Squid Game: Nadrealna arhitektura Netflixove hit serije
Vizuelna estetika će dugo ostati urezana u pamćenje svih onih koji pogledaju ovu seriju koja obara rekorde gledanosti.
Squid Game je potpuno zaludeo planetu. Netflixova hit serija u pravi plan stavlja nesrećnike koji kroz morbidne i krvave takmičarske igre pokušavaju da se domognu glavne nagrade – ogromne novčane sume.
Međutim, iako je radnja veoma intrigantna a odabir likova takav da se lako možete poistovetiti s njihovim sudbinama, još jedan aspekt ove serije pleni pažnju gledalaca. Nadrealna arhitektura! Scene iz Squid Gameu su toliko prepoznatljive da one na gledaoca prenose strah koji takmičari osete kada stupe na scenu.
Dizajn svake scene inspirisan je metaforama savremenog društva zaslepljenog novcem i pohlepom.
Fantastičnu scenografiju potpisuje umetnička direktorka Chae Kyung-sun koja u intervju za korejski Netlix kaže da je dizajn svake scene u Squid Gameu inspirisan metaforama savremenog društva zaslepljenog novcem i pohlepom. Upravo kroz ovakvu postavku stvari, arhitektura se koristi kao moćan alat za kreiranje scena koje kod gledalaca izazivaju neprijatnost, ali ih drži zakovane za male ekrane.
Kako biste bolje sagledali arhitekturu Squid Game i saznali čime su inspirisane, pogledajte neke od najprepoznatljivih scena u ovoj hit seriji koja obara rekorde gledanosti na Netflixu.
Pažnja: spoileri u narednom delu članka.
Spavaonica
Takmičari su predstavljeni kao predmeti nagomilani na policama u skladištu.
Nakon što su udaljeni od svog svakodnevnog života, igrači se bude u ogromnom prostoru koji liči miks školske sale i zatvorskog dvorišta. Kreveti na sprat poređani su jedan na drugi i raspoređeni poput tribina na stadionu ili pak Koloseumu – nagoveštavajući krvave igre. Na zidovima su nacrtani piktogrami koji aludiraju na svaku pojedinačnu igru. Piktogrami se polako otkrivaju kako se kreveti sklanjaju jer je iz epizode u epizodu sve manji broj takmičara u igri.
„Umetnički direktor je predložio koncept skladišta“, objasnio je režiser Hwang Dong-hyuk. „Umesto da ih tretira kao ljude, ona je predložila da se takmičari predstave kao predmeti nagomilani na policama.“ Koncept efikasno oblikuje našu perspektivu igrača od samog početka, jer ih gledamo manje kao ljude, a više kao zbirku igračaka sa kojima se može svašta raditi.
Stepenište
Verovatno najupečatljiviji prostor u seriji Squid Game jeste stepenište kroz koje takmičari moraju proći da bi ušli u arene smrti. Hwang kaže da je ova scena inspirisana čuvenom litografijom Relativitet holandskog umetnika Morisa Eshera, a paralele su jasne. Visoke stepenice nalik lavirintu izazivaju osećaj nelagode jer se u njima može lako izgubiti put i osećaj orijentacije.
Scena sa stepeništem inspirisana je čuvenom litografijom Relativitet holandskog umetnika Morisa Eshera.
Stepenice, koje će sigurno svima ostati urezane u sećanje, znatno su šarenije od Esherove monohromatske slike. One su u bogatom koloritu kao u dečijim igraonicama, međutim ono što se u igrama dešava daleko je od naivnog. Tokom cele serije postoji velik kontrast između razigrane arhitekture prostora i morbidnih igara koje su u njima odigravaju.
Dvorište „Crveno svetlo zeleno svetlo“
Prva arena u Squid Gamea – a takođe i poslednja – jedna je od najprepoznatljivih. Kućice sa kosim krovom nalik su onim kakve crtaju deca. Veštačko nebo prekriva sva četiri zida, podsećajući na nebo u filmu Trumanov šou (1998). Ovo dvorište je samo jedan od primera kako Squid Game kod gledalaca kroz arhitekturu stvara osećaj jeze.
Dvorište je samo jedan od primera kako Squid Game kroz arhitekturu stvara osećaj jeze.
Najupečatljiviji element igre je svakako ogromna, robotska lutka, koja u smrtonosnoj igri „Crveno svetlo zeleno svetlo“ određuje ko će preživeti a ko ne. Zastrašujuća veličina lutke osmišljena je tako da se igrači osećaju malim, kao u detinjstvu kada su odrasli imali pravila po kojima su oni morali da igraju, piše Architizer.
