Legendarni serijal upravljačkih simulacija pravi je biser ne samo za igrače već i za arhitekte, urbaniste i građevince.
Peti deo igre, jednostavno nazvan SimCity, dosta se razlikuje od svojih prethodnika. Jedna od najvećih novina je što igrač mora daleko više da se upusti u aspekte urbanog razvoja nego do sada. Ne samo da će morati da se brine o saobraćajnim gužvama već će morati da razmišlja i o ceni zemljišta, ekonomiji ali i o zagađenju životne sredine. Druga velika novina je što su gradovi vezani za regione pa će igrači, za razliku od SimCity 4 gde se gradovi „dodiruju“, morati da ih povezuju putevima što otvara mogućnost razvijanju regiona. Igrači će pritom morati u glavi da imaju širu sliku onog što se dešava na terenu.
Bitan aspekt u ovom socijalnom i ekonomskom planiranju jeste što svaki grad mora biri ekonomski specijalizovan u kategorijama kao što su turizam, elektronika, energetika ili obrazovanje. Stoga se ne razvija svaki grad isto jer mu nisu potrebne specijalizovane građevine. Mora se pritom i razmišljati šta će se dogoditi kada resursi nestanu.
Uprskos ovim izazovima, arhitekte će se veoma lako snaći u ovoj igri jer će im interfejs biti poznat – kao da rade u nekom CAD programu. Putevi ce crtaju kao krive koje se „lepe“ međusobno. Držanjem tastera Shift, kao u Photoshopu ili Illustratoru, nacrtaćete kvadrat ili savršeni krug. Zone se crtaju kao linije uz puteve.
Što se tiče građevina, od novijih zgrada videli smo operu u Oslu koje projektovao arhitektonski biro Shohetta. Na rasploganju su naravno sve poznate građevine širom sveta a generičke zgrade koje nudi SimCity najviše podsećaju na neke nove ruske gradove. Jeftino građeni luksuzni neboderi sa zakrivljenim staklenim fasadama guraju se sa megalomanskim šoping centrima dok se gradom širi oblag smoga. Naša budućnost?
Niskih građevina takoreći i da nema a tamo gde je SimCity 4 blistao – zgrade srednje veličine – peti deo potpuno zanemaruje. Uzrok tome može biti da je gustina naseljenosti uslovljena kapacitetom puteva.
Sa urbanističke tačke gledišta, SimCity briljira! Igraču su na raspolaganju kompleksni parametri za planiranje razvoja grada koji ovi simulaciju čine verodostojnom. A arhitektura je baš onakva na kakvu su programeri navikli: à la San Francisko, koji je najbliži sedištu kompanije Maxis. Umesto da je naprave raznovrsnom, ona je baš onakva kakvu je programeri vide sa svojih prozora.
U svakom slučaju, SimCity je idealna igra za mlađu populaciju koja želi da nađe ulozi gradonačelnika ali i za studente arhitekture koju mogu da sagledaju kakav obim posla ih očekuje ako se budu bavili urbanizmom.
