Subvencije za zamenu stolarije, peći, termoizolaciju i solarne kolektore od jula
Građani će finansirati 50 odsto ukupne investicije, a drugu polovinu bi obezbedili opština i država odnosno Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti.
Resorno ministarstvo nedavno je raspisalo konkurs za dodelu sredstava za finansiranje Programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova. Poziv se odnosi isključivo na jedinice lokalne samouprave, i traje do 21. maja. Svaka opština može da dobije po 10 miliona evra, ali imajući u vidu da je ovo pilot projekat, prema najavama iz resornog ministarstva, u narednim fazama sredstva bi trebalo da budu daleko veća.
Nakon konkursa za opštine uslediće još dva javna poziva. Prvi će biti namenjen kompanijama koje će te poslove realizovati, a drugi koji se očekuje tokom jula za građane koji žele da unaprede energetsku efikasnost objekta u kom stanuju.
Ono što je važno jeste da neće biti ograničenja na osnovu tipa stambenog objekta u kojem živite niti će biti ograničenja u kvadraturi.
Za sada je sigurno da bi građani finansirali 50 odsto ukupne investicije, a drugu polovinu bi obezbedili opština i država odnosno Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti.
Kriterijumi će se definisati u saradnji sa lokalnim samoupravama, a na osnovu čega će se formirati rang lista prijava, saznaje Blic.
Zamena stolarije
Ovim Projektom je predviđeno nekoliko mera povećanja energetske efikasnosti objekata od subvencija za stolarije, preko pomoći za izolaciju i zamenu ložišta do ugradnje solarnih kolektora za grejanje vode,.
Govoreći o subvencijama za stolariju prvi, ali i jedni kriterijum za dobijanje novca po ovom osnovu je energetski pasoš. Reč je zapravo o sertifikatu kojim se proveravaju energetska svojstva i efikasnost objekta, što bi u prevodu značilo koliko nam je na stanu izolacija u stanju da zadrži toplotu.
Govoreći o ceni stolarije, firme koje se bave proizvodnjom i montažom ističu da cena zavisi od mnogo detalja, ali ako uzmemo za primer dvosoban stan od 60 kvadrata koji ima po jedan jednokrilni prozor u kupatilu i kuhinji, i po jedan dvokrilni prozor u sobama, uz jedna dupla i jedna manja balkonska vrata za izlazak na terasu – računica kaže da je za novu stolariju, u najjeftinijoj varijanti, potrebno nešto manje od 1.000 evra. Za demontažu treba dodati još pedesetak evra.
Subvencije za izolaciju
Iako su, statistički, glavni izvor gubitka toplote prozori i vrata, zamena stolarije ne može da ostvari potpun efekat ako je termoizolacija objekta loša. Jedan objekat kroz neizolovane zidove gubi u proseku oko 30 odsto energije, dok su tavanica i krov odgovorni za oko 25 odsto gubitaka energije.
Takođe, termoizolacija, u zavisnosti od stanja stolarije, smanjuje potrošnju energije od 40 do 60 odsto, i s obzirom da traje u proseku 25 godina, ona generalno produžava rok trajanja objekta na koji se postavlja.
I sve to je razlog zašto se država odlučila da građanima pomogne i sufinansiranje svega pomenutog. Što se tiče rokova i prijave sve je isto kao i kod subvencija za stolariju. Dakle, prijave građana bi trebalo da počnu od jula, a prvi konkretni rezultati bi trebalo da budu vidljivi na jesen.
Zamena ložišta
U sklopu povećanja energetske efikasnosti biće subvencionisana i zamena peći, odnosno individualnih ložišta u domaćinstvima. Očekuje se da bi kroz ovaj program moglo da bude zamenjeno čak 1,2 miliona ložišta koja trenutno ne ispunjavaju ekološke standarde.
U resornom ministarstvu veruju da ovaj posao može da se završi u naredne tri godine, što će omogućiti da računi građana budu 15 do 20 odsto niži, bilo za toplotnu ili za električnu energiju.
Subvencije su namenjene i za prelaz individualnih ložišta na energente koji ne narušavaju zdravlje i životnu sredinu.
Subvencije za solarne kolektore
Kako zelena, ekološki održiva i efikasna tehnologija, kao i upotreba obnovljivih izvora energije, tek treba da se omasovi u našoj zemlji, mnogi mešaju solarne panele, koji isključivo služe za transformaciju sunčeve u električnu energiju, sa solarnim kolektorima.
Solarni kolektori koriste energiju sunca kako bi generisali toplotu (ne energiju) koja može da se iskoristi kako bi se zagrejala voda za tuširanje, dogrejao prostor ili oprali sudovi ili veš. Korišćenjem solarnih kolektora za zagrevanje vode se drastično smanjuju troškovi, u proseku od 50 do 80 odsto.
