Do kraja 2026. godine trebalo bi da bude završena nova železnička stanica koja će biti integrisana sa autobuskom. A evo šta u isto vreme rade Poljaci!
Puno se buke podiglo oko nove Beogradske autobuske stanice (BAS), odmah pored Železničke stanice Novi Beograd, ali, posle naše posete pre par dana, primećujemo da je hajka na nju prilično preuveličana i da stanica izgleda lepo, čisto, pristojno, iako je sama zgrada mala a put do perona nije natkriven.
Ali, ono što je najdojmljivije je da je došlo do integracije dve železničke stanice u (Starom) Beogradu – na Prokopu, i Novom Beogradu, sa aerodromom, putem linije 600, a i da su se ponovo autobuska i železnička stanica „stopile“ u jedno.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Komunikacijski port Novi Beograd
Arhitekte Milan i Vladimir Lojanica su još davnih dana na konkursu ponudili jedno savremeno, funkcionalno, a kroz prateće zgrade i komercijalno rešenje za kompletno saobraćajno čvorište na Novom Beogradu, čime bi se rešilo uređenje i povezivanje autobuske i železničke stanice. Dakle, plan je ne samo da BAS i Železnička stanica budu jedna pored druge, već da postanu – komunikacijski port.
Nakon otvaranja BAS-a pre nepunih mesec dana, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić podelio je nove rendere za integraciju ove dve stanice u jednu i opisom dinamike gradnje.
Početkom sledeće godine počeće radovi na integraciji „porta“ u jednu zgradu, a izvođač će biti kineski Šandong.
Naime, početkom sledeće godine počeće radovi na integraciji „porta“ u jednu zgradu, a izvođač će biti kineski Šandong, po ceni od 138 miliona evra sa uračunatom rekonstrukcijom mostovske konstrukcije. Radovi bi trebalo da budu gotovi do kraja 2026.
Kako je Šandong gradio sasvim dovoljan broj stanica u Kini, nemamo sumnju da će zemlja koja je infrastrukturni lider sveta ovo završiti kako treba.
Ovo je lep napredak u odnosu na stanicu brze pruge koja čak nije imala ni WC, iako je uredno imala znak za isti, tako da su se putnici kojima je bio neophodan, snalazili – ispod mostovske konstrukcije – velegradski!
Kako su to uradili u Poljskoj?
Ali, sve što mi uradimo, da stignemo razvijeni svet, nije dovoljno, jer svet, pa i onaj u Istočnoj Evropi, daleko je „prešišao“ Balkan koji tek sada plaća cenu svojih bezumnih ratova 90-ih.
Naime, Poljska je rešila da napravi jedan megaprojekat, koji nije ni aerodrom, a nije ni centralna železnička stanica cele države za brze pruge, već – oba u jednom! Ovo čudo se zove Centralni komunikacijski port (Centralny Port Komunikacyjny, CPK) i nije ni čudo što se ne zove „Aerodrom Varšava”, jer nije ni aerodrom (mnogo je više od toga), a nije ni u Varšavi, nego je baš lociran u središtu Poljske. Doslovno, komunikacijski „pupak“ cele države.
Naravno, reći ćete, lako je Poljskoj kad izgleda kao kvadrat, i lako je Poljskoj kad je ravnica, pa stavi port u sred zemlje. Ali ovde treba naglasiti jedno. Novi centralni aerodrom cele države nije tu da ukine nijedan postojeći aerodrom (Šopen i Modlin u Varšavi će nastaviti da rade i posle izgradnje CPK).
Ideja je da se iz ovog centra zvezdasto u sve „ćoškove“ Poljske zavuče brza pruga, tako da će čovek iz, recimo, Gdanjska, koji ide za Vroclav ili Krakov, dolaziti u CPK brzom prugom i presedati u drugi brzi voz na „drugom kraku zvezde“, zaobilazeći i Varšavu i sve ostale gradove u kojima se ranije presedalo. Takođe, do njega bi vodila i mreža autoputeva.
Planirano je da kombinovani aerodrom i železnička stanica opslužuju 40 miliona putnika godišnje – dvostruko više od aerodroma Berlin Brandenburg.
Megaprojekat vlade Poljske predviđa da bi CPK bio otprilike 40 kilometara jugozapadno od Varšave, a planirano trajanje putovanja železničkom vezom do Centralne stanice Varšava će trajati 15 minuta, 25 minuta do železničke stanice Lođ Fabrična i 2 sata do većine drugih većih poljskih gradova, kao što su Krakov, Vroclav, Poznanj i Gdanjsk.
Predviđena je i izgradnja brzog voza do Frankfurta na Odri, čime bi se vreme putovanja na relaciji Berlin-CPK skratilo na manje od 3,5 sata. Planirano je da kombinovani aerodrom i železnička stanica opslužuju 40 miliona putnika godišnje – dvostruko više od aerodroma Berlin Brandenburg – sa dugoročnim ciljem od oko 100 miliona putnika godišnje.
