Sudski grad u Luksemburgu otvoren je 2008. godine; Foto: Wikimedia
Arhitektura

„Sudski grad“ u Luksemburgu uigran sa starim gradskim jezgrom

Nove pravosudne zgrade izgrađene su u modernom mozelskom baroku kako bi odgovarale okolnom području bez gubljenja Uneskovog statusa zaštite.

Univerzitet Notr Dam u SAD svake godine dodeljuje prestižnu Driehaus nagradu za arhitekturu, a ove godine je laureat ovog priznanja Rob Krir, za „Sudski grad” (francuski: Cité judiciaire) u gradu Luksemburgu, u istoimenoj državi, gde se nalazi niz sudova i pravnih kancelarija.

Sudski grad je osmišljen tako da objedinjuje sve pravosudne zgrade grada Luksemburga (osim onih koje se odnose na institucije Evropske unije, koje se nalaze u Kirhbergu) na jednom mestu i u velikoj meri proširuje njihov kapacitet.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Sudski grad je smešten na visoravni u centralnom delu Gornjeg grada u Luksemburgu; Foto: Wikimedia

Planovi pravljeni tri decenije

Sudski grad se nalazi na visoravni Saint-Ésprit, u centralnom delu Gornjeg grada. Njegove zgrade su izgrađene u modernom mozelskom baroku, kako bi odgovarale okolnom području, i savršeno se interpolirale u njega. Sudski grad je projektovao Rob Krir.

Planovi za Sudski grad su pravljeni celih 30 godina, naime, čak od 1991. godine, da bi prvi kamen Sudskog grada bio položen 7. oktobra 2003. godine, a zvanično je svečano otvoren pet godina kasnije, 6. oktobra 2008. godine. Zgrade sadrže 43.000 kvadratnih metara površine, uključujući 300 kancelarija i šesnaest sudnica.

Zgrade sadrže 43.000 kvadratnih metara površine, uključujući 300 kancelarija i šesnaest sudnica.

Zašto se pribeglo modernom mozelskom baroku? Problem je bio klasifikacija Starog grada Luksemburga kao područja pod zaštitom Uneskoa. Početne ideje kako bi Sudski grad trebalo da izgleda morale su da otpadnu (kula koja je bila planirana je prosto „isečena” iz projekta, fasade su morale da se doteraju da se uklope u postojeći ambijent i ansambl zgrada u starom gradskom jezgru).

Rađene su studije kako bi novi deo Sudskog grada uticao na status i klasifikaciju starog grada kao svetska baština Uneskoa i… Unesko je, iako prvo striktan da će ukinuti stanje zaštite, konačno dao zeleno svetlo.

Još jednu poteškoću predstavljalo je otkopavanje, između septembra 2001. i aprila 2003, ostataka stare opatije iz 13. veka koja je zauzimala plato Saint-Ésprit, čija je konzervacija ostataka i njihov pristup javnosti integrisan u karakteristike opatije Saint-Ésprit.

Zgrade su izgrađene u modernom mozelskom baroku: Foto: Wikimedia

Uigrana sa okolinom

Izvan zgrade Cour Superieure de Justice (Vrhovni sud), nalaze se četiri statue na stubovima koje predstavljaju četiri osobine – „stid“, „proces slušanja“, „popravljanje“ i „dugovečnost“, koje, po projektantima, ali i gradskim i kneževskim vlastima Luksemburga, predstavljaju načela sudstva.

Takođe su upečatljive četiri obojene vaze od nerđajućeg čelika, dizajn Horsta Gleskera, koje bi trebalo da simbolizuju četiri elementa, „osnovna načela sveta“.

Luksemburg je stvorio interpolaciju u samom gradskom jezgru koja je potpuno „uigrana“ sa okolinom, uspevši da jednim udarcem ubije dve muve – proširi sudove u Starom gradu i usput ne izgubi Uneskov status zaštite, što je uspeh za čestitati.

Vaze od nerđajućeg čelika dizajnirao je Horst Glesker; Foto: Bogdan Korneker (Pixabay)

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *