Ovi senzori u betonu ukazuju kada je najbolji trenutak da se skine oplata
Korišćenjem informacija u realnom vremenu može se izbeći rasipanje vremena i materijala prilikom izrade betonskih konstrukcija.
Kontrola čvrstoće i zrelosti betona u velikim projektima tradicionalno se beleži i meri ručno. Ali danas postoje nove tehnologije koje omogućavaju građevincima da direktno u beton utope senzore koji – povezani sa predajnikom – prikazuju kontinuirane podatke o temperaturu materijala, šaljući ih bežično na cloud platformu.
Softver zatim automatski izračunava zrelost i čvrstoću na osnovu istorijskih podataka, tako da se betonska mešavina i proces prirasta čvrstoće mogu pratiti sa bilo kog uređaja i u realnom vremenu.
Ovi senzori, zasnovani na 0G tehnologiji kompanije Sigfox, omogućili su izgradnju jednog od najinovativnijih arhitektonskih projekata u Evropi – BIG-ovih Kaktus solitera (Kaktustarnene) u Kopenhagenu, pomažući u izračunavanju tačnog trenutka za uklanjanje oplate koja oblikuje njenu karakterističnu fasadu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Tehnička složenost Kaktus solitera
Kako za portal ArchDaily navodi Rebeka Krou, generalna direktorka kompanije Sigfox u Španiji, Kaktus soliteri, za koje se očekuje da budu gotovi na proleće 2022. godine, projektovani su kao stambene zgrade, namenjene kao dom za mlade u centru Kopenhagena.
Zbog osobenog šiljastog oblika njihovih fasada, po kome su i dobili naziv, oni imaju tehničku složenost koju ima malo koja zgrada. Soliteri imaju heksagonalno jezgro sa zaklonima koji izgledaju kao da se uvijaju u ravni balkona. Jedan je visok 60 metara, a drugi nešto više, oko 80 metara, a u oba se nalazi 495 apartmana moderne estetike.
Što se tiče materijala, posebna pažnja je usmerena ka betonskoj oplati kako bi se postigao ovakav završni izgled betona. U tom smislu, praćenje stanja materijala igra važnu ulogu.
Maturix ima softver koji je odgovoran za izračunavanje zrelosti i čvrstoće na osnovu istorijskih podataka.
Kako ističe Krou, za ovaj konkretan slučaj građevinci su koristili rešenje jednog od Sigfoxovih partnera, kompanije Maturix, koje se sastoji od sveobuhvatnog alata koji im je omogućio da kontrolišu čvrstoću betona na mnogo efikasniji način, koji se veoma razlikuje od ručnog merenja na uzorcima izvađenim iz konstrukcije.
Sa senzorima utopljenim u ploču, gredu ili stub, temperaturi betona se može pristupiti skoro u realnom vremenu. Pošto su povezani sa predajnikom, ovi senzori bežično izbacuju informacije u cloud. Maturix ima softver koji je odgovoran za izračunavanje zrelosti i čvrstoće na osnovu istorijskih podataka.
Drugi deo koji je ovaj projekat učinio izvodljivim, zajedno sa Maturixovim senzorima i tehnologijom, jeste Sigfoxova 0G mreža zasnovana na IoT (Internet of Things).
Pošto je zasnovana na radio tehnologiji, ona prevazilazi neka od tradicionalnih ograničenja drugih alternativa zasnovanih na mobilnim mrežama ili SIM karticama, kao što su skalabilnost ili mogućnost pružanja usluga u zatvorenim prostorima, ruralnim područjima ili, u ovom slučaju, praćenje temperature betona u realnom vremenu.
Mreža 0G je dizajnirana isključivo za IoT. Pošto je većini industrijskih IoT zahteva potreban samo mali paket podataka, u Sigfoxu su odlučili da se fokusiraju na ovu mrežu kako bi postigli mnogo veći doseg koji može biti do 3 kilometra.
Dobrodošla novina u građevinarstvu
Krou napominje da je ova tehnologija dizajnirana da pojednostavi donošenje odluka i poboljša efikasnost u korišćenju materijala. Ažuriranjem informacija u realnom vremenu, mnogo je lakše izbeći rasipanje materijala uz poboljšanje konačnog kvaliteta projekta.
Beton je jedan od najčešće korišćenih materijala u građevinskom sektoru i svaka novina koja predstavlja prednost od prve do poslednje faze sigurno će biti dobrodošla u sektoru od suštinskog značaja kao što je građevinarstvo.
Ovaj sektor je, s druge strane, sve više posvećen efikasnosti, kao i mnogi drugi. Održivost je prestala da bude komercijalni slogan i postala je stub poslovanja i velike digitalizacije građevinarstva u mnogim svojim oblastima. To je već češće nego pre samo nekoliko godina, a ovo je samo jedan od mnogih primera.
Zahvaljujući IoT-u mogu se dobiti podaci o otpornosti ovog materijala, što je ključni faktor kada je u pitanju ušteda resursa.
IoT se može primeniti u različitim fazama radnog procesa, pomažući u dizajnu i naknadnom održavanju zgrada.
“Verujem da se sve više sektora oseća ohrabrenim da koristi ovu vrstu tehnologije zbog potencijala koji ona ima i, u slučaju izgradnje, IoT se može primeniti u različitim fazama radnog procesa, pomažući u dizajnu i naknadnom održavanju zgrada”, napominje Krou.
Kako dodaje, upotreba povezanih senzora, kao u slučaju Kaktus solitera, pruža arhitektama najnovije informacije o napetku projekta, nešto što je korisno za svaku zgradu, ali posebno na mostovima i u tunelima koji zahtevaju redovno održavanje.
“Bez sumnje, građevinarstvo doživljava revoluciju sa dolaskom IoT-a i verujem da je to put kojim treba da se transformiše poslovanje sektora, da se nastavi sa inovacijama, a pre svega da se poboljša efikasnost procesa”, rekla je na kraju Rebeka Krou iz Sigfoxa.