Pilot projekat
Uprava za energetsku efikasnost u sastavu resornog ministarstva biće formirana kroz mesec dana, a prema procenama ministarstva prvi ugovori između građana i lokalnih samouprava će biti gotovi u septembru ove godine.
Ove godine će se raditi kroz pilot projekat koji treba da pokaže interesovanje građana, koliko je novca raspoloživo i prve rezultate.
Najavljeno je i da će uskoro biti potpisani ugovori sa gradovima i opštinama za projekte povećanja energetske efikasnosti u vrtićima, osnovnim i srednjim školama kao i domovima zdravlja. Ukupna vrednost ovih ugovora iznosiće oko 500 miliona dinara, od čega 290 miliona iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.
Kad ste već ovde…
A da li će Opštine kontrolisati da li planirana zamena odgovara arhitekturi objekata, ili će se nastaviti trend uništavanja fasada objekata različitim tipovima i veličinama prozora na svakom stanu, kao i boja profila i roletni? Nije baš sve u energetskoj efikasnosti. Ili smo se saživeli sa užasom na fasadama koji se prećutkuje?
Odlično pitanje…
Da pogledamo širu sliku…
Sajt Balkan Green Energy News pisao je nedavno o taksama za prekoračenje emisije CO2.
Srbija je prošle godine povećala emisiju za 4 %, cena tone CO2 na tržištu emisionih dozvola u okviru ETS dostigla je 50 evra po toni i nastavlja da raste. Uvođenje prekograničnih taksi na CO2 Srbiju može koštati između 3,9 i 4,2 milijarde evra godišnje.
Poređenja radi, to je jedan Beograd na Vodi godišnje ili oko 60-80 naselja kao što je ono u Jugovićevu od 2.000 stanova.
Ne radujte se. Ova sredstva ce otići u ruke politički podobnih gradjana a ne u ruke gradjana koji imaju realnu potrebu i koji ispunjavaju uslove subvencija.
Da li je zbog toga gr.mat.za fasade otišlo sa cenama preko 100posto npr fasdna 8 stiropor u februaru je bila 244din sada ista za 540 din u čemu je fora ako je kurs evra isti ili je zbog korone ili da se omaste političari a da se dodvore biračima sa tim vajnim popustom
Ne znam. Mislim da postavljate pitanje na pogrešnom mestu. Mi se na bavimo proizvodnjom, uvozom, ili prodajom stiropora. Za odgovor na vaše pitanje, najbolje je da se obratite kompaniji, uvozniku ili distibuteru termoizolacionih materijala.
Zašto ne subvencionisati i inverter klime-toplotne pumpe? Kažu u Makedoniju daju 1500€ za nabavku kvalitetne inverter klime.
Hoće li država da blokira naprasno podizanje nenormalnih cena opreme za izolaciju, prozora i ostalog po salonima i stovarištima i papreno podignute cene za ugradnju svega toga. Kada su trgovci opreme i izvođači čuli da će država dati subvencije za pomeuti projekat brže bolje su sve cenedigli u kratkom roku. Pitamo se oće li subvencije otići u prave ruke, ruke građana za kupovinu izolacije i adekvatne opreme ili će se ovajditi samo distributeri prodavci i uvoznici tog materijala iopreme. Hitno d da se vrate cene na pređašnji nivo i zabrani podizanje istih do realizacije programa u srbiji.
upravo tako
ali, baš zbog toga
efekat će biti mali
kao rezultat
plaćaćemo penale
za veliku emisiju CO2
zarobljeni smo u
začaranom krugu
siromaštva
Koja stolarija bre i sporeti??? Hoće li neko da subvencionise litar zejtina koji plaćamo po 200 dinara bre, da ne pričamo o ostalom…. Da lebac imamo da pojedem. Plata mi 30000 pet godina zadnjih a uporedite cene bre. Za 6 meseci sve otišlo 50 %. Pogledajte gorivo bre… Struju, vodu… Sve. Što kaže Čkalja CIM UPALIM SIJALICU ODMAH ODE 1000 DINARA… Ee moji vi… Što neko bre to ne pita negde. Boli me uvo za prozor… Sta fali drvenom mom prozoru…. Prvo cene bre sredite osnovnih stvari u odnosu na plate… Pa onda dalje…
ovo je, očigledno
za ljude koji zarađuju
višestruko više
od 30.000 mesečno
Nisam duplirao komentar ali se izgleda svaki pošten i realan komentar sankcioniše kad se uzima od građana tj krade od drzave to se ne objavljuje