prostor za biblioteku, rad i dečji boravak. U podzemlju se, uz tehničke prostorije, nalaze prostori fitnessa i saune, orijentisani na mali izdubljeni patio. Kroz patio, sauna nudi pogled iz podzemlja na vodu u bazenu i nebo…

Projekat Kuće dvorište u Zagrebu, nominovan je za nagradu ‘Drago Galić’ – za najuspešnije ostvarenje na području stambene arhitekture za 2020. godinu.

Faktografija

• Ime projekta: Kuća dvorište
• Autori: MVA Mikelić Vreš Arhitekti
• Lokacija: Zagreb
• Projektovanje: 2016.
• Gradnja: 2017-2020.
• Površina obuhvata: 1.246 m²
• Ukupna površina: 499 m²
• Fotografije: Bosnić+Dorotić

Brick Award je međunarodno priznata nagrada i predstavlja nagradu za izvanrednu arhitekturu od opeke. Za nagradu Brick Award 2022, Wienerberger poziva arhitekte, kritičare arhitekture i novinare arhitekture iz čitavog sveta da prijave svoje objekte.

Nagrada Wienerberger Brick, koja je prvi put uvedena 2004. godine, arhitektonska je nagrada koja se dodeljuje svake dve godine za izvanredne primere modernih i inovativnih arhitektonskih rešenja u kojima se koristi opeka. Prijave projekata putem on line alata mogu podneti arhitekte, kritičari i novinari arhitekture.

Kako učestvovati

Prijave za Brick 2022 su već počele. Arhitekte, međunarodni kritičari arhitekture i novinari mogu prijaviti svoje projekte od 11. januara do 8. aprila 2021. Projekti koji uđu u uži krug nominacija će biti objavljeni na web stranici, kao i Facebook, Instagram i LinkedIn društvenim mrežama. Pobednici konkursa će biti predstavljeni na ceremoniji Brick Award 2022.

Važan kriterijum za podnošenje prijava je da se značajan deo projekta mora sastojati od glinenog građevinskog materijala i mora biti aktuelni projekat, koji je završen 2018. ili nakon te godine.

Projekti ne moraju striktno biti sagrađeni Wienerberger glinenim materijalima, to nije preduslov za konkurisanje. Mogu se prijaviti projekti kod kojih je upotrebljena nova ili već korišćena opeka.

Vredne nagrade

Nakon završetka faze podnošenja prijava, žiri novinara i kritičara arhitekture odabraće 50 projekata koji ulaze u uži izbor za ovo priznanje. Ovi projekti će pronaći svoje mesto u knjizi Brick 22 u proleće 2022. Nakon toga međunarodni žiri će odabrati pobednike, koje očekuju vredne nagrade.

Prijavite projekat

Brick Award je internacionalno priznata arhitektonska nagrada, u organizaciji kompanije Wienerberger, koja se dodeljuje kao priznanje modernoj i inovativnoj arhitekturi.

Više informacija i formular za prijavu možete potražiti OVDE.

Pogledajte i ovo:

• Najlepša arhitektura od opeke: Saznajte ko je osvojio Brick Award 20