Glinena šindra na krovu ali i fasadi za upečatljiv izgled objekta
Ova šindra ispunjava protivpožarne standarde, nema fuga između elemenata i ne zahteva održavanje nakon ugradnje. Saznajte kako se ugrađuje i koliko košta.
Arhitekte su uvek u potrazi za novim materijala koji će fasadama dati upečatljiv izgled, ali da su pritom dugovečne, ne zahtevaju održavanje kao i da zadovoljavaju sve tehničke uslove kao što je, na primer, protivpožarnost. Upravo jedan takav materijal odnedavno može da se kupi u Srbiji. U pitanju je šindra. Ali ne bilo kakva!
U građevinarstvu je uobičajena upotreba tradicionalne šindre od drveta. Međutim, ovog puta predstavljamo vam keramičku šindru, odnosno šindru od gline koja se osim na krov može postavljati i na fasadu.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Ako se postavi i na krov i na fasadu, objekat izgleda kao da je izliven u jednom komadu.
Glinena šindra pravi se u različitim nijansama i bojama što omogućava arhitektama da se poigraju s izgledom objekta. Postavlja se na potkonstrukciju kao i ventilisana fasada, a može se koristiti za oblaganje kako krova tako i fasade.
Ako se koristi na obe površine, može izgledati kao da je sve izliveno u jednom komadu što objektu daje jedinstven izgled. Ova šindra pogodna je za nove objekte ali i za renoviranje starih. Moguće ih je koristiti i na jednoporodičnim ali i na višespratnicama, odnosno visina objekta nije ograničenje za ovaj materijal.
U pitanju je prirodan materijal, pečen na visokim temperaturama i otporan na spoljašnje uslove. Pogodnost korišćenja šindre je što nema fuga između elemenata, kao ni održavanja nakon ugradnje.
Šindra se pričvršćuje šrafovima kroz predefinisane rupice na noseću konstrukciju koja osigurava da tačno leži na površini i oko uglova zgrade.
Šindra se može kačiti na potkonstrukciju od drveta ili od metala. Drvena potkonstrukcija je pogodna za planinske objekte, odnosno tamo gde ima puno snega. Ovakva potkonstrukcija je povoljnija od aluminijumske koju koristimo za ventilisane fasade ali je potrebno obratiti pažnju na protivpožarne uslove za pojedine objekte. Šindra je sama po sebi otporna na požar jer je tretirana tokom proizvodnje na visokoj temperaturi.
Montaža šindre je jednostavna. Ona se pričvršćuje šrafovima kroz predefinisane rupice na noseću konstrukciju koja osigurava da tačno leži na površini i oko uglova zgrade. Šrafovi se nakon montaže ne vide jer ih preklapa drugi red šindre.
Ploče su otporne na udare vetra a pritom su i antivandal obloga. Montaža je brza i može se obaviti u većini vremenskih prilika. Pločice se lako rastavljaju ukoliko je potrebno, a mogu se neograničeno dugo reciklirati.
Šindra od gline je uglavnom vodoodbojna i upija minimalno vode.
Cena glinene šindre
Neki od brendova ovakve šindre koji se mogu pronaći kod nas su Petersen Cover, ABC-Scandia, NORDIC i Komproment a sve ih zastupa beogradska kompanija Arterracotta.
Dimenzije ploča zavise uglavnom od proizvođača. Kod brenda Petersen Tegl one su u dimenziji 52×17(24)x3,7 cm, kod NoRDIC serije dimenzije su 40×17,5(25)x3 cm, dok su kod ABC Scandia dimenzije 40×25 cm.
Što se tiče cena, šindra dimenzija 400x175x30 mm košta 4,55 evra/kom, dakle 85 evra/m² + PDV. Šindra dimenzija 400x250x30 mm je skuplja i ona iznosi 7,63 evra/kom, odnosno 92 evra/m²+ PDV.
Proizvodi kompanije Komproment su 20% skuplji. Treba voditi računa da je ovo cena bez potkonstrukcije.
I estetika i funkcionalnost
Glinena šindra predstavlja savremeno rešenje koje spaja estetitku i funkcionalnost. Njena primena na krovu i fasadi omogućava arhitektama da stvore jedinstven izgled objekta, dok je njena dugovečnost, otpornost na vremenske uslove i jednostavno održavanje čine idealnim izborom za različite tipove projekata. Ukoliko želite da probate nešto novo, glinena šindra je rešenje koje vredi razmotriti.
