U prvih šest meseci ove godine, podneto je 60 odsto više zahteva za stambene kredite nego u istom periodu 2009. godine.
Nacionalna korporacija za osiguranje te vrste kredita navodi da je veliki doprinos rastu dala podrška države u vidu subvencionisanih stambenih kredita.
Razlog za većom tražnjom kredita u doba krize i nestabilnog kursa, eknomisti vide i u povećanom broju mladih, doskorašnjih studenata, koji sada moraju da reše svoje stambeno pitanje.
U prvoj polovini godine Nacionalna korporacija je osigurala oko 180 miliona evra stambenih kredita. U istom periodu 2009, 112 miliona evra. U broju stanova to je 3.000 zahteva u prošloj, odnosno 5.000 u ovoj godini, što ukazuje na rast od oko 60 odsto.
Povećanu tražnju za stambenim kreditima, beleže i u Sosijete Ženeral banci. Miroslav Rebić navodi da je iznos odobrenih kredita, kod njih posrastao za 15 odsto.
“Definitivno, dakle, tražnja postoji. Ljudi se odlučuju za kupovinu stanova i to rešavaju putem kredita. Očito da su ljudi prepoznali neke prednosti ovog sadašnjeg trenutka“, kaže on.
Rebić dodaje da je „tačno da je kriza još uvek žestoko svuda oko nas i da postoje mnogi elementi koji možda odvraćaju neke ljude od kupovine stanova. Međutim, definitivno je da su kamatne stope u ovom trenutku povoljne za one koji se odluče da kupovinu stana realizuju putem kredita, pod broj jedan. Pod broj dva, znamo da su cene nekretnina, u poslednjih godinu dana, u pojedinim delovima grada, a i širom Srbije, doživele određeni pad”.
Vršilac dužnosti direktora Nacionalne korporacije Danijela Popadić, objašnjava da je na rast uticala i podrška države, u vidu subvencionisanih stambenih kredita. “Nakon perioda potpunog odsustva tražnje, građani su se ponovo odlučili za kupovinu stanova zbog povoljnih kredita, tako da je ta pomoć, u tom momentu i datim okolnostima bila i psihološka i materijalna”, kaže ona.
Podatak o rastu ukazuje da se tržište stambenih kredita postepeno stabilizuje i da ima blagu tendenciju rasta, ocenjuje Popadić.
I ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je rast kreditiranja stanovništva očigledan. On objašnjava da, bez obzira na strah od krize i kretanje kursa, postoji i donja tačka nakon koje se kreditiranje i kupovina stanova nastavljaju.
“U Srbiji se u prethodnih, recimo šest godina, za 80.000 povećao broj građana Beograda i još za nekih 35.000 građana Novog Sada. To su mahom studenti koji su nakon studija nastavili da žive u Beogradu i Novom Sadu, i samim time postoji izražena tražnja mlađih populacija, koje su sveže završile fakulteta, koje razmišljaju o svojoj stambenoj egzistenciji i koje moraju da odvagaju da li isplativije je platiti kiriju od 300 evra ili, na primer, ući u neki krediti od 350 evra”, kaže on.
(B92)