Čekaonica
Za razliku od koloritnih prostora u celom Squid Gameu, soba u kojoj takmičari moraju da čekaju pre treće i četvrte igre odlikuje se potpunim odsustvom boja. Ova bela dvorana izgleda kao da ju je dizajnirao neki poznati svetski arhitekta, a njeni zakrivljeni zidovi i hladno osvetljenje podsećaju na enterijer centra Heidar Aliyev koji potpisuje Zaha Hadid ili Kalatravinu stanicu u Njujorku.
Čekaonica podseća na enterijere Zahe Hadid ili na Kalatravinu stanicu u Njujorku.
„Bela čekaonica je kao iz nekog sna“, rekao je glumac Park Hae-soo, koji u seriji glumi Cho Sang-wooa. „Kada sam prošao kroz taj beli prostor, osećao sam se kao da ulazim u drugi svet.” Umetnička direktorka Chae Kiung-sun rekla je da su pokušali da stvore neprijatan osećaj kod igrača i gledalaca koji ne znaju kakva ih sledeća – krvava – igra čeka. Momenat iščekivanja je ono što pojačava osećaj teskobe.
Arena za povlačenje konopca
Igra broj 3 se odvija u jednoj od najvećih arena u seriji. U ovom prostoru nalik hangaru za avione, postavljene su dve velike razmaknute platforme, a na svakoj od njih stoji po jedan tim u igri povlačenja konopca. Očigledno je će samo polovina iz ove igre izaći živa.
Ova scena napravljena je pomoću bluescreena i vizuelnih efekata, a sve u cilju kreiranja osećaja vrtoglave visine i ogromne razmere prostora. Žute platforme izgledaju kao kranovi sa kojima se igraju deca, ali zahvaljujući njihovim proporcijama ljudi na njima izgledaju kao mravi.
Uličica
Četvrta igra se odvija u tradicionalnoj korejskoj uličici, gde se takmičari suočavaju sa partnerom u igri klikera na život i smrt. Opet, prostor je dizajniran da izazove osećaj nostalgične udobnosti povezane sa detinjstvom, stvarajući uznemirujući osećaj za igrače i gledaoce s obzirom na neizbežno nasilje i smrt koja sledi za polovinu učesnika.
„To je bio tako detaljan set“, ispričao je Park. „Klikeri, zarđala kapija, natpisi na vratima, ako pažljivo pogledate… svi elementi imaju jako puno detalja.“
Osećaj nostalgične udobnosti pomešan je uznemirenim osećajem koji se stvara kod igrača jer znaju da ih pola neće preživeti.
Da bi još više pojačala atmosfera, umetnička direktorka Chae se za pozadinu odlučila za tamno crveni zalazak sunca. „Naša briga bila je kako prikazati zalazak sunca. Odlučili smo se bi to trebalo da bude na granici lažnog i stvarnog “, rekla je Chae.
Stakleni most
Ko bi rekao da će arhitektonski materijali igrati glavnu ulogu u ovogodišnjoj najvećoj TV seriji? Naime, u petoj igri takmičari su prisiljeni da pređu most sastavljen od staklenih ploča. Međutim, samo polovina ploča je od kaljenog stakla. Ako igrač stane na obično staklo, pada u ponor.
Most sa trepćućim svetlima nalikuje onim u cirkusu ili kazinu u Vegasu. Arhitektura je osmišljena kao za predstavu, što ima smisla s obzirom na to da je za ovu igru pozvano nekoliko VIP zvanica.
Ko bi rekao da će arhitektonski materijali igrati glavnu ulogu u ovogodišnjoj najvećoj TV seriji?
„Želela sam da dizajniram prostor koji je opasan i zastrašujuć; prostor u kojem se prepliće život i smrt “, rekla je Chae. Konstrukcija je napravljena od pravih panela od kaljenog stakla, 1,5 metara iznad zemlje, a glumci su napravili nekoliko proba kako bi utvrdilo na kojem razmaku se mogu postaviti ploče kako bi se mogli kretati.
Ova relativno mala visina bila je dovoljna da se kod glumaca stvori osećaj nervoze dok skaču preko staklenih platformi, dajući sceni autentičnost koju bi bilo nemoguće reprodukovati da je set potpuno kompjuterski generisan.
Gde gledati
Squid Game je brutalna korejska serija koja se emituje na Netflixu. Na dobrom je putu postane najgledanija serija svih vremena na ovoj platformi za striming. Iako žanr serije nije nimalo nov, njena upečatljiva vizuelna estetika, likovi sa kojima možete da se poistovetite i uznemirujuća studija ljudske prirode uspeli su da pogode žicu publike širom sveta.
Kad ste već ovde…
