Skadarlijska kaldrma je autentični elemenat Beograda 19. veka, prepušten zubu vremena i propadanju, piše istoričar umetnosti Marko Stojanović.
Staro beogradsko jezgro polako prerasta u pešačku zonu. Popločava se sve više ulica u zoni oko Knez Mihajlove ulice, sade se drvoredi, formiraju pjacete. Međutim, retki primeri starih ulica, popločanih turskom kaldrmom, već decenijama propadaju i neadekvatno se održavaju.
Pojavila su se ulegnuća u kaldrmi, kamenje je poispadalo iz svojih ležišta, a sve to je počelo improvizovano da se popravlja.
Kada se spomene reč kaldrma, ljudi često pomisle na ulicu popločanu kockom, kakvu još uvek možemo videti u mnogim gradovima širom Srbije i regiona. Kocka se postavljala sve do Drugog svetskog rata, a u posleratnom periodu je utvrđeno da je veoma štetna po okolne građevine jer je dobar provodnik vibracija koje nastaju prolaskom drumskog i šinskog saobraćaja. Kocka je zapadni patent, to jest, njime su se popločavale ulice još u vreme Habzburške monarhije, pa nije neobično da i sada neki od austrijskih gradova po jeftinim cenama otkupljuju kocku koju naši putari skidaju pre asfaltiranja ulica po Vojvodini. S druge strane, kaldrma je produkt Osmanske imperije i predstavlja popločavanje ulica nejednakim komadima kamena, uronjenim u neku vrstu veziva. Kako je u pitanju grubo tesano kamenje, ulice su bile izuzetno neravne i pogubne po kolske i automobilske točkove. Ali i pored toga, u cilju zaštite autentičnog vizuelnog identiteta nekih istorijskih celina, u Beogradu su dve lokacije zadržale kaldrmu na ulicama.
Na prvom mestu je Skadarska ulica ili popularno nazvana Skadarlija, koja se prostire između Bulevara Despota Stefana i ulice Cara Dušana. Predstavlja autentičnu beogradsku boemsku četvrt u kojoj se nalaze mnogobrojne kafane, restorani, pivnice i poslastičarnice, a koja je zaštićena kao kulturno-istorijska celina grada Beograda. Tri šešira, Šešir moj, Ima dana, Dva jelena, Velika Skadarlija, Putujući glumac samo su neke od znamenitih kafana u kojima se još uvek može pronaći delić minulih epoha, kada su Skadarliju posećivali pisci, slikari, muzičari, glumci i drugi boemi. Naravno, najpoznatiji stanovnik Skadarlija bio je pesnik i slikar Đura Jakšić, koji je ispred svoje kuće 1990. godine dobio i bronzanu statuu, čije je autor vajar Jovan Soldatović.
Rupe na svakom koraku
Sve ovo deluje veoma romantično, ali postoje neki momenti koji mogu na trenutak da vam pokvare sveobuhvatan doživljaj. Možda najviše kada vam pogled skrene upravo na kaldrmu po kojoj šetate. Naime, skadarlijska kaldrma je jedan od autentičnih elemenata Beograda 19. veka, ali to ne znači da je možemo prepustiti zubu vremena i propadanju. Kako Skadarlija već duže vreme nije doživela temeljnu rekonstrukciju, kamena popločanja počela su da propadaju. Pojavila su se ulegnuća, kamenje je počelo da ispada iz svojih ležišta, a sve to je počelo improvizovano da se popravlja. Rupe bi samo bile nalivane šljunkom i peskom, a ponegde je dolazilo i do nestručnog zalivanja betonom.
Kako u Beogradu retko možete videti turiste koji se po gradu šetaju u štiklama, pre će biti da je predlog za zalivanje kaldrme betonom došao od nečije razmažene supruge.
Ni stanje fasada nije ništa bolje. S njih uveliko otpada malter i delovi skulpturalne dekoracije. Usled ovih problema, pre desetak godina pojavila se i nečija „genijalna“ ideja da se ulica zalije betonom, to jest, da se kamena površina izravna, navodno zbog pritužbi ženske populacije turista, koje imaju problema s hodanjem u štiklama po kaldrmi. Kako u Beogradu retko možete videti turiste koji se po gradu šetaju u štiklama, pre će biti da je ovaj predlog došao od nečije razmažene supruge koja još uvek nije naučila da hoda u ovoj obući, to jest, nije shvatila za koju priliku i ambijent se ona obuva.
Zbog kritičnog stanja boemske četvrti, grad Beograd je najavio njenu rekonstrukciju za oktobar 2016. godine, ali su radovi pomereni za proleće, a zatim za oktobar 2017. godine.
Pozitivan primer
U međuvremenu, druga ambijentalna celina koja poseduje kaldrmu uveliko se rekonstruiše. U pitanju je zona oko Kosančićevog venca, gde se pod budnim okom Zavoda za zaštitu spomenika izvodi sveobuhvatna rekonstrukcija ulica i fasada okolnih objekata. Sloj kaldrme je u potpunosti uklonjen i sačuvan, a usled nedostatka veće količine kamena, novi komadi su dopremljeni iz istog majdana iz kojeg su izvađeni komadi izvorne kaldrme. Podizanje kaldrme iskorišćeno je da bi se izvršila i rekonstrukcija kanalizacione, vodovodne i elektro mreže, pri čemu su svi telefonski i električni kablovi položeni u zemlju, kako bi se postojeći s bandera ukinuli, čime se dobija na autentičnosti samog ambijenta. Uklonjena je i problematična baraka Geozavoda, na čijem mestu će biti započeta izgradnja Gradske galerije, po prvonagrađenom projektu arhitekte Branislava Redžića, o kojoj je već bilo reči na našem portalu.
Naravno, svi sa nestrpljenjem iščekujemo završetak rekonstrukcije Kosančićevog venca i ponovno postavljanje maskote ove ulice – biste Ivana Kosančića u njegovu prepoznatljivu modro plavu nišu, iz koje je pre nekoliko godina uklonjen, nakon jednog vandalskog napada.
Beogradska kaldrma ne sme biti podređena nikakvim savremenim trendovima, a ponajmanje štiklama razmaženih dama. Ona mora biti sačuvana kao svojevrsni spomenik nekim davno minulim orijentalnim vremenima, čiji duh i dalje provejava životima i navikama Beograđana.