Dug put od rađanje ideje
Iako su još poljski komunisti 1971. predviđali da je aerodrom Frederik Šopen premali i da ga valja izmestiti, to je bila tek ideja da se napravi novi, veći aerodrom u Varšavi. Ali, drugi komunistički funkcioner, godine 1978, Boguslav Jankovski je prvi put predložio svoju ideju o novom centralnom aerodromu za celu državu Poljsku. Kako je uskoro došlo do dolaska Jaruzelskog na vlast i vojnog udara, a zatim i ekonomske krize koju smo i mi osetili tokom 80-ih, planovi su ostali kao ideja.
Ali, za vreme kabineta Lešeka Milera (2001–2004) je ta ideja počela ozbiljno da se razmatra. Naime, Kancelarija za civilno vazduhoplovstvo je 12. maja 2005. godine potpisala ugovor sa španskim konzorcijumom Ineco-Sener za izradu studije izvodljivosti centralnog aerodroma, što je na kraju i urađeno.
Bilo je tu i posle politike, kako i dolikuje svakoj međupartijskoj svađi, ali iako je Partija Pravo i Pravda bila proponent ovog „čvorišta“, i iako je današnja koalicija na vlasti tokom izbora 2023. govorila kako je ideja preskupa i sumanuta, ipak su posle dolaska na vlast i detaljnog pregledanja planova ustvrdili da je ideja – odlična i izvodljiva, a ta odluka je doneta krajem avgusta. Trenutno je planirani datum otvaranja aerodroma najranije 2032.
Zovi „veliku šestoricu“ za dizajn
Zamislite „fensi“ bogataša koji naruči šest autfita od šest najrenomiranijih dizajnera da bi izabrao jedan za neko važno veče. E, to su uradili Poljaci sa CPK – pozvali su šest biroa da se takmiče na konkursu: Foster + Partners, Grimshaw Architects, Chapman Taylor, Zaha Hadid Architects, Benoy i Pascall+Watson.
Foster + Partners je pobedio na pozivnom konkursu sa predlogom izgradnje dva terminala: glavnog, u obliku „ključa“ i sa rasporedom veoma sličnim aerodromu Ček Lap Kok plus dodatni, sa slovom „X“ oblika, koji bi nastao u drugoj fazi.
Nakon ovih prilagođavanja, čekaonica za međugradske autobuse sada je direktno povezana sa zgradom železničke stanice, što olakšava kretanje putnika. Tako da sada CPK ne samo da će imati običnu autobusku stanicu, već veliku autobusku stanicu za sva moguća presedanja do svakog kraja Poljske, odnosno, za dugolinijske autobuse. Zaista, komunikacijski port – 3u1!
A kako je na drugim mestima?
A kako bi to izgledalo kod nas? Zamislite da se neko doseti da postavi centralno saobraćajno čvorište Srbije negde oko Kragujevca? Do koga bi vodilo sve, a posle bi se račvalo dalje? Ili u centru Mađarske, da ne moraju svi ići do Budimpešte da presedaju do svog odredišta, kada je već prestonica Mađarske daleko na severu? Ili… Ma, zaboravite.
Izgleda da futuristički razum postoji ponajviše u Poljskoj. Nisu zabadava Poljaci bilo šampioni fantastike u književnosti. A za sedam godina, moći ćemo da vidimo i „saobraćajno čvorište budućnosti“. A kad smo već tamo, možda i da se brčnemo u Baltiku ili okusimo zapjekanke u Krakovu.
Ako vec imamo objedinjenu autobusku i zeleznicku stanicu cemu ce onda da sluzi Prokop do kojeg je skoro nemoguce doci javnim prevozom?
Sve polako postaje javni WC.
A tek „nacionalni stadion“ za bande navijaca u gradu bez kompletne kanalizacije.
Prokop tek treba da se saobraćajno poveže. Nadamo se to nećemo čekati kao i sam Prokop…
https://www.gradnja.rs/prokop-autoput-glavni-ulaz-u-stanicnu-zgradu/
Neka neko zaustavi Lojanice. Ovo je arhitektura od pre 30 godina.
Odavno sam ja predlagao da se platforma iznad „Prokopa“ iskoristi za autobusku stanicu kao u Skoplju samo što se autobuska stanica nalazi ispod železničkih perona koju je projektovao čuveni Kenso Tange. Ono šta planiraju o tržnom centru ne pije vodu jer su šoping molovi na izdisaju.
Još što planiraju oblakoder pored stanice na Novom Beogradu iako sam beskućnik ne bi živeo u stanovima okrenutim železničkoj i autobuskoj stanici jedino ako ti stanovi ne budu i do 20% jeftiniji. Veliki je problem što na autobuskoj i železničke stanice ne saobraćaju isključivo međugradski i međunarodni vozovi i autobusi već i lokalci. Mislim da putnicima pogotovo onim međunarodnim treba vratiti neku ekskluzivu poput onih junaka Agate Kristi koj su putovali u Orijent Ekspresu.