Sr*nje materijal: Ova kuća napravljena je od iskorišćenih pelena

Od 1,7 kubika pelena koje su oprane, osušene i iseckane, napravljen je agregat nalik pesku koji je poslužio za pravljenje betona od kojeg je podignuta kuća od 36 kvadrata.

Svi znamo da su nam gradovi zatrpani otpadom a da pritom postoji nedostatak građevinskog materijala. Ovo rešenje ubija dve muve jednim udarcem.

Tim iz Japana je saopštio da se korišćene, dezinfikovane, jednokratne pelene mogu ugraditi u beton i u malter, a da se pritom i dalje ispunjavaju građevinski standardi.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Slatka gradnja: Ove biocigle napravljene su od nusproizvoda šećerne trske

Od oko 200 pelena izgrađen je jedan mali dom od 36 kvadratnih metara – prvi ove vrste na svetu.

Kao i u mnogim drugim delovima sveta, i u Japanu je od izuzetnog značaja obezbediti povoljne stambene objekte, imajući u vidu da gradsko stanovništvo konstantno raste kao i ne postoji dovoljno stambenih jedinica za sve. Samim tim, očigledno je i da sve veća količina stanovništva u gradovima donosi sa sobom i sve više otpada.

Istraživači su došli do zaključka da bi korišćene jednokratne pelene u ovom slučaju mogle da zamene pesak, za koji inače vlada nestašica, piše Arstechnica.

Do 40% agregata na bazi pelena

Oni su došli i do saznanja da malter za strukturalne komponente, poput onog za noseće zidove ili za puteve može da toleriše najviše 10% dodatog materijala na bazi pelena, ali da malter za nestrukturalne komponente, poput pregradnih zidova ili popločanja sa manjim opterećenjem mogu da tolerišu i do 40% agregata na bazi pelena.

To bi vodilo ka većoj priuštivosti kuća u zemljama sa niskim i srednjim primanjima. S ovom idejom na umu, tim inženjerke Sisvanti Zuraide u Indoneziji već je od 1,7 kubnih metara pelena, odnosno oko 200 komada, izgradio jedan mali dom od 36 kvadratnih metara – prvi ove vrste na svetu, piše Smithsonian.

Oprane, osušene i usitnjene

Građevinskim radovima prethodile su faza proizvodnje i provere izdržljivosti. Nakon što su prikupljene pelene oprane, osušene i usitnjene, dobijeni materijal pomešan je sa cementom, peskom, šljunkom i vodom.

Posle mesec dana očvršćavanja, uzorci su testirani pod pritiskom kako bi se utvrdila nosivost materijala. Na osnovu ovih podataka, naučnici su izračunali procenat otpada od pelena koji je moguće upotrebiti u različitim građevinskim komponentama.

Što je više pelena u betonu, to je manja njegova čvrstoća. Za elemente poput stubova i greda ne sme se koristiti velika količina otpada. Prilikom gradnje prototipa jednospratnice, naučnici su uspeli da zamene 27% peska pelenama, ali naglašavaju da bi se taj udeo spustio na 10% kada bi se gradila trospratna konstrukcija.

Pelene bi mogle da zamene veliku količinu peska (oko 40%) u elementima poput betonskih ploča za popločavanje u eksterijeru.

Više beba, manje otpada

Očekuje se da stanovništvo u zemljama sa niskim i srednjim primanjima nastavi da se povećava – shodno tome, rađaće se više beba, praviti više otpada od pelena i rašće potreba za jeftinim stanovanjem.

„Sve se vrti oko dostupnosti resursa”, objasnila je Sisvanti Zuraida. „Porastom populacije, takođe će se uvećavati broj odbačenih pelena. To je izazovno, stoga smatramo da ovo može da bude deo našeg doprinosa reciklaži te vrste otpada.”