Veslački klub: Novi splav na mapi beogradskog noćnog života
Evo kako su arhitekte iz Studija Fluid uspele da postignu osećaj privatnog splava, a da pritom zadovolje i sve potrebne uslove za funkcionisanje noćnog kluba.
Na Sajamskom keju u Beogradu krajem juna je otvoreno novo mesto za ljubitelje dobrog provoda uz kvalitetnu elektronsku muziku – splav Veslački klub Beograd.
Ovaj ugostiteljski lokal svojim posetiocima nudi ambijent prilično drugačiji u odnosu na ono što je već postalo standard u klupskoj ponudi srpske prestonice uz reku Savu.
Naime, projektni zadatak koji se našao pred arhitektama iz Studija Fluid bio je da osmisle splav koji će podsećati na privatne splavove/kućice, a ne na diskoteku, i koji će imati mogućnosti da radi i leti i zimi, sve sa ciljem da ljudi kad dođu imaju osećaj da su došli kod nekog prijatelja na splav, a ne u klub.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Kako su evoluirali enterijeri diskoteka od šezdesetih godina pa do danas
- Ukusi arhitekture: TOP 5 restorana sa portala Dizajn Enterijera koje morate posetiti
Čamac ovešan o konstrukciju krova
Kako za Gradnju objašnjavju iz studija, ideja veslačkog kluba javila se pred kraj izvođenja splava, tako da je ona prožeta kroz brending za koji je bio zadužen Coba & Associates, a u enterijeru se našlo mesta da se o konstrukciju krova oveša čamac.
„Arhitektura splava i enterijer su određeni prezicnim projektnim zadatkom od strane klijenata i našim senzibilitetom i arhitektonskim vrednostima“ – navode iz Fluida.
Dodaju da je dugogodišnja saradnja sa klijentima dosta olakšala posao, te su se arhitektonskim oblikovanju vodili time da splav treba da podseća na privatni splav, a ne na klub. Iz toga je i proistekao oblik splava sa dvovodnim krovom.
Zahtev da splav može da radi i leti i zimi nam je bio izazov – to je podrazumevalo termoizolovanu fasadu, kao i izolaciju poda i krova.
Arhitekte su se trudile da ne preteraju ni sa površinom splava, kako se ne bi izgubio osećaj kućne atmosfere koji su hteli da postignu, a da opet imaju adekvatnu površinu za nesmetano funkcionisanje kluba – prostor za toalete, šank, ostave…
„Zahtev da splav može da radi i leti i zimi nam je bio izazov. To je podrazumevalo termoizolovanu fasadu kao i izolaciju poda i krova“ – kažu iz studija za naš portal.
Unutrašnjost splava kao natkriveni trem
Zbog želje da leti prostor bude što otvoreniji, a da zimi bude topla kućna atmosfera, na splavu su projektovali velike staklene otvore na fasadi koji otvaraju cele svoje površine.
„Bočne strane imaju klizne staklene panele koji, kad želimo da splav bude otvoren, ulaze u pilone obložene drvetom, tako da se ni ne vide, dok se prednja fasada otvara po sistemu foldinga“ – navode arhitekte.
Ovakvim rešenjem staklenih površina omogućeno je da leti, kada je sve otvoreno, panele praktično ne vidimo i da unutrašnjost splava izgleda kao natkriveni trem pošto je otvoren sa prednje i sa bočnih strana.
Pored zone „trema“ sa prednje strane ka reci, postoji i nenatkrivena terasa na zasebnom pontonu.
Ulazna fasada, zbog same funkcionalnosti splava, zatvorenija je od ostalih. U toj zoni su smešteni toaleti, magacinski prostor, šank.
„Pozicija toaleta i pristup njima kao i šank su rešeni simetrijom splava koja je ispraćena do kraja. Pored zone ‘trema’ sa prednje strane ka reci postoji i nenatkrivena terasa na zasebnom pontonu“ – objašnjavaju iz studija.
Trosed kao centralni momenat
Dispozicija nameštaja podržava ideju „kućne“ atmosfere na splavu koji su autori trebali da postignu. Opredelili su se za trosed kao centralni momenat i niže sedenje koje ga prati.
„Svoje mesto je nasla i peć na drva što doprinosi traženom utisku. Iz istog razloga ni di-džej pult nije naglašen i nalazi se naspram peći u vidu nešto izdignutijeg stola od ostatka nameštaja“ – kažu iz Fluida.
Kada je reč materijalizaciji splava, arhitekte su se odlučile za drvo i lim u spoljnjoj arhitekturi, dok je šper dominantan u enterijeru.
Pod unutra i spolja je deking od cumaru drveta.
Splav se izvodio paralelno sa nenormalnim rastom cena građevinskog materijala, pa je budžet bio veliki problem.
Iz studija dalje navode da je najveći izazov u projektovanju bio postići „kućnu“ atmosferu koju su klijenti želeli, a opet zadovoljiti sve potrebne uslove za funkcionisanje kluba, pošto ovaj splav to i jeste.
„Najveći izazov u izvođenju bio je i budžet. Splav se izvodio paralelno sa nenormalnim rastom cena građevinskog materijala pa je budžet bio veliki problem, a to je dovelo i do nekih izmena u samom projektu“ – navode iz Fluida.
Iz tog razloga su, kako dodaju, i menjali neke materijale, odnosno tipove drveta koji su prvobitno bili predviđeni, za nešto što je bilo povoljnije.
Za sada isključivo pozitivne reakcije
Što se tiče reakcija klijenata i prvih korisnika, do autora arhitekture za sada dolaze isključivo pozitivne reakcije.
„Nadamo se da ce kišni period prestati i da će splav zaživeti među ljudima na najbolji mogući način“ – kažu na kraju iz Studija Fluid za portal Gradnja.
Ukoliko želite nešto novo i drugačije, ili tražite mirno mesto za rad tokom dana, obavezno posetite ovaj splav koji radi već od 10.00 ujutro.
