Danas je Svetski dan urbanističkog planiranja. Kakva je prava svrha te „sumnjive veštine“?
Svetski dan urbanističkog planiranja (World Town Planning Day) danas, 8. novembra, proslavlja se u preko 30 zemalja i ima za cilj promociju urbanističkog planiranja i podizanje svesti profesionalaca i javnosti o važnosti razvoja gradova.
Inicijator Svetskog dana urbanizma bio je urbanista i profesor Univerziteta u Buenos Airesu, Carlos Maria della Paolera (1890-1960) prvi južnoamerikanac koji je diplomirao na Institutu za urbanizam – Univerziteta u Parizu. Paolera je svoju bitku za izučavanje urbanističkog planiranja kao posebne discipline u Argentini, započeo još davne 1929. godine kada je postao jedan od inicijatora za formiranje prve katedre za urbanizam na Univerzitetu u Buenos Airesu.
Autor je brojnih tekstova iz oblasti urbanističkog planiranja i tvorac prvog simbola za Svetski dan urbanizma. Simbol je usvojen na Međunarodnom kongresu urbanizma 1934. godine koji se održao u Argentini, godinu dana nakon IV Međunarodnog kongresa moderne arhitekture u Atini (Congres internationaux d’ architecture modern – CIAM IV) koji je za temu imao Funkcionalni grad. Iako su Ujedinjene Nacije odmah uvrstile 8. novembar za Svetski dan urbanističkog planiranja, zvanično se obeležava od 1949. godine.
U Srbiji se za prvog srpskog urbanistu smatra autor Plana varoši u šancu, Emilijan Josimović.
U Srbiji se za prvi urbanistički plan Beograda navodi Plan varoši u šancu (Objašnjenje predloga za regulisanje onoga dela varoši Beograda što leži u šancu, rađen u periodu 1864 – 1867.), a za prvog srpskog urbanistu smatra se autor ovog plana, Emilijan Josimović.
Za dodeljivanje počasne titule “prvi srpski urbanista” nameće se kao krivac profesor Arhitektonskog fakulteta Branko Maksimović, autor publikacije „Emilijan Josimović – prvi srpski urbanist“ izdate od strane Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije 1967. godine na stogodišnjicu od prvog plana za Beograd.
Nije slučajno da baš dr Branko Maksimović objavi pomenutu publikaciju. Danas neopravdano skrajnut, borac za afirmaciju teorije urbanističkog planiranja – dr Branko Maksimović, prvi je arhitekta u Jugoslaviji sa stečenim naučnim zvanjem doktora tehničkih nauka. Zvanje je dobio odbranivši disertaciju pod nazivom „Urbanizam u Srbiji“ kod arhitekte Vurnika na Ljubljanskom univerzitetu.
Sumnjive veštine
I Emilijan i Branko delili su pored ljubavi prema urbs-u još jednu strast, a to je ljubav prema muzici. Emilijan Josimović je jedan od osnivača Beogradskog pevačkog društva, a Branko Maksimović je bio redovni gost koncerata pijanistkinje Ruže Vinaver, kako navodi „u momentima učmalosti umetničkog života u Beogradu“, za vreme Prvog svetskog rata.
Ko su ljudi zaduženi za urbs danas? Imamo li definiciju onih koji nam oblikuju gradove? Svakako, ne radi se o pojedincima. Ante Marinović-Uzelac navodi da je urbanista „stručnjak-specijalist“ i da „samo naoružan strpljenjem može imati uspeha u svom delovanju, koje često ostaje nevidljivo, stoga i nepriznato jer je njegov naručilac Društvo, a ne više Vladar“. Da li je Bogdan Bogdanović bio bliži definicijom? Svakako, obojica su se složili da je posao nezahvalan.
Interpol kada bi pohapsio sve urbaniste!
– Iz teksta Bogdana Bogdanovića, Majstori sumnjive veštine (1981)
“Urbanizam! Kakva je prava svrha te sumnjive veštine? Urbanisti! Šta oni u stvari rade? Mnogo crtaju, mnogo misle. Tačnije rečeno, misli ko ume da misli, a za takvog koji to ume, posao koji radi je uglavnom je nezahvalan a možda i sasvim uzaludan. Pada mi na pamet: šta bi bilo, recimo, kada bi Interpol najednom pohapsio sve urbaniste sveta? Ništa ne bi bilo, verujte mi – sve bi bilo isto. Gradovi bi čudovišno rasli kao što rastu, petlje bi se zapetljavale, erozija tradicionalne gradske kulture nastavila bi se istim tempom, ni brže, ni sporije, a o eroziji ljudskih sudbina da i ne raspravljamo.”
Svakako danas, ukoliko šetate Knez Mihailovom ulicom, nemojte zaboraviti da otpozdravite Emilijanu, on je ipak trasirao omiljeno šetalište Beograđana, a i taj plan izdao je o svom trošku.
Kad ste već ovde…
