… doduše, Sremske Mitrovice.
Kažu da je Amerigo Vespuči, italijanski morepolovac u službi španske krune, ploveći kroz grad Marakaibo, primetio da su sve kuće doslovno građene na vodi, i savršeno “ušorene”. Stajale su na stubovima u vodi, koji su ih čuvali od glodara jezera Marakaibo, ali su i davale mogućnost da ribare direktno “sa prozora” kao i da žive na samom jezeru. Oduševljeni Vespuči rekao je “Pa ovo je prava mala Venecija!”, a kako se tada na španskom Venecija rekla “Veneza” (danas se kaže “Venecia”), upotrebom španskog deminutiva nastalo je ime cele jedne zemlje – Venezuela. Mi izgovaramo sa C, naravno, poštujući iz nekog razloga italijanski originalni grad.
Stari Sloveni su takođe voleli sojenice – a to nije ni čudo, budući da je prapostojbina Slovena bila u današnjoj Poljskoj, Ukrajini i Belorusiji – u ravnicama s močvarama i s velikim rekama. Svi su se plašili da zađu u vrbake gde su Sloveni skrivali svoje kuće sa stubovima duboko u mulju, i vrebali u svojim čamcima iza trske.
Sloveni su preneli način gradnje sojenica i u novoj postojbini, tamo gde je teren bio sličan. Kao, na primer, u Vojvodini, a naročito u Sremu. U Zemunu je u Austrougarskoj, još bila popularna kafana Venecija – opet ta asocijacija, sojenica na Dunavu. Prekrasna tada, odolevala je dugo, čak i s dograđenom terasom, a sada prilično upropaštena “novim dobom” i “novim investitorima” kao Kineski restoran Lotos.
Ma koliko delovalo čudno, sojenice su duboki deo našeg staroslovenskog nasleđa i ravničarske tradicije.
No, ima i uspešnih priča o sojenicama. Još su šezdesetih godina u Sremskoj Mitrovici gradske vlasti rešile da naprave „Mitrovicu na vodi“ i dva prva objekta su bili Kajakaški klub Val i restoran Plaža. Restoran Plaža je nosio opasnu sličnost sa hotelom Brijuni u Puli, a kada je 1965. lično Drug Tito došao da odsedne u restoranu i prošeta se plažom, Mitrovčani su rešili da svoju Gradsku plažu umesto Štrand nazovu Brioni – asocijacija s Titom je više nego namerna. Ova dva objekta su bila izuzetno popularna – bili su zaštitni znak grada. Ali, tranzicija je uzela danak, tako da je neko, savršeno nesvestan arhitektonske vrednosti Vala rešio da doda zidove na stubove na koje se Val oslanja – i sojenica je postala nešto čudno. Plaža se još uvek drži, renovirana u elitni restoran.
Međutim, mitrovačke vlasti su u 21. veku rešile da ponovo “izađu na reku” ali ovaj put uzvodno, zapadno – na Keju Ribarska obala. Prostornim planom je predviđeno građenje nekoliko sojenica (one su i izgrađene), i sve redom su restorani, i to prilično dobro posećeni i s odličnim vidicima. Jedan od njih se zove Posejdon, iako nema baš puno veze s morem, a drugi se predvidivo i generički zove Sojenica. Tokom 90-ih grad je bio poznat po splavovima, kao Novi Beograd, ali danas su splavovi skoro skroz nestali – zamenile su ih, planski, sojenice.
Tipske sojenice
Ali, ovde nije kraj sojenicama u Mitrovici. Novi prostorni plan je još zapadnije, unutar korita Save, ispod samog naselja Savski most, koje se nalazi iza bedema odnosno keja, dozvolio građenje tipskih sojenica koje su stambeni objekti. Kuće. Naravno, izgled fasada i dizajn nije tipski, ali veličina jeste. Dosad je izgrađeno nekoliko i izgledaju iznenađujuće skladno. Američki. Izgleda da neko želi da živi pored vode, ili iznad vode, kada dođe visok vodostaj. Na kući sa “nogama”. Sve ove sojenice imaju široke terase sa drvenim ogradama, što im daje “starinski” izgled, kao nemačke “kuće sa gredama”, a jedna od njih je i na stari način pokrivena trskom.
Do kuća se sa zemlje (kada nije visok vodostaj) dolazi stepenicama, a ispod kuća se nalaze obično prostori za dnevni boravak koji bi se u drugim kućama mogli nazvati dvorište, samo što je ovde dvorište ispod same kuće, što se vidi sa slika.
Nasleđe ravničarske tradicije
Pored izgrađenih, prema zapadu se vide placevi koji su betonirani i spremni za dizanje još ovakvih kuća, a posle prošlogodišnjeg velikog interesa, zanimljivo je pratiti kako će izgradnja teći ove i sledećih godina. Nismo uspeli da saznamo ni kao vlasti imaju nameru da adresiraju ove kuće, to jest, kojoj ulici one pripadaju. Ali, ma koliko delovalo čudno, to su kuće duboko vezane s prirodom i duboki deo našeg staroslovenskog nasleđa i ravničarske tradicije.
Kad ste već ovde…
Već neko vreme razgledam se i odlučujem da li montažnu ili drvenu sojenicu na Dunavu. Za ove fotografije koje ste vi postavili nisam uspela naći nikakav kontakt. Ako biste bili ljubazni da mi date kontakt,vlasnika ili graditelja ove sojenice. Srdačan pozdrav Ljiljana