Slobodan Jović: Gradovi se ne razvijaju izgradnjom tržnih centara
Grad se razvija pre svega infrastrukturom i kvalitetnim javnim prostorima i sadržajima, kaže predsednik Društva arhitekata Novog Sada.
Mnogo se gradi i planira u Novom Sadu, a deo priče o evropskoj prestonici kulture 2021. jesu i javni prostori. Gradi se muzička i baletska škola sa koncertnom dvoranom, a u planu su i četiri nova kulturna centra. Predsednik Društva arhitekata Novog Sada (DANS) Slobodan Jović, koji je kao deo tima ovog marta ponovo, posle dve godine, izabran na čelo strukovnog udruženja, kaže za Politiku da je mimo laskave titule EPK suština ove priče u tome da se zamah iskoristi za izgradnju sistema i infrastrukture.
– To znači i da prestanemo samo da ispunjavamo forme i zahteve već da i ovako ograničene resurse pametno i pažljivo iskoristimo pre svega stvarajući sistemska rešenja. Za Novi Sad je dobro što će dobiti nove kulturne stanice i muzičku i baletsku školu, ali nažalost na ovim projektima se pokazuje nedostatak sistemskih rešenja. Oba su dobijena bez arhitektonskog konkursa, na javnoj nabavci sa jedinim uslovom da najjeftiniji projekat pobeđuje. DANS je blagovremeno ukazao na ovaj problem, ali gradska administracija se odlučila za najjeftinije, a ne najkvalitetnije rešenje. Neki novac biće potrošen, a verovatno je propuštena prilika da dobijemo objekte od arhitektonskog značaja. Osim što će to biti slika kojom ćemo se predstaviti evropskoj javnosti, pada još teže ako imamo u vidu da se ovakvi tipovi objekata grade izuzetno retko.
Propuštena je prilika da dobijemo objekte od arhitektonskog značaja jer su projekti za muzičku i baletsku školu dobijeni javnom nabavkom bez konkursa.
Koncertna dvorana niče među zgradama na Limanu, a u starom jezgru Novog Sada ogroman stambeno-poslovni kompleks. Kako bi grad trebalo da razvija svoje pravce, veće ulice i bulevare?
Za početak moramo da se manemo priče o tome da stambene zgrade i šoping-molovi razvijaju grad. Grad se razvija pre svega infrastrukturom i kvalitetnim javnim prostorima i sadržajima. Oni povećavaju kvalitet života stanovnika, a od naseljenih mesta „prave” gradove, varoši ili sela. Nažalost, za infrastrukturu je potrebno vreme, puno vremena, a u današnjoj trci sa brzim obrtom kapitala i rejtinzima, malo ko ima hrabrosti za tako nešto. Zato imamo potrebu da gradimo predimenzionisane stambene zgrade u centru grada. Primer za nerazumevanje načina razvoja grada je Bulevar Evrope. Zašto se na ovom novom širokom bulevaru nisu dozvolili visoki objekti i tako reagovalo na nezasitost tržišta nekretnina? Novi Sad bi dobio svoju „neoliberalnu osu”, pored „političke” – Bulevar Mihajla Pupina i „društvene” – Bulevar oslobođenja, i na taj način se zaštitio istorijski centar grada od megalomanije. Umesto toga, „patuljaste” zgrade svedoče o našim dometima na početku 21. veka.
„Patuljaste” zgrade svedoče o našim dometima na početku 21. veka.
Gradonačelnik kaže da Novosađani ne treba da se plaše promena, izgradnje grada. Gde su zamke, postoji li neka crvena linija?
Gradonačelnik će od nas kao struke uvek imati podršku za ovakve poruke, ako se one ne izjavljuju na otvaranju gradilišta nekog privatnog stambenog objekta ili šoping-centra. Arhitektura ne postoji bez progresa i izgradnje, ali samo kada pričamo o stvarnom progresu. Izgradnja šoping-centra u drugoj deceniji 21. veka to nije. Političari su uvek koristili arhitekturu kao „alat” za izgradnju svog mesta u istoriji. Problem je u načinu upotrebe ovog „alata”. Vizija i hrabrost donose večni rejting. Zato Branko Pešić ili Jovan Dejanović imaju i danas ove visoke rejtinge. Sa druge strane, ubeđeni smo da DANS može pravilno da deluje jedino ako je uključen u sistemske tokove u gradu. Komunikacija sa gradskom administracijom nikad nije laka, ali je uvek korisna. Pokazuje to i poslednji primer konkursa za glavne gradske trgove, gde je i DANS sa SULUV-om i UPIDIV-om inicirao poboljšanje kvaliteta raspisanog konkursa.
Čini se da se odustalo od rušenja „Spensa” koji grca u gubicima. Kakav je „Spens” arhitektonski objekat i šta sa njime?
Koliko god puta čuo ovu informaciju o rušenju, uvek verujem da je ona u stvari prvoaprilska šala, te se prema tome tako i treba odnositi. Umesto da razmišljamo o takvim skupim i bespotrebnim avanturama, svrsishodnije je uložiti neka sredstva i okupiti stručnu javnost iz različitih profesija kako bi se pokušao pronaći model korišćenja „Spensa” u budućnosti. Srećom, ovaj fantastični objekat poseduje ogromne prostorne potencijale i mogućnost transformacije, potrebno je samo naći način.
Autor: Snežana Kovačević; foto naslovna: Igor Conić
