Solarna kuća u Topoli sa ozelenjenim atrijumom
Drvo u dnevnoj sobi, puno svetla i energetska efikasnost glavni su aduti ovog objekta u centralnoj Srbiji.
Projekat kuće u Topoli od 115 kvadrata, kojeg potpisuje Studio Alfirević iz Beograda, privukao nam je pažnju zbog centralno pozicioniranog unutrašnjeg dvorišta – atrijuma, oko koga su raspoređene sve prostorije. Određujući faktori koji su uticali na ovakav koncept prostorne i funkcionalne organizacije jesu težnja da se u kući oformi savremeni stambeni enterijer u kome bi i u prirodnoj sredini bili omogućeni svi uslovi za svakodnevne potrebe korisnika, kao i aspekt bezbednosti, to jest, želja da se zbog čestih odsustva korisnika imovina u potpunosti obezbedi.
Dnevna zona je organizovana u vidu otvorenog plana kod koga su sve prostorije orijentisane prema centralnom atrijumu sa drvetom.
Jedini ulaz u objekat je sa prednje pristupne strane, na kojoj se nalaze sigurnosna vrata. Prostorije su grupisane u dnevnu i noćnu zonu i povezane su u celinu preko vetrobrana s prednje i degažmana sa zadnje strane objekta, čime je ujedno uspostavljena kružna veza u objektu.
Dnevna zona je organizovana u vidu otvorenog plana kod koga su sve prostorije orijentisane prema centralnom atrijumu sa drvetom, koji je formiran kao vizuelni produžetak dnevnog boravka. Centralni motiv ovog prostora čini kamin, integrisan u unutrašnju fasadu objekta.
Konstrukcija kuće je predviđena u kombinaciji masivnog i skeletnog sistema, sa spoljašnjim zidovima od giter blokova obloženih termoizolacijom i slojem opeke, dok je unutrašnja fasada zastakljena termopan staklima. Krovna konstrukcija je od masivnih drvenih greda.
Na krovnim površinama su sa obe strane raspoređeni prozori koji su modularno uklopljeni u sistem solarnih panela.
U zakošenu površinu krovne konstrukcije, orijentisane prema jugu, integrisani su hibridni solarni kolektori pomoću kojih se sunčeva energija pretvara u toplotnu i električnu. Na krovnim površinama su sa obe strane raspoređeni prozori koji su modularno uklopljeni u sistem solarnih panela.
Grejanje prostora je ostvareno pomoću sistema podnog grejanja, dok se ventilisanje prostorija sprovodi cirkulacijom preko atrijuma i krovnih prozora. Finalna materijalizacija fasada je u plemenitom malteru, bojenom u beli ton.
U enterijeru je akcenat stavljen na minimalističku jednostavnost i elegantan izgled površina, mobilijara i ugradnih elemenata izrađenih od medijapana, finalno bojenih i poliranih do visokog sjaja.
Dominiraju tonovi slonove kosti, koji su kombinovani pomoću analogne skale boja sa materijalima poput tekstila, kože i peskiranog stakla, čime je postignuto vizuelno jedinstvo elemenata i površina.
Noćnu zonu čine dve spavaće sobe (veća i manja) odvojene kupatilskim blokom, i toalet uz ulazni deo kuće. Tehničke i druge pomoćne prostorije pozicionirane su u podrumu kome se može pristupiti stepeništem iz unutrašnjeg dvorišta.
Povezano: Racionalizam i ekspresionizam na primeru dva beogradska enterijera
Neshvatljivo je da se u prelepom ambijentu, kako se samo nazire na jednoj od fotografija, projektuje introvertna kuća okrenuta svom unutrašnjem prostoru. Bezbednost je moguće rešiti na više načina. Okretanje ka enterijeru i zanemarivanje lepota prirodnog ambijenta, naročito u arhitekturi našeg podneblja je neprimereno. Ovakav koncept više leži gusto naseljenom predelima gde se privatnost obezbeđuje introvertnošću kuće. Vlasnik će, valda, vremenom shvatiti šta je izgubio.
Zavisi. Ovo i ne mora da bude neprimereno rešenje kada se prisetimo da živimo u društvu gde u gradovima nestaju bakarni oluci preko noći, kao i znakovi pored puta, da se obijaju stanovi u sred bela dana, itd. Šta se tek radi u selima i prirodnim ambijentima, pogotovo kada vlasnik nije često kod kuće. Kome je do uživanja u okruženju može da iznese sto sa stolicama ispred kuće i da gleda do mile volje. Ovde je očigledno aspekt privatnosti nadvladao druge potencijale.
Praktično rečeno, kao da živiš u stanu. Slažem se sa Goranom.
Dopada mi se enterijer i ta jednostavnost i udobnost, ali se slažem sa Goranovim komentarom u potpunosti i ne razumem zašto nisu iskoristile taj odličan potencijal…
Jako lep enterijer samo malo klaustrofobican. Jedno drvo u sredini atrijuma ne cini ozelenjen prostor, a ja nekako ne bih mogla da zamislim da zivim u kuci koja gleda samo u tu jednu tacku, skucenu, gde nema mesta gde pogled moze da se pruzi nego se zakucava. Atrijum prakticno sluzi samo kao izvor svetlosti. Inace je kuca samo jedan lep bunker.
Ovo je nesto najlepse sto sam videla.
zanimljiv portal…..
Hvala.